Haptophyta
Хаптофите (Haptophyta) су група аутотрофних, осмотрофних или фаготрофних протиста (алги), која већином насељава морске екосистеме. Хаптофите су углавном једноћелијске, али се јављају и трихални и колонијални облици. Иако ситни, ови организми имају веома велику и важну улогу у геохемијским циклусима угљеника и сумпора[3]. Наиме, већина ствара у својим ћелијским омотачима коколите, плочице од калцијум карбоната које се након угинућа алги таложе на морском дну стварајући кречњак. Неке од врста су значајне и због токсичности за водене организме (у првом реду рибе)[3].
| Haptophyta Временски распон: Карбон — данас
| |
|---|---|
| |
| коколитофорида Gephyrocapsa oceanica | |
| Научна класификација | |
| Домен: | |
| Царство: | |
| Тип: | Haptophyta Hibberd 1976
|
| класе [1][2] | |
|
Pavlovophyceae (Cavalier-Smith 1986) Green and Medlin 2000 | |
| Синоними | |
|
Prymnesiophyta | |
Ћелије хаптофита у већини случајева поседују два бича, постављена апикално или субапикално у папили или бразди на ћелијском омотачу. Између бичева налази се, код већине врста, хаптонема, кончаста творевина са више функција (између осталог, хватање плена[3]). Унутар ћелије налази се 1—4 хлоропласта са пиреноидима, чије су спољашње мембране у континууму са спољашњим мембранама једарног овоја[1]. Једро се обично налази у задњем делу ћелије[1]. Резервна материја је углавном хризоламинарин. Од пигмената, срећу се хлорофили a, c1 и c2 (код представника класе Prymnesiophyceae среће се и хлорофил c3), β-каротен, дијадиноксантин, дијатоксантин.
Референце уреди
- ^ а б в Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. (doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x )
- ^ Anderson. R.A. 2004. Biology and Systematics of Heterokont and Haptophyte Algae. American Journal of Botany 91(10): 1508-1522.
- ^ а б в Graham L.E., Wilcox L.W. 2000. Algae. Prentice Hall. ISBN 978-0-13-660333-7
