Hlorpropamid

Hlorpropamid
IUPAC ime
	4-hloro-N-(propilkarbamoil)benzensulfonamid
Klinički podaci
Prodajno ime	Diabines
Drugs.com	Монографија
MedlinePlus	a682479
Podaci o licenci	US FDA: Chlorpropamide;
Kategorija trudnoće	C;
Način primene	Oralno
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	>90%
Vezivanje proteina	90%
Metabolizam	<1%
Poluvreme eliminacije	36 sata
Izlučivanje	Renalno
Identifikatori
CAS broj	94-20-2
ATC kod	A10BB02 (WHO)
PubChem	CID 2727
DrugBank	APRD00029
ChemSpider	2626
UNII	WTM2C3IL2X
KEGG	D00271
ChEBI	CHEBI:3650
ChEMBL	CHEMBL498
Hemijski podaci
Formula	C10H13ClN2O3S
Molarna masa	276.74 g/mol
	SMILES O=S(=O)(c1ccc(Cl)cc1)NC(=O)NCCC; ;
	InChI InChI=1S/C10H13ClN2O3S/c1-2-7-12-10(14)13-17(15,16)9-5-3-8(11)4-6-9/h3-6H,2,7H2,1H3,(H2,12,13,14) ; Key:RKWGIWYCVPQPMF-UHFFFAOYSA-N ;
Fizički podaci
Tačka topljenja	126 to 130 °C (259 to 266 °F)

Hlorpropamid je lek iz klase sulfonilureja koji se koristi za lečenje tipa 2 dijabetes melitusa. On je dugotrajno delujuća sulfonilureja. Hlorpropamid ima veći broj nepoželjnih dejstava od drugih sulfonilureja.^[1]^[2]

Mehanizam dejstva

Poput drugih sulfonilureja, hlorpropamid deluje putem povećanja sekrecije insulina, tako da je delotvoran samo kod pacijenata koji imaju bar delimično funkcionalne beta ćelije pankreasa. On može da uzrokuje relativno dugotrajnu hipoglikemiju. Iz tog razloga se sulfonilureje sa kraćim vremenom dejstva (gliklazid, tolbutamid) češće koriste. Usled rizika od hipoglikemije ovaj lek se ne smatra dobrim izvorom za primenu kod starijih osoba, kao i kod pacijenata sa blagim do umerenim hepatičkim i renalnim oštećenjima. Hlorpropamid se takođe koristi za lečenje parcijalnog centralnog insipidnog dijabetesa.^[3]

Farmakokinetika

Maksimalna koncentracija u plazmi se dostiže 3 do 5 sati nakon brze i skoro potpune (>90%) resorpcije iz stomaka. Poluživot u plazmi je 36 sati. Lek je efektivan oko 24 sata duže od drugih suflonilureja. Stabilni nivoi u plazmi se postiže nakon tri dana stalne primene. 90% leka se vezuje za proteine plazme. Postoje najmanje dva mesta vezivanja na albuminu. Više od 99% hlorpropamida se izlučuje nepromenjeno putem bubrega. On se prvo filtrira u glomeruli, zatim se reapsorbuje, i konačno se izlučuje u tubularni lumen.^[3]

Reference

^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
^ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.
^ ^а ^б Dinnendahl V., Fricke U., ур. (2010). Arzneistoff-Profile (на језику: German). 4 (23 изд.). Eschborn, Germany: Govi Pharmazeutischer Verlag. ISBN 978-3-7741-98-46-3.

Literatura

Dinnendahl V., Fricke U., ур. (2010). Arzneistoff-Profile (на језику: German). 4 (23 изд.). Eschborn, Germany: Govi Pharmazeutischer Verlag. ISBN 978-3-7741-98-46-3.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[Goodman_Gilman-1] Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.

[PDR-2] Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.

[Arzneistoff-Profile-3] а ^б Dinnendahl V., Fricke U., ур. (2010). Arzneistoff-Profile (на језику: German). 4 (23 изд.). Eschborn, Germany: Govi Pharmazeutischer Verlag. ISBN 978-3-7741-98-46-3.

[1]

[2]

[3]