Geri Kildal

(преусмерено са Gary Kildall)

Geri Arlen Kildal (/ˈkɪldˌɔːl/; 19. maj 1942 – 11. jul 1994) bio je američki informatičar i mikroračunarski preduzetnik koji je kreirao CP/M operativni sistem i osnovao Digital Research, Inc. (DRI). Kildal je bio jedan od prvih ljudi koji su videli mikroprocesore kao potpuno svestrane računare, a ne kao puke kontrolore opreme, i koji je organizovao kompaniju na tom konceptu.[2] Takođe je bio domaćin PBS-ove emisije The Computer Chronicles. Iako je njegova informatička karijera trajala više od dve decenije, uglavnom je zapamćen po neuspešnom pokušaju IBM-a 1980. godine da licencira CP/M za IBM personalni računar.

Geri Kildal
Gary Kildall at the European Development Centre (EDC) in Hungerford, United Kingdom, 1988.
Druga imenaGary Kildall
Datum rođenja19 maj, 1942(1942-05-19)
Mesto rođenjaSijetl, Wašington
 SAD
Datum smrti11. jul 1994.(1994-07-11) (52 god.)
Mesto smrtiMonterej, Kalifornija
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
UniverzitetUniverzitet u Vašingtonu
ZanimanjeRačunarski naučnik
Aktivni period1972–1994
SupružnikDoroti Makeven Kildal
Karen Kildal
Deca2[1]

Detinjstvo i mladostУреди

Geri Kildal je rođen i odrastao u Sijetlu u Vašingtonu, gde je njegova porodica vodila pomorsku školu. Njegov otac, Džosef Kildal, bio je kapetan norveškog porekla. Njegova majka Ema bila je delom švedskog porekla, pošto je Gerijeva baka rođena u Longbeku, Švedska, u opštini Skeleftoa, i emigrirala u Kanadu u svojoj 23. godini.[3]

Geri je pohađao Univerzitet u Vašingtonu (UV) nameravajući da postane nastavnik matematike, ali je sve više postajao zainteresovan za računarsku tehnologiju. Nakon što je stekao diplomu,[4] on je odslužio vojni rok u Mornarici Sjedinjenih Država tako što je predavao u Pomorskoj postdiplomskoj školi (NPS) u Montereju, Kalifornija.[5] U to vreme dok je živeo na sat vremena vožnje od Silicijske doline, on je čuo za prvi komercijalno dostupan mikroprocesor, Intel 4004. On je kupio jedan procesor i počeo da piše eksperimentalne programe za njega. Da bi saznao više o procesorima, radio je u Intelu kao konsultant tokom svojih slobodnih dana.

Kildal se nakratko vratio na Univerzitet u Vašingtonu i završio doktorat iz računarskih nauka 1972,[6] i zatim je nastavio sa predavanjima na NPS. On je objavio rad koji je uveo teoriju analize protoka podataka koja se i danas koristi u optimizaciji kompajlera[7] (ponekad naziva Kildalovom metodom), i nastavio je da eksperimentiše sa mikroračunarima i novom tehnologijom disketa. Intel mu je dao na zajmio sisteme koji koriste procesore 8008 i 8080, a 1973. godine razvio je prvi programski jezik visokog nivoa za mikroprocesore, zvan PL/M.[5] Za Intel je napisao i 8080 simulator skupa instrukcija nazvan INTERP/80. Iste godine stvorio je CP/M da bi omogućio da 8080 kontroliše flopi drajv, kombinujući prvi put sve bitne komponente računara na skali mikrokompjutera. On je dao Intelu demonstriciju CP/M, ali Intel je pokazao malo interesovanja i umesto toga su odlučili da plasiraju na tržište PL/M.[5]

ReferenceУреди

  1. ^ Markoff, John Gregory (13. 7. 1994). „Gary Kildall, 52, Crucial Player In Computer Development, Dies”. The New York Times. стр. D19. 
  2. ^ „Special Edition: Gary Kildall”. The Computer Chronicles. 1995. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2014. Приступљено 13. 6. 2014. 
  3. ^ Andersson, Ulrika (19. 1. 2009). „Skellefteåättling kunde ha varit Bill Gates”. Norra Västerbotten. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2009. Приступљено 7. 5. 2009. 
  4. ^ Kildall, Gary Arlen (decembar 1968). Experiments in large-scale computer direct access storage manipulation (M.Sc. thesis). University of Washington. Thesis No. 17341. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Swaine, Michael (1. 4. 1997). „Gary Kildall and Collegial Entrepreneurship”. Dr. Dobb's Journal. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2007. Приступљено 20. 11. 2006. 
  6. ^ Kildall, Gary Arlen (maj 1972). Global expression optimization during compilation (Ph.D. dissertation). Seattle, Washington, USA: University of Washington, Computer Science Group. Thesis No. 20506, Technical Report No. 72-06-02. 
  7. ^ Kildall, Gary Arlen (1. 10. 1973). „A Unified Approach to Global Program Optimization” (PDF). Proceedings of the 1st Annual ACM SIGACT-SIGPLAN Symposium on Principles of Programming Languages (POPL). Boston, Massachusetts, USA: 194—206. doi:10.1145/512927.512945. hdl:10945/42162. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 29. 6. 2017. Приступљено 20. 11. 2006.  ([1])

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди