Отворите главни мени

Holštajn frizijska goveda (često je skraćen na holštajni u Severnoj Americi, dok se termin frizijko govedo često koristi u Velikoj Britaniji i Irskoj) su rasa goveda za mužu koja potiče iz holandskih provincija Severne Holandije i Frizije i Šlezvig-Holštajna iz Severnoj Nemačkoj i Jutlanda. Poznate su kao životinje za mužu sa najvišom proizvodnjom u svetu. Holandski i nemački uzgajivači uzgajali su i nadgledali razvoj pasmine s ciljem dobijanja životinja koje bi najbolje mogle da koriste travu, najbrojniji resurs ove oblasti. Tokom vekova, rezultat je bila visokoproduktivna, crno-bela krava muzara.

Holštajn frizijsko govedo
Holstein cow
Holštajnska krava
Druga imenaHolštajnsko govedo
Zemlja poreklaHolandija, Nemačka, Danska
DistribucijaŠirom sveta
UpotrebaMleko i meso (Mlevena junetina i pečena govedina)
Svojstva
KrznoCrno-beli mrljasta dlaka (ponekad crvena i bela).
Napomene
Izvorno rasa dvostruke namene, koristi se za mlečne proizvode i za govedinu.

Sa rastom Novog sveta, tržište mleka je počelo da se razvija u Severnoj i Južnoj Americi, a mlekari su se za stoku okrenuli Holandiji. Nakon što je uvezeno oko 8.800 frizijskih goveda (nemačkih sa crnim šarama), problemi sa bolešću u Evropi doveli su do prestanka izvoza na tržišta u inostranstvu.[1]

U Evropi se ova rasa koristi za mleko na severu, a za meso na jugu. Od 1945. godine evropski nacionalni razvoj doveo je do toga da stočarstvo i mlečni proizvodi postaju sve više regionalizovani. Više od 80% proizvodnje mleka se odvija severno od linije koja spaja Bordo i Veneciju, gde se takođe nalazi više od 60% ukupne stoke. Ova promena dovela je do potrebe za specijalizovanim životinjama za proizvodnju mleka (i govedine). Do tog vremena mleko i govedina su se proizvodili od životinja dvostruke namene. Rase koje su nacionalni derivati holandske frizijke, postale su veoma različite životinje od onih koje su razvili uzgajivači u Sjedinjenim Državama, koji su holštajne koristili samo za proizvodnju mleka.

Uzgajivači su uvozili specijalizovane mlečne holštajne iz Sjedinjenih Država da bi ih ukrštali sa evropskim crno-belima. Iz tog razloga, u savremenoj upotrebi, „holštajn” se koristi za opisivanje severno ili južnoameričkih goveda i njegove upotrebe u Evropi, naročito na severu. Frizijska goveda su životinje tradicionalnog evropskog porekla, koje se uzgajaju i za mlečnu upotrebu i za govedinu. Ukrštanje između ove dve rase opisano je pojmom „holštajn-frizijsko govedo”.

ProdukcijaУреди

Prosečna stvarna proizvodnja u 2008. godini za sva stada američkih Holštajna koja su bila uključena u programe testiranja proizvodnje i koja su bila prihvatljiva za genetske procene bila je 10,443 kg mleka, 380 kg putera i 322 kg od proteina godišnje.[2] Ukupna produktivnost tokom životnog veka može se izvesti iz prosečnog životnog veka krava u SAD. Poslednjih godina to se redovno smanjuje i sada iznosi oko 2,75 laktacija, što kada se pomnoži sa prosečnim prinosom laktacije daje oko 28.000 kg mleka.[3] Trenutni nacionalni lider u SAD za Holštajnsku proizvodnju mleka je Bar-Vol Bukiji Gigi EKS-94 3E, koja je proizvela 33,860 kg mleka za 365 dana, što je kompletiralo njen rekord u 2016. godini.[4]

Značajna prednost, na primer u odnosu na Veliku Britaniju, može se objasniti putem nekoliko faktora:

  • Upotreba hormona za proizvodnju mleka, rekombinantnog bST: Studija u februaru 1999. utvrdila je da je „odgovor na bST tokom laktacije u roku od 305 dana iznosio 894 kg mleka, 27 kg masti i 31 kg proteina”.[5] Kompanija Monsanto procenjuje da je oko 1,5 miliona od 9 miliona mlečnih krava tretirano sa rBST, odnosno oko 17% krava na nacionalnom nivou.[6]
  • Veća upotreba muže tri puta dnevno: U istraživanju sprovedenom na Floridi između 1984. i 1992. godine koristeći 4293 zapisa o laktaciji Holštajna iz osam stada, 48% krava je muženo tri puta dnevno. Ova praksa je bila odgovorna za dodatnih 17,3% mleka, 12,3% masti i 8,8% proteina.[7] Muža tri puta dnevno je postala uobičajena poslednjih godina. Muža dva puta dnevno je bila tradicionalno najčešći raspored muže mleka. U Evropi, Australiji i Novom Zelandu muža mleka je u intervalima od 10 do 14 sati je uobičajena.[8]
  • Veći kravlji potencijal (100% Holštajnska krda): Evropski frizijski tipovi tradicionalno su imali niže proizvodne performanse od svojih severnoameričkih Holštajn ekvivalenata.
  • Veća upotreba sistema za hranjenje ukupno mešanih obroka (TMR): upotreva TMR sistema se i dalje širi na mlečnim farmama. Pregled Hoard's Dairyman iz 1993. godine je izvestilo da je 29,2% anketiranih farmi mleka u SAD usvojilo ovaj sistem ishrane krava muzara. Mlekarski pregled u Ilinoisu iz 1991. godine ustanovio je da je 26% mlekarskih farmera koristilo TMR obroke, i da je ishod bio 300 kg više mleka po kravi u poređenju s drugim sistemima ishrane.[9] Američki tip operacija (Severna i Južna Amerika) karakterišu velike operacije labavog smeštaja, TMR hranjenje i relativno mnogo zaposlenih. Međutim, mlečne farme na severoistoku SAD i u delovima Kanade razlikuju se od tipičnih američkih operacija. Tamo se nalaze mnoga manja porodična gazdinstva sa bilo slobodnim smeštajem ili intenzivnim štalama. Ove operacije su prilično slične evropskom tipu, koji karakterišu relativno male operacija, gde se svaka krava hrani i tretira pojedinačno.[10]

ReferenceУреди

  1. ^ CIV, France, a tradition of animal husbandry. Animal husbandry and environment. Civ-viande.org. Retrieved on 2011-11-03.
  2. ^ History of the Holstein Breed. Holsteinusa.com. Retrieved on 2011-11-03.
  3. ^ H. Duane Norman, E. Hare, and J.R. Wright Historical examination of culling of dairy cows from herds in the United States (PPT file). Animal Improvement Programs Laboratory Agricultural Research Service, USDA
  4. ^ „Gigi The Cow Broke The Milk Production Record. Is That Bad For Cows?”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2017-08-10. 
  5. ^ Bauman, D. E.; Everett, R. W.; Weiland, W. H. & Collier, R. J. (1999). „Production Responses to Bovine Somatotropin in Northeast Dairy Herds”. Journal of Dairy Science. 82 (12): 2564—2573. PMID 10629802. doi:10.3168/jds.S0022-0302(99)75511-6. 
  6. ^ 2016 in America most dairy markets are non supplemented, the use of rBST in dairy cattle is in rapid decline since 2006. The patent owner of rBST is Elanco supp rBST Use Among U.S. Dairy Farmers: A Comparative Analysis from 6 States Archived март 8, 2008 at the Wayback Machine
  7. ^ Campos, MS; Wilcox, CJ; Head, HH; Webb, DW; Hayen, J (1994). „Effects on Production of Milking Three Times Daily on First Lactation Holsteins and Jerseys in Florida” (PDF). Journal of Dairy Science. 77 (3): 770—3. PMID 8169285. doi:10.3168/jds.S0022-0302(94)77011-9.  Archive
  8. ^ Armstrong, Dennis V. „Milking Frequency”. Dairy Biz. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2008. 
  9. ^ A Cost-Benefit Analysis of Changing to a TMR Feeding System. Wcds.afns.ualberta.ca. Retrieved on 2011-11-03.
  10. ^ Management of the dairy cow. www.delaval.co.uk

LiteraturaУреди

  • Low, David (1845) On the Domesticated Animals of the British Islands: Comprehending the Natural and Economical History of Species and Varieties; the Description of the Properties of External Form; and Observations on the Principles and Practice of Breeding, Longman, Brown, Green, & Longmans

Spoljašnje vezeУреди