Heteroatom

U oraganskoj hemiji, heteroatom (od antičkog grčkog heteros, različit, + atomos) je svaki atom koji nije ugljenik ili vodonik. Obično se ovaj termin odnosi na atome koji zamenjuju ugljenik u molekulskim strukturama. Tipični heteroatomi su azot, kiseonik, sumpor, fosfor, hlor, brom, i jod.^[1]^[2]

U opisu proteinske strukture, specifično u fajl formatu Proteinske banke podataka, heteroatomski record (HETATM) označava atom koji pripada malom molekulu (npr. kofaktoru) umesto biopolimernog lanca.^[3]

Reference уреди

^ Senda Y (2002). „Role of the heteroatom on stereoselectivity in the complex metal hydride reduction of six-membered cyclic ketones”. Chirality. 14 (2–3): 110—20. PMID 11835553. doi:10.1002/chir.10051.
^ Walling, Cheves (1968). „The Role of Heteroatoms in Oxidation”. Oxidation of Organic Compounds. Advances in Chemistry. 75. стр. 166—173. ISBN 9780841200760. doi:10.1021/ba-1968-0075.ch013.
^ „Atomic Coordinate Entry Format Version 3.2”. wwPDB. 2008. Архивирано из оригинала 14. 08. 2011. г. Приступљено 09. 08. 2011.

Literatura уреди

Heteroatom Chemistry. doi:10.1002/(ISSN)1098-1071 http://onlinelibrary.wiley.com/journal/10.1002/%28ISSN%291098-1071/issues. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1] Senda Y (2002). „Role of the heteroatom on stereoselectivity in the complex metal hydride reduction of six-membered cyclic ketones”. Chirality. 14 (2–3): 110—20. PMID 11835553. doi:10.1002/chir.10051.

[2] Walling, Cheves (1968). „The Role of Heteroatoms in Oxidation”. Oxidation of Organic Compounds. Advances in Chemistry. 75. стр. 166—173. ISBN 9780841200760. doi:10.1021/ba-1968-0075.ch013.

[pdbformat-3] „Atomic Coordinate Entry Format Version 3.2”. wwPDB. 2008. Архивирано из оригинала 14. 08. 2011. г. Приступљено 09. 08. 2011.

[1]

[2]

[3]