Џорџ Истман
Џорџ Истман (енгл. George Eastman, рођен 12. јула 1854. године у Вотервилу (Њујорк) и преминуо 14. марта 1932. године у Рочестеру (Њујорк)) је амерички индустријалац и стваралац компаније Кодак.[2][3] Након деценије експеримената у фотографији, патентирао је и продао камеру са рол филмом, чиме је аматерска фотографија по први пут постала доступна широј јавности.[4] Радећи као благајник и касније председник Кодака, надгледао је ширење компаније и филмске индустрије.
Џорџ Истман | |
|---|---|
 Џорџ Истман | |
| Датум рођења | 12. јул 1854. |
| Место рођења | Вотервил САД |
| Датум смрти | 14. март 1932. (77 год.) |
| Место смрти | Рочестер САД |
| Пребивалиште | САД |
| Држављанство | америчко |
| Занимање | Бизнисмен, проналазач, филантроп |
| Деловање | Пионир фотографије, оснивач Истман Кодака |
| Нето вредност | УСД $84,9 милиона у време његове смрти (приближно $1,6 милијарди 2020. године)[1] |
| Потпис | |
 | |
Еастман је био велики филантроп, основао је Истманову школу музике, Рочестерски филхармонијски оркестар, и школе стоматологије и медицине на Универзитету у Роцхестеру и у Лондонској Стоматолошкој болници Истман, и дао велики допринос Рочестерском институту технологије (RIT), изградња неколико зграда у другом кампусу Масачусетског технолошког института (MIT) на реци Чарлс, Таскеги универзитета и Хамптон универзитета, два историјски црначка универзитета на југу. Заинтересовавши се за побољшање здравља, обезбедио је средства за клинике у Лондону и другим европским градовима за опслуживање становника са ниским примањима.
У последње две године, Истман је имао интензивне болове изазване поремећајем који је захватио његову кичму. Дана 14. марта 1932. пуцао је себи у срце, остављајући поруку на којој је писало: „Мојим пријатељима: мој посао је завршен. Зашто чекати?”[5]
Истман се сматра једним од најутицајнијих и најпознатијих становника Рочестера у Њујорку.[6] Он је комеморисан на неколико универзитетских кампуса и на Холивудском Булевару славних, а Музеј Џорџа Истмана је проглашен националним историјским обележјем.
Биографија уреди
Истман је рођен у Вотервилу, Њујорк,,[7] као најмлађе дете Џорџа Вашингтона Истмана и Марије Истман (рођене Килбурн), на фарми од 10-acre (4,0 ha) коју су његови родитељи купили 1849. године. Он је имао две старије сестре, Елен Марију и Кејти.[8] У великој мери се самообразовао, иако је после осме године похађао приватну школу у Рочестеру.[8]
Током детињства, школован је код куће. Захваљујући станару који је боравио у његовој кући почео је да се занима за фотографију. Када је одрастао постао је радник у банци али је све запоставио како би се бавио фотографијом.[9] Инспирисан креацијом слика, ствара танку траку за развијање фотографије која је лакша за коришћење и која није тешка, што омогућава фотоапарату да буде лакши.
Почетком 1840-их његов отац је покренуо пословну школу, Истманов комерцијални колеџ у Рочестеру, Њујорк. Град је постао један од првих „бумтауна“ у Сједињеним Државама, заснован на брзој индустријализацији.[8] Како је здравље његовог оца почело да се погоршава, породица је напустила фарму и преселила се у Рочестер 1860. године.[8] Његов отац је умро од можданог поремећаја 27. априла 1862. Да би преживела и приуштила Џорџово школовање, његова мајка је прихватила станаре.[8]
Друга ћерка, Кејти, добила је дечију парализу као млада и умрла је крајем 1870. када је Џорџ имао 15 година. Млади Џорџ је рано напустио школу и почео да ради да би помогао породици. Како је Истман почео да има успеха у свом фотографском послу, заклео се да ће се одужити својој мајци за тешкоће које је претрпела у његовом одгајању.[10]
Године 1885, Истман поставља на тржишту први филм за фотоапарат заснован на провидном и флексибилном целулоиду који се може умотати и тиме смањити простор у фотоапарат. 1888. представња свој Кодак. у питању је фотоапарат, са филмом од 100 слика за 25 долара.[11]
Каријера уреди
Године 1884, Истман је патентирао први филм у облику ролне; тиме је показао да је то изводиво. Он је успео да успостави процес развијања филма радећи код своје куће. Године 1888, он је развио камеру Кодак Блек („Кодак” је реч коју је Истман створио), и то је била прва камера дизајнирана за употребу филма у ролни. Он је сковао рекламни слоган „Притиснете дугме, ми радимо остало“ који је брзо постао популаран међу купцима.[12] Године 1889. је почео са продајом филмова за фотографске апарате, а до 1896. постао је водећи међународни снабдевач филмских трака.[13]
Своју компанију је основао под именом Истман Кодак 1892. године.[14] Како су типови филма постајали стандардизовани, Истман је наставио да предводи индустрију у погледу иновација. Побољшања у квалитету филма у боји су настављена након његове смрти.
У доба све већих синдикалних активности, Истман је покушао да се супротстави синдикалном покрету осмишљавањем програма накнада радницима, укључујући успостављање програма поделе профита за све запослене из 1910. године.[14] Сматран за једног од напредних лидер свог времена, Истман је унапредио Флоренс Маканеј за шефа одељења за особље. Она је била једна од првих жена која је имала извршну функцију у великој америчкој компанији.[15]
Године 1900. компанија Џорџ Истман пустила је у промет камеру под називом „Brownie” и која је коштала само $1.
Приватан живот уреди
Џорџ Истман никад није био ожењен. Био је близак својој мајци, сестри и њеној породици. Такође је био страствени путник и имао је страст за свирање клавира.[16]
Патенти уреди
- U.S. Patent 226.503 "Method and Apparatus for Coating Plates", filed September 1879, issued April 1880.
- U.S. Patent 306.470 "Photographic Film", filed May 10, 1884, issued October 14, 1884.
- U.S. Patent 306.594 "Photographic Film", filed March 7, 1884, issued October 14, 1884.
- U.S. Patent 317.049 (with William H. Walker) "Roll Holder for Photographic Films", filed August 1884, issued May 1885.
- U.S. Patent 388.850 "Camera", filed March 1888, issued September 1888.
- Eastman licensed, then purchased U.S. Patent 248.179 "Photographic Apparatus" (roll film holder), filed June 21, 1881, issued October 11, 1881, to David H. Houston.
Референце уреди
- ^ Klepper, Michael; Gunther, Michael (1996). The Wealthy 100: From Benjamin Franklin to Bill Gates—A Ranking of the Richest Americans, Past and Present. Secaucus, New Jersey: Carol Publishing Group. стр. xiii. ISBN 978-0-8065-1800-8. OCLC 33818143
- ^ „George Eastman | Kodak”. www.kodak.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 06. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ „Georges Eastman, la photographie”. Cité des télécoms (на језику: француски). Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ Tiffany, Kaitlyn (јул 2021). „THE RISE AND FALL OF AN AMERICAN TECH GIANT”. The Atlantic. Приступљено 8. 1. 2023.
- ^ Peers, Juliette (2016), „The Lindsay Family (1870–1958)”, Routledge Encyclopedia of Modernism, London: Routledge, ISBN 978-1-135-00035-6, doi:10.4324/9781135000356-rem1589-1, Архивирано из оригинала 6. 11. 2021. г., Приступљено 20. 1. 2021
- ^ Lahman, Sean (25. 5. 2021). „George Eastman, who changed the world, still the titan of Remarkable Rochesterians”. Democrat and Chronicle. Приступљено 8. 1. 2023.
- ^ McNellis, David (2010). Reflections on Big Spring: A History of Pittsford, NY, and the Genesee River Valley. AuthorHouse. стр. 147. ISBN 978-1-4520-4358-6. OCLC 1124409654. Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 1. 10. 2016.
- ^ а б в г д Brayer, Elizabeth (1996). pp. 12–19
- ^ „George Eastman Biography - life, family, history, school, mother, young, old, information, born, college, time”. www.notablebiographies.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ Lindsay, David. „Key Figures in Eastman's Life”. American Experience. PBS. Архивирано из оригинала 13. 10. 2020. г. Приступљено 5. 8. 2012.
- ^ Universalis, Encyclopædia. „GEORGE EASTMAN”. Encyclopædia Universalis (на језику: француски). Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ Smith, Fred R. „'You press the button...we do the rest'”. Sports Illustrated Vault | SI.com (на језику: енглески). Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ „KODAK FILM HISTORY | Chronology of Motion Picture Films - 1889 to 1939” (PDF). aipcinema.com. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 5. 2013. г. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ а б "George Eastman." Gale Encyclopedia of U.S. Economic History. Edited by Thomas Carson and Mary Bonk. Farmington Hills, Mich.: Gale, 1999. Retrieved via Biography in Context database, January 26, 2018.
- ^ „George Eastman Biography, Life, Interesting Facts”. Famous Birthdays By SunSigns.Org (на језику: енглески). 30. 1. 2018. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ Brayer, Elizabeth (2006). George Eastman: A Biography (на језику: енглески). University Rochester Press. ISBN 978-1-58046-247-1. Приступљено 21. 4. 2020.
Литература уреди
- McNellis, David (2010). Reflections on Big Spring: A History of Pittsford, NY, and the Genesee River Valley. AuthorHouse. стр. 147. ISBN 978-1-4520-4358-6. OCLC 1124409654. Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 1. 10. 2016.
- Ackerman, Carl W. (1930). George Eastman: Founder of Kodak and the Photography Business. Beard Books. ISBN 1-893-12299-9.
- Brayer, Elizabeth (1996). George Eastman: A Biography. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0801852633.
- Collins, Douglas (1990). The Story of Kodak
(1st изд.). New York: Harry N. Abrams, Inc. ISBN 9780810912229. - Brayer, Elizabeth (1996). George Eastman : a biography . Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-1580464246.
- Collins, Douglas (1990). The Story of Kodak . New York: Harry N. Abrams. ISBN 978-0810912229.
- Fierstein, Ronald K. (2015). A triumph of genius : Edwin Land, Polaroid, and the Kodak patent war . Chicago: American Bar Association. ISBN 978-1627227698.
- Jacoby, Sanford M. (1997). Modern manors : welfare capitalism since the New Deal . Princeton University Press. ISBN 978-0691015705.
- Swasy, Alicia (1997). Changing focus : Kodak and the battle to save a great American company . New York: Times Business. ISBN 978-0812924633.
Спољашње везе уреди
- George Eastman archive at the University of Rochester
- George Eastman House Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2021)
- George Eastman: His Life, Legacy, and Estate, George Eastman House
- UCL Eastman Dental Institute, London, UK
- Eastman Institute for Oral Health, University of Rochester, NY
- Новински исечци на тему Џорџ Истман у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)
