Glikolaldehid (HOCH2-CH=O) je najmanji mogući molekul koji sadrži aldehidnu i hidroksilnu grupu. On je jedina moguća dioza, monosaharid sa dva atoma ugljenika, mada striktno gledano dioza nije saharid. On je najjednostavniji šećer.[4]

Glikolaldehid
Glikolaldehid
Glycolaldehyde-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
2-hidroksiacetaldehid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.004.987
KEGG[1]
Svojstva
C2H4O2
Molarna masa 60,052 g/mol
Srodna jedinjenja
Srodne materije
3-Hidroksibutanal

Laktaldehid

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

FormiranjeУреди

Glikolaldehid je intermedijar formozne reakcije.

Glikolaldehid se formira iz mnogih prekursora, uključujući aminokiselinu glicin. Ona se može formirati dejstvom ketolaze na fruktozu 1,6-bisfosfat u alternativnom glikoliznom putu.

ReferenceУреди

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Marstokk, K.-M., & Møllendal, H. (1973). „Microwave Spectra of Isotopic Glycolaldehydes, Substitution Structure, Intramolecular Hydrogen Bond and Dipole Moment” (PDF). J. Mol. Struct. 19: 259—270. 

Spoljašnje vezeУреди