Išvara (Sanskrit: ईश्वर, IAST: Īśvara) koncept je u hinduizmu, sa širokim rasponom značenja koja zavise od ere i škole hinduizma.[1][2] U drevnim tekstovima indijske filozofije, Išvara, u zavisnosti od konteksta, može značiti vrhovnu dušu, vladara, gospodara, kralja, kraljicu ili muža.[1] U srednjovekovnim hinduističkim tekstovima, Išvara, u zavisnosti od škole hinduizma, znači Bog, Vrhovno biće, lični bog ili specijalno Ja.[2][3][4]

U šivizmu i za mnoge hinduse, Išvara je sinonim za „Šiva”, ponekad kao Mahešvara ili Paramešvara što znači „Vrhovni gospodar“, ili kao Išta-deva (lični bog).[5] Slično kao kod višnuista i mnogih Hindusa, to je sinonim za Krišnu ili Višnu[6] U tradicionalnim baktijskim pokretima, Išvara je jedno ili više božanstava individualne preferencije iz hinduističkog politeističkog kanona božanstava. U modernim sektaškim pokretima, poput Arije Samaja i brahmoizma, Išvara poprima oblik monoteističkog Boga.[7] U školi jogijskog hinduizma, to je bilo koje od „ličnih božanstava” ili „duhovna inspiracija”.[8]

EtimologijaУреди

Koren reči Išvara potiče od īś- (ईश, Ish) što znači „sposoban za” i „vlasnik, vladar, poglavar”.[9] Drugi deo reči Išvara je vara što znači u zavisnosti od konteksta „najbolji, odličan, lep”, „izbor, želja, blagoslov, blagodat, poklon” i „udvarač, ljubavnik, đuvegija“.[10] Kompozitna reč, Išvara doslovno znači „vlasnik najboljeg, lepog”, „vladar izbora, blagoslova, blagodati” ili „šef udvarača, ljubavnika”.

Kao koncept, Išvara u drevnim i srednjovekovnim sanskritskim tekstovima, na različite načine znači Bog, Vrhovno biće, Vrhovna duša, gospodar, kralj ili vladar, bogat ili imućan čovek, bog ljubavi, božanstvo Šiva, jedan od Rudri, princ, muž i broj jedanaest.[1][11][12]

Reč Īśvara se ne javlja u Rigvedi.[13] Međutim, glagol īś- se pojavljuje u Rig vedi, gde kontekst sugeriše da je značenje „sposobаn, kadar”.[13] U Samavedi je reč odsutna, retko se javlja u Atarvavedi, a pojavljuje se u Jajurvedinoj Samhiti. Kontekstualno značenje, kako to objašnjava drevni indijski gramatičar Panini, nije ni bog ni vrhovno biće.[13]

Reč Išvara pojavljuje se u brojnim drevnim Darmasutrama. Međutim, Patrik Olivel tvrdi da tamo Išvara ne znači Bog, već znači Vede.[14] Dešpande navodi da bi Išvara u Darmasutrama može alternativno da znači kralj, s tim što kontekst doslovno tvrdi da su „Darmasutre jednako važne kao i Išvara (kralj) u stvarima od javnog značaja”.[14]

U šiviznim tradicijama hinduizma, ovaj termin se koristi kao deo kompozita „Mahešvara” („veliki gospod”) kao naziv za Šivu. U mahajanskom budizmu koristi se kao deo kompozita „Avalokitešvara” („gospod koji čuje vapaje sveta”), ime bodisatve poštovano zbog svog saosećanja. Kada se odnosi na božanstvo u ženskom rodu, posebno u šaktizmu, ponekad se koristi i ženski oblik Īśvarī.[15]

U školi Advajta Vedanta, Išvara je monistički Univerzalni apsolut koji povezuje i predstavlja jedinstvo u svima i svemu.[16][17]

Škole mišljenjaУреди

Među šest sistema hinduističke filozofije, samkja i mimamsa ne koriste pojam Išvara, i.e. vrhovno biće. Jogijske, vajšeške, vedantske i njajske škole hinduizma diskutuju o Išvari, ali dodeljuju tom terminu različita značenja.

Desmarajs kaže da je Išvara metafizički koncept u Jogasutrama.[18] On se nigde ne spominje kao božanstvo, niti se spominju bilo kakve pobožne prakse (Bakti), niti se Išvari daju karakteristike koje su obično povezane sa božanstvom.[18] U jogijskoj školi hinduizma, prema Vičerovom tvršenju Išara nije Bog stvaralac, niti je univerzalni Apsolut hinduističke škole Advajta Vedanta.[3] Vičer takođe primećuje da neke teističke podškole vedantske filozofije hinduizma, inspirisane jogijskom školom, objašnjavaju termin Išvara kao „Vrhovno biće koje vlada nad kosmosom i individualizovanim bićima”.[3][19] Malinar navodi da Išvara u školama hinduizma Samkja-Joge nije ni stvoritelj, niti Bog spasitelj.[20]

Cimer je u svojoj knjizi o indijskim filozofijama iz 1951. godine napomenuo da baktijske podškole pominju Išvaru kao Božanskog gospodara, ili božanstvo specifične baktijske podškole.[21] Savremeni sektaški pokreti ističu Išvara kao vrhovnog Gospodara; na primer, pokret Hare Krišna smatra da je Krišna Gospod.[22] Pokreti Arije Samaja i bramoizam - pod uticajem hrišćanskih i islamskih pokreta u Indiji - konceptualizuju Išvara kao monoteističkog svemogućeg Gospoda.[7] U tradicionalnim teističkim podškolama hinduizma, poput Višištadvajta Vedante od Ramanudže i Dvajta Vedanta od Madvave, Išvara se identifikuje kao gospod Višnu/Narajana, što je različito od prakrtija (materijalnog sveta) i puruše (duše, duha).

Radakrišnan i Mur tvrde da su ove varijacije u Išvara konceptu u skladu sa hinduističkim pojmom „ličnog Boga”, gde su „ideali ili manifestacije najviših sopstvenih vrednosti pojedinca koje se cene”.[23] Rip i drugi,[4] navode da škole hinduizma ostavljaju pojedincu slobodu i izbor konceptualizacije Išvare na bilo koji smislen način koji želi, bilo u obliku „božanstva po vlastitom izboru” ili „bezobličnog Brahmana (apsolutna stvarnost, univerzalno načelo, istinsko posebno Ja)”.[2][24][25]

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Monier Monier Williams, Sanskrit-English dictionary, Search for Izvara, University of Cologne, Germany
  2. 2,0 2,1 2,2 Dale Riepe (1961, Reprinted 1996), Naturalistic Tradition in Indian Thought, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120812932, pages 177-184, 208-215
  3. 3,0 3,1 3,2 Ian Whicher, The Integrity of the Yoga Darsana, State University of New York press, ISBN 978-0791438152, pages 82-86
  4. 4,0 4,1 Mircea Eliade (2009), Yoga: Immortality and Freedom, Princeton University Press, ISBN 978-0691142036, pages 73-76
  5. ^ Roshen Dalal (2010). Hinduism: An Alphabetical Guide. Penguin Books. стр. 235, 379—380. ISBN 978-0-14-341421-6. 
  6. ^ Oliver Leaman (2000), Eastern Philosophy: Key Readings, Routledge, ISBN 978-0415173582, page 251
  7. 7,0 7,1 RK Pruthi (2004), Arya Samaj and Indian Civilization, ISBN 978-8171417803, pages 5-6, 48-49
  8. ^ Lloyd Pflueger, Person Purity and Power in Yogasutra, in Theory and Practice of Yoga (Editor: Knut Jacobsen), Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120832329, pages 38-39
  9. ^ Arthur Anthony Macdonell (2004), A Practical Sanskrit Dictionary, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120820005, page 47
  10. ^ Arthur Anthony Macdonell (2004), A Practical Sanskrit Dictionary, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120820005, page 270
  11. ^ Apte Sanskrit-English dictionary, Search for Izvara, University of Cologne, Germany
  12. ^ James Lochtefeld, "Ishvara", The Illustrated Encyclopedia of Hinduism, Vol. 1: A–M, Rosen Publishing. ISBN 0-8239-2287-1, page 306
  13. 13,0 13,1 13,2 Madhav Deshpande (1991), Sense and Syntax in Vedic (Editors: Joel Brereton and Stephenie Jamison), Volumes 4-5, Brill, ISBN 978-9004093560, pages 23-27
  14. 14,0 14,1 Patrick Olivelle (2006), Between the Empires : Society in India 300 BCE to 400 CE: Society in India, Oxford University Press, ISBN 978-0195305326, page 176
  15. ^ Roshen Dalal (2010). Hinduism: An Alphabetical Guide. Penguin Books. стр. 376. ISBN 978-0-14-341421-6. 
  16. ^ Lance Nelson (1996), Living liberation in Shankara and classical Advaita, in Living Liberation in Hindu Thought (Editors: Andrew O. Fort, Patricia Y. Mumme), State University of New York Press, ISBN 978-0791427064, pages 38-39, 59 (footnote 105)
  17. ^ John Koller (2012), Routledge Companion to Philosophy of Religion (Editors: Chad Meister, Paul Copan), Routledge, ISBN 978-0415782944, pages 99-107
  18. 18,0 18,1 Michele Marie Desmarais (2008), Changing Minds : Mind, Consciousness And Identity In Patanjali's Yoga-Sutra, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120833364, page 131
  19. ^ Knut Jacobsen (2008), Theory and Practice of Yoga : 'Essays in Honour of Gerald James Larson, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120832329, page 77
  20. ^ A Malinar (2014), Current Approaches: Articles on Key Themes, in The Bloomsbury Companion to Hindu Studies (Editor: Jessica Frazier), Bloomsbury Academic, ISBN 978-1472511515, page 79
  21. ^ Zimmer (1951), Philosophies of India, Reprinted by Routledge in 2008, ISBN 978-0415462327, pages 242-243, 309-311
  22. ^ Karel Werner (1997), A Popular Dictionary of Hinduism, Routledge, ISBN 978-0700710492, page 54
  23. ^ Radhakrishnan and Moore (1967, Reprinted 1989), A Source Book in Indian Philosophy, Princeton University Press, ISBN 978-0691019581, pages 37-39, 401-403, 498-503
  24. ^ RC Zaehner (1975), Our savage god: The perverse use of eastern thought, ISBN 978-0836206111, pages 69-72
  25. ^ R.C. Zaehner (1966), Hinduism, Oxford University Press, 1980 edition: pages 126-129, Reprinted in 1983 as ISBN 978-0198880127

Spoljašnje vezeУреди