Halacion ili tvrdo zrno u kapku oka ili lipogranulom Meibomovih žlezda, je nezarazno začepljenja Meibomove žlezda, u obliku cista obično locirano na gornjem očnom kapku. Meibomove žlezde su vertikalno poređane lojne žlezde u tarzalnim pločicama očnih kapaka. Diferencijalno dijagnostički halacion je sličan čmičku, ali se od njega razlukuje po tome što je bolniji, i veći.[4]

Halacion
SinonimiLipogranulom Meibomovih žlezda[1]
Chalazion2 01242005 (cropped).jpg
Promene na gornjem očnom kapku kod halaciona
Izgovor
Specijalnostioftalmologija
SimptomiOtok, osetljivost na dodir očnog kapka, otljivost na svetlost (fotofobija) i pojačano suzenje oka.[2]
Slična oboljenjaČmičak, karcinoma lojnih žlezda[2]
LečenjeMedikamentna i hirurška[2]
FrekvencijaNepoznata[3]

Lečenje halaciona može da traje duži vremenski period (nekoliko meseci), ili do potpunog izlečenja, i godinu dana ako se ne leči.

EpidemiologijaУреди

Međunarodne statistike

Halacion je česta bolest, ali njegova tačna incidenca i rasprostranjenost na globalnom nivou nije poznata.[5]

Starosna demografija

Iako se halacion javlja u svim starosnim grupama, češći je kod odraslih (naročito onih u dobi od 30-50 godina starosti) nego kod dece, verovatno zbog toga što androgeni hormoni povećavaju viskozitet sebuma. Hormonski uticaji na lojalnu sekreciju i viskozitet mogu objasniti grupisanje u vreme puberteta i tokom trudnoće; međutim, veliki broj pacijenata bez dokaza o hormonskoj promeni ukazuje i na etiologije drugih mehanizama. Bolest je neuobičajene u poznim godinama, ali se javlja i u pedijatrijskoj patologiji.[6]

Ponavljajući halazion, učestaliji je kod starijih pacijenata, i mogu da dovedu do razvoja skvamoznog karcinom, mikrocističkog karcinom adnexa oka, tuberkuloze. Ponavljajuća halacion kod dece ili mlađih odraslih osobe treba da podstakne evaluaciju viralnog konjunktivitisa i sindroma hiperimmunoglobulinemije E (hiper-IgE) sindroma (Jobov sindrom).

Demografija vezana za pol i rasnu pripadnost

Izgleda da halacion jednako utiče na muškarce i žene, ali kao što je navedeno za njegovu učestalost, takođe i za polne razlike precizne informacije o prevalenciji i učestalosti nisu dostupne.

Suprotno popularnom mišljenju, istraživanje nije pokazalo da korišćenje kozmetičkih proizvoda na kapcima uzrokuje i/ili pogoršava stanje.

Nije dostupna informacija o rasprostranjenosti ili učestalosti halaciona u odnosu na rasnu pripadnost.

EtiopatogenezaУреди

Začepljenje odvodnog kanala Meibomove žlezde,koje dovodi do zastoja sekreta i reaktivnog zapaljenja u žlezdi i njenoj okolini.[5]

Klinička slikaУреди

Halacion je obično loalizovan dalje od ivice kapka, a mnogo ređe na samoj ivici kapaka. Klinička slika se odlikuje stvaranjem bezbolnog čvorića ili zrna, (zato i nosi naziv „tvrdo zrno u kapku oka”), koje traje nekoliko nedelja ili meseci, do veličine bibera, ređe može da naraste do veličine zrna graška, pa i više. Čvorić je čvrste konzistencije, smešten je u tarzusu, a koža nad njim je pokretna i bez znakova zapaljenja. Na vežnjači (konjunktivi) se na mestu halaciona obično nalazi okruglo crvenkastomodro rumenilo.[5]

Znaci i simptomi koji dominiraju kliničkom slikom su: [7][5]

  • Otok očnog kapka, koji smeta zbog estetskog izgleda.
  • Grebanje u oku i promena
  • Osetljivost očnog kapka na dodir
  • Osetljivost oka na svetlost (fotofobija)
  • Pojačano suzenje oka
  • Osećaj težine u obolelom kapku.

Halacion retko može da se spontano resorbuje. Može da probije kroz vežnjaču, kada se na njoj stvara granulaciono tkivo polipoznog izgleda.

Najčešće ostaje mesecima neizmenjen.

DijagnozaУреди

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i oftalmološkog pregleda.

Ako se halacion lociran blizu unutarašnjeg ugla donjeg kapka, treba ga razlikovati od dakriocistitisa, čija se dijagnoza obično može isključiti uočavanjem smeštaja najjačeg otvrdnuća i bola (npr kapak kod halaciona, a nosna strana kod dakriocistitisa). Osim toga, uspešno ispiranje kanala suzne žlezde isključuje dakriocistitis.[8]

Hronični forme koje ne odgovaraju na lečenje treba bioptirati kako bi se isključilo tumor očnog kapka.[9]

Diferencijalna dijagnozaУреди

Halacion ili Meibomova cista može katkad biti zamenjen sa čmičkom, naročito ako se čmičak često javlja (recidivira) i tada postaje bolniji, i veliki.[4]

Halacion i hordeolum (ćmičak) se u početnom stadiju razvoja ne mogu klinički razlikovati; i jedan i drugi uzrokuju hiperemiju i edem kapka, kao bol. Nakon 1 do 2 dana, spoljašnji čmičak postaje lokaliziran na iviici kapka, dok se halacion smešta u sredinu pokrovnog dela kapka; potom se razvija mali bezbolni čvorić ili kvržica okrenuta prema unutarašnjoj, ili, retko, spoljašnjoj površini kapka. Halacion se obično spontano prazni ili apsorbira u roku od 2 do 8 nedelja, ali može trajati i duže.[10]

TerapijaУреди

Lečenje se može ubrzati primenom vrućih obloga u trajanju od 5 do 10 minuta 2 do 3 puta dnevno.

Incizija i kiretaža ili primena kortikosteroida,[11] u sam halacion (0,05 do 0,2 ml triamcinolona 25 mg/ml),[12] mogu biti indicirani ako su promene velike, ružne i ako traju dulže od nekoliko nedelja i pored aktivnog konzervativnog lečenju. Antibiotici (npr. dikloksacilin ili eritromicin u dozi od 250 mg PO 4×/dan) su indikovani kad se uz halion razvije celulitis. Lokalna primena antibiotika je obično neefikasna.[7]

Konačno lečenje je hirurško, iako posle hirurškog uklanjanja mogu da se jave recidivi.[13]

KomplikacijeУреди

Veliki halacion može uzrokovati astigmatizam zbog pritiska na rožnjaču.[8]

Kod pacijenti, nakon laserske operacije remodelovanja rožnjače zbog delomičnog uklanjanja njenih slojeva, imaju slablju strukturu rožnjače, i tima su predisponirani za deformaciju rožnjače koja može uzrokovati mali halacion.[14]

Komplikacije uključuju i hipopigmentaciju koja se može pojaviti i nakon kortikosteroidne injekcije.

Recidiv halaciona u istom području očnog kapka, može katkad biti suspektan na karcinoma lojnih žlezda, iako veoma retko U ovim slučajevima hlacion zahteva operativno uklanjanje.

IzvoriУреди

  1. ^ Duderstadt, Karen (2013). Pediatric Physical Examination: An Illustrated Handbook (на језику: енглески) (2 изд.). Elsevier Health Sciences. ISBN 9780323187206. Архивирано из оригинала на датум 08. 09. 2017. 
  2. ^ а б в Carlisle, RT; Digiovanni, J (15 July 2015). "Differential Diagnosis of the Swollen Red Eyelid". American Family Physician. 92 (2): 106–12.
  3. ^ Rutter, Paul Professor; Newby, David (2013). Community Pharmacy ANZ: Symptoms, Diagnosis and Treatment (3 ed.). Elsevier Health Sciences. p. 57. ISBN 978-0-7295-8345-9.
  4. ^ а б Litoff D, Balin MW. Ocular infections and inflammation. Catalano RA, ed. Ocular Emergencies. WB Saunders; 1992. 468-471.
  5. ^ а б в г „Chalazion: Causes, Risk Factors, and Symptoms”. Healthline (на језику: енглески). 2018-09-17. Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ Jean Deschênes, Epidemiology, In: Chalazion, na www.emedicine.medscape.com
  7. ^ а б „Chalazion: Symptoms, pictures, causes, and treatment”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2019-01-17. Приступљено 2021-02-04. 
  8. ^ а б „Chalazion”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  9. ^ Khan JA, Doane JF, Grove AS Jr. Sebaceous and meibomian carcinomas of the eyelid. Recognition, diagnosis, and management. Ophthal Plast Reconstr Surg. 1991. 7(1):61-6.
  10. ^ Sethuraman U, Kamat D. The red eye: evaluation and management. Clin Pediatr (Phila). 2009 Jul. 48(6):588-600.
  11. ^ Ho SY, Lai JS. Subcutaneous steroid injection as treatment for chalazion: prospective case series. Hong Kong Med J. 2002 Feb. 8(1):18-20.
  12. ^ Wong MY, Yau GS, Lee JW, Yuen CY. Intralesional triamcinolone acetonide injection for the treatment of primary chalazions. Int Ophthalmol. 2014 Oct. 34(5):1049-53
  13. ^ „Chalazion Treatment, Images, Causes, Remedies & Symptoms”. MedicineNet (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  14. ^ Hosal BM, Zilelioglu G. Ocular complication of intralesional corticosteroid injection of a chalazion. Eur J Ophthalmol. 2003 Nov-Dec. 13(9-10):798-9.

LiteraturaУреди

  • Neff AG, Carter KD. Benign eyelid lesions In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2014:chap 12.9.
  • Shields CL, Lally SE, Shields JA. Tumors of the eyelids. In: Tasman W, Jaeger EA, eds. Duane's Ophthalmology. 2013 ed. Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins; 2013:vol 4; chap 3.
  • Yanoff M, Cameron JD. Diseases of the visual system. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 423.

Spoljašnje vezeУреди

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).