Висока технологија

За високотехнолошку архитектуру погледајте страницу Хај-тек архитектура.

Висока технологија или хај-тек (од енгл. high technology), позната и као напредна технологија (напредна технологија) или егзотехнологија, јесте технологија која је врхунска технологија: технологија на највећем степену развоја. Може се дефинисати или као најкомплекснија или као најновија технологија на тржишту. Супротност високој технологији је ниска технологија, која означава једноставну, често традиционалну или механичку технологију; на пример, логаритмар је нискотехнолошки уређај за израчунавање. Када висока технологија застари, она постаје ниска технологија, на пример електроника вакуумских цеви.

Аутомобилски погон који користи индустријску роботску технологију; Лајпциг, Немачка

Фразу је 1958. године употребио Њујорк тајмс у причи у којој се заговарала „атомска енергија” за Европу „... Западна Европа, уз своју густу популацију и високу технологију...” Роберт Мец користио је термин у финансијском стубцу 1969. године: „Артур Х. Колинс с Колинс радија контролише низ патената високе технологије на разним пољима.”; године 1971, његов чланак је садржавао скраћену форму „хај-тек”.

OECD пружа широко коришћену класификацију високотехнолошких производних индустрија. Заснована је на интензитету истраживања и развојних активности коришћених у овим индустријама у опсегу држава OECD-а, а резултат су четири дистинктне категорије.

Стартапи који раде на високим технологијама (или развијају нове високе технологије) понекад се називају дип тек (од енгл. deep technology — досл. „дубока технологија”).

Висока технологија, за разлику од хај-тач, може се односити на искуства самопослуживања која не захтевају људску интеракцију.

Види још

• Адекватна технологија
• Електроника
• Индустријски дизајн
• Иновација

Литература

• Barnwell, Maurice. Design, Creativity and Culture, Black Dog, (2011) ISBN 978 1 907317 408
• Barnwell, Maurice. Design Evolution: Big Bang to Big Data,Toronto. 2014. ISBN 978-0-9937396-0-6.
• Benton, Charlotte (2000). „Design and Industry”. Ур.: Kemp, Martin. The Oxford History of Western Art. Oxford: Oxford University Press. стр. 380—383. ISBN 0198600127. 
• Forty, Adrian. Objects of Desire: Design and Society Since 1750. Thames Hudson, May . 1992. ISBN 978-0-500-27412-5.
• Heskett, John (1980). Industrial Design. Thames & Hudson. ISBN 0500201811. 
• Kirkham, Pat (1999). Industrial design. Grove Art Online. Oxford University Press. 
• Mayall, WH, Industrial Design for Engineers, London: Iliffe Books. 1967. ISBN 978-0592042053.
• Mayall, WH, Machines and Perception in Industrial Design, London: Studio Vista. 1968. ISBN 978-0289279168.
• Meikle, Jeffrey. Twentieth Century Limited: Industrial Design engineering in America, 1925 - 1939, Philadelphia: Temple University Press. 1979. ISBN 978-0877222460.
• Noblet, Jocelyn de (1993). „Design in Progress”. Ур.: Noblet, Jocelyn de. Industrial design: reflection of a century. Paris: Flammarion/APCI. стр. 21—25. ISBN 2080135392. 
• Pirovano, Carlo, ур. (1991). „Forms of Representation”. History of Industrial Design. 1. Milan: Electa. стр. 108—127. OCLC 32885051. 

• Baum, S. D. (1. 5. 2009). „Cost–benefit analysis of space exploration: Some ethical considerations”. Space Policy (на језику: енглески). 25 (2): 75—80. Bibcode:2009SpPol..25...75B. ISSN 0265-9646. S2CID 5930045. doi:10.1016/j.spacepol.2009.02.008. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bernstein, Jared (7. 10. 2014). „It's Not a Skills Gap That's Holding Wages Down: It's the Weak Economy, Among Other Things”. The American Prospect (на језику: енглески). Приступљено 11. 9. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Dietrich, O.; Notroff, J.; Schmidt, J. (2017). „Feasting, Social Complexity, and the Emergence of the Early Neolithic of Upper Mesopotamia: A View from Göbekli Tepe”. Ур.: Chacon, R. J.; Mendoza, R. G. Feast, Famine or Fighting? Multiple Pathways to Social Complexity (на језику: енглески). Cham: Springer International Publishing. стр. 91—132. ISBN 978-3-319-48402-0. doi:10.1007/978-3-319-48402-0_5. Приступљено 11. 9. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cohen, Benjamin; Ottinger, Gwen (2011). „Introduction: Environmental Justice and the Transformation of Science and Engineering”. Ур.: Ottinger, Gwen; Cohen, Benjamin. Technoscience and Environmental Justice: Expert Cultures in a Grassroots Movement. MIT Press. стр. 1—18. ISBN 978-0-262-01579-0. 
• Heidegger, Martin (1977). „The Question Concerning Technology”. The Question Concerning Technology and Other Essays. Превод: Lovitt, W. New York: HarperCollins. стр. 25–26. 
• Huesemann, M.H.; Huesemann, J.A. (2011). Technofix: Why Technology Won't Save Us or the Environment. New Society Publishers. ISBN 978-0-86571-704-6. 
• Kelly, K. (2010). What Technology Wants. New York: Viking Press. ISBN 978-0-670-02215-1. 
• Kremer, M. (1993). „Population Growth and Technological Change: One Million B.C. to 1990”. Quarterly Journal of Economics. 108 (3): 681—716. JSTOR 2118405. S2CID 139085606. doi:10.2307/2118405. 
• Kuijt, I. (11. 4. 2006). Life in Neolithic Farming Communities: Social Organization, Identity, and Differentiation (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-0-306-47166-7. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Morozov, Evgeny (2013). To Save Everything, Click Here: The Folly of Technological Solutionism. New York: PublicAffairs. ISBN 978-1-61039-139-9. 
• Mumford, L. (2010). Technics and Civilization. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-55027-5. 
• Ord, T. (24. 3. 2020). The Precipice: Existential Risk and the Future of Humanity (на језику: енглески). Hachette Books. ISBN 978-0-316-48489-3. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ottinger, Gwen (2011). „Rupturing Engineering Education: Opportunities for Transforming Expert Identities Through Community-Based Projects”. Ур.: Ottinger, Gwen; Cohen, Benjamin. Technoscience and Environmental Justice: Expert Cultures in a Grassroots Movement. MIT Press. стр. 229—48. ISBN 978-0-262-01579-0. 
• Rhodes, R. (2000). Visions of Technology: A Century of Vital Debate about Machines, Systems, and the Human World. Simon & Schuster. ISBN 0-684-86311-1. 
• Schuurman, E. (1997). „Philosophical and Ethical Problems of Technicism and Genetic Engineering”. Society for Philosophy and Technology. 3. 
• Shaar, R.; Matmon, A.; Horwitz, L. K.; Ebert, Y.; Chazan, M.; Arnold, M.; Aumaître, G.; Bourlès, D.; Keddadouche, K. (1. 5. 2021). „Magnetostratigraphy and cosmogenic dating of Wonderwerk Cave: New constraints for the chronology of the South African Earlier Stone Age”. Quaternary Science Reviews (на језику: енглески). 259: 106907. Bibcode:2021QSRv..25906907S. ISSN 0277-3791. doi:10.1016/j.quascirev.2021.106907. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Sharma, M. R. (2020). A Treatise on Science Technology and Society. ISBN 978-81-318-0667-8. Архивирано из оригинала 17. 4. 2021. г. Приступљено 19. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Teich, A.H. (2008). Technology and the Future (11th изд.). Wadsworth Publishing. ISBN 978-0-495-57052-3. 
• Tooze, A. (6. 6. 2019). „Democracy and Its Discontents”. The New York Review of Books. св. LXVI бр. 10. стр. 52—53, 56—57. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Turchin, A. (2018). „Approaches to the Prevention of Global Catastrophic Risks”. Human Prospect. 7 (2): 52—65. 
• Wright, R.T. (2008). Technology (5th изд.). Goodheart-Wilcox Company. ISBN 978-1-59070-718-0. 
• Falk, William W.; Lyson, Thomas A. (1988). High tech, low tech, no tech: recent industrial and occupational change in the South. SUNY Press. ISBN 9780887067297. 
• Ernst Friedrich Schumacher (2010). Small is beautiful : economics as if people mattered. HarperPerennia. стр. 324. ISBN 978-0-06-199776-1. 
• Murray Bookchin (1971). Post-Scarcity Anarchism (PDF) (на језику: енглески). Ramparts Press. стр. 288. 
• Winner, Langdon (2016). „Mythinformation in the high-tech era”. Bulletin of Science, Technology & Society. 4 (6): 582—596. ISSN 0270-4676. S2CID 151175845. doi:10.1177/027046768400400609. 
• Hirsch‐Kreinsen, Hartmut (2008). „"Low‐Tech" Innovations”. Industry and Innovation. 15 (1): 19—43. ISSN 1366-2716. S2CID 154429255. doi:10.1080/13662710701850691. 
• Gordon, Uri (2009). „Anarchism and the Politics of Technology”. WorkingUSA. 12 (3): 489—503. ISSN 1089-7011. doi:10.1111/j.1743-4580.2009.00250.x. 
• Richard Heinberg (2007). Peak Everything - Waking Up in the Century of Decline (на језику: енглески). Ramparts Press. ISBN 978-0-86571-598-1. 
• Kris de Decker. „Low-Tech Magazine”. lowtechmagazine.com. Приступљено 2020-04-06. 
• Philippe Bihouix (2014). L'âge des low tech (на језику: француски). Editions du Seuil. стр. 330. ISBN 978-2-02-116072-7. 
• „Retrotech and Lowtech - How forgotten patents can shake the future”. paleo-energetique.org. Приступљено 2020-11-16. 
• „Passerelle #21 - Low tech : face au tout-numérique, se réapproprier les technologies” (PDF) (на језику: француски). 2020. Приступљено 2020-04-06. 
• „SlowTech - It is about finding the OFF switch.” (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-06. 
• „The Slow Tech Movement.” (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-06. 
• Peter Ginn (2019). Slow Tech: The Perfect Antidote to Today's Digital World. Haynes UK. ISBN 9781785216169. 
• Corentin de Chatelperron (2018). Nomade des mers : le tour du monde des innovations (на језику: француски). E/P/A. стр. 240. ISBN 978-2-37671-022-6. 
• „No tech reader #7” (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-06. 
• Watson, Julia (2020). Lo—TEK. Design by Radical Indigenism (на језику: енглески). Taschen. ISBN 978-3836578189. 
• Grimaud, Emmanuel; Tastevin, Yann Philippe; Vidal, Denis (2017). „Low-tech ? Wild-Tech !”. Techniques & Culture (на језику: француски) (67). ISSN 0248-6016. doi:10.4000/tc.8260.