Међународна организација за стандардизацију
Међународна организација за стандардизацију (енгл. International Organization for Standardization),[2] позната по свом акрониму ИСО (од енгл. ISO), агенција је Уједињених нација са седиштем у Женеви, задужена за стандардизацију.[3][4]
| Међународна организација за стандардизацију | |
|---|---|
| International Organization for Standardization | |
.svg){kind=logo} Лого ИСО-а | |
 Земље чланице организације[1]
Чланице са националним телом за стандарде и ИСО гласачким правима Чланице сараднице (државе без националног тела за стандарде) Чланице потписнице (државе са малим економијама) | |
| Скраћеница | ИСО (ISO) |
| Основана | 23. фебруар 1947. |
| Датум оснивања | 23. фебруар 1947. |
| Тип | невладина организација |
| Намена | Међународна стандардизација |
| Седиште | Женева,  Швајцарска |
| Подручје деловања | широм света |
| Чланови | 167 |
| Службени језици | енглески, француски и руски |
| Председник | Урлика Франке |
| Веб-сајт | www |
ISO је основан 23. фебруара 1947. године и (према подацима од новембра 2022.) објавио је преко 24.500 међународних стандарда који покривају скоро све аспекте технологије и производње. Има 811 техничких комитета и подкомитета који се брину о развоју стандарда.[5] Организација развија и објављује стандардизацију у свим техничким и нетехничким областима, осим у електротехници и електронском инжењерингу, чиме се бави IEC.[6] Његово седиште је у Женеви, Швајцарска,[7] и ради у 167 земаља према подацима из 2023. Три званична језика ISO-а су енглески, француски и руски.[8]
Преглед
уредиМеђународна организација за стандардизацију је независна, невладина организација, чије чланство чине различита национална тела за стандардизацију.[9] Према подацима из 2022. године, постоји 167 чланова који представљају ISO у својој земљи, при чему свака земља има само једног члана.[7]
Организација развија и објављује међународне стандарде у свим техничким и нетехничким областима осим електротехнике и електронике, за које је одговорна Међународна електротехничка комисија.[6] Према подацима од фебруара 2023. године, ISO је развио преко 24.676 стандарда, који покривају све, од произведених производа и технологије до безбедности хране, пољопривреде и здравствене заштите.[7][10]
ISO има 804 техничка комитета и подкомитета који се баве развојем стандарда.[7]
Назив и скраћенице
уредиМеђународна организација за стандардизацију на француском је Organisation internationale de normalisation, а на руском, Международная организация по стандартизации (Mezhdunarodnaya organizatsiya po standartizatsii).
Слова ISO не представљају акроним или иницијализам. Организација даје ово објашњење имена:
Пошто би „Међународна организација за стандардизацију“ имала различите акрониме на различитим језицима (IOS на енглеском, OIN на француском), наши оснивачи су одлучили да јој дају кратку форму ISO. ISO је изведено од грчке речи isos (ίσος, што значи „једнак“). Без обзира на земљу, на који год језик, скраћени облик нашег имена је увек ISO.[11]
Током оснивачких састанака нове организације, међутим, није се позивало на грчку реч објашњења, тако да ово значење може бити лажна етимологија.[12]
Назив ISO и ISO лого су регистровани заштитни знакови и њихова употреба је ограничена.[13]
Историја
уреди
Организација која је данас позната као ISO почела је 1926. године као Међународна федерација националних асоцијација за стандардизацију (ISA), која се првенствено фокусирала на машинство. ISA је суспендована 1942. године током Другог светског рата, али се након рата, организацији ISA обратио недавно формирани Координациони комитет Уједињених нација за стандарде (UNSCC) са предлогом да се формира ново глобално тело за стандарде.[14]
У октобру 1946. делегати ISA и UNSCC из 25 земаља састали су се у Лондону и договорили да удруже снаге како би створили Међународну организацију за стандардизацију. Организација је званично почела са радом 23. фебруара 1947. године.[15][16]
Структура и организација
уредиISO је добровољна организација чији су чланови признати ауторитети у области стандарда, од којих сваки представља једну земљу. Чланови се састају сваке године на Генералној скупштини како би разговарали о стратешким циљевима ISO-а. Организацију координира централни секретаријат са седиштем у Женеви.[17]
Савет са ротирајућим чланством од 20 тела чланица обезбеђује смернице и управљање, укључујући одређивање годишњег буџета централног секретаријата.[17][18]
Технички управни одбор је одговоран за више од 250 техничких комитета, који развијају ISO стандарде.[17][19][20][21]
Процес стандардизације
уредиСтандард који је објавио ISO/IEC је последња фаза дугог процеса који обично почиње предлогом новог рада у оквиру комитета. Неке скраћенице које се користе за означавање стандарда са његовим статусом су:[22][23][24][25][26][27][28]
- PWI – Прелиминарана радна ставка
- NP или NWIP – Нови предлог / Предлог нове радне ставке (нпр., ISO/IEC NP 23007)
- AWI – Одобрена нова радна ставка (нпр., ISO/IEC AWI 15444-14)
- WD – Радни нацрт (нпр., ISO/IEC WD 27032)
- CD – Нацрт одбора (нпр., ISO/IEC CD 23000-5)
- FCD – Завршни нацрт комисије (нпр., ISO/IEC FCD 23000-12)
- DIS – Нацрт међународног стандарда (нпр., ISO/IEC DIS 14297)
- FDIS – Коначни нацрт међународног стандарда (нпр., ISO/IEC FDIS 27003)
- PRF – Доказ о новом међународном стандарду (нпр., ISO/IEC PRF 18018)
- IS – Међународни стандард (нпр., ISO/IEC 13818-1:2007)
Референце
уреди- ^ „ISO members”. International Organization for Standardization. Приступљено 17. 11. 2020.
- ^ Dare to dream BIG: Standards empower innovators (EN, ES, FR) (на језику: енглески). ISO. 2016-10-24. Приступљено 2022-02-14.
- ^ „ISO Membership Manual”. ISO (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2022.
- ^ ISO Statutes (PDF) (на језику: енглески, француски и руски) (20th изд.). Geneva: International Organization for Standardization. 2022. ISBN 978-92-67-02040-2.
- ^ „ISO - About us”. ISO (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-17.
- ^ а б Editors of Encyclopedia Britannica. 3 June 2021. "International Organization for Standardization." Encyclopedia Britannica. Retrieved 2022-04-26.
- ^ а б в г „About ISO”. ISO. Архивирано из оригинала 17. 2. 2023. г.
- ^ „How to use the ISO Catalogue”. ISO.org. Архивирано из оригинала 4. 10. 2007. г.
- ^ „ISO – Members”. ISO (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-18.
- ^ „New 'net zero' standards could transform the climate – unless they're derailed”. The Washington Post. Приступљено 18. 3. 2022.
- ^ „About us”. iso.org (на језику: енглески). Приступљено 25. 6. 2018.
- ^ „Friendship among equals” (PDF). ISO. (page 20)
- ^ „ISO name and logo”. ISO. Архивирано из оригинала 19. 9. 2012. г.
- ^ „A Brief History of ISO”. University of Pittsburgh.
- ^ Friendship among equals – Recollections from ISO's first fifty years (PDF), International Organization for Standardization, 1997, стр. 15—18, ISBN 92-67-10260-5, Архивирано (PDF) из оригинала 26. 10. 2012. г.
- ^ Yates, JoAnne; Murphy, Craig N. (2006). „From setting national standards to coordinating international standards: The formation of the ISO” (PDF). Business and Economic History On-Line. 4. Приступљено 29. 6. 2021.
- ^ а б в „Structure and governance”. International Organization for Standardization. Архивирано из оригинала 19. 9. 2012. г.
- ^ „Council”. International Organization for Standardization. Архивирано из оригинала 3. 11. 2012. г.
- ^ „Technical committees”. International Organization for Standardization. Архивирано из оригинала 19. 9. 2012. г.
- ^ „Who develops ISO standards?”. International Organization for Standardization. Архивирано из оригинала 19. 9. 2012. г.
- ^ „Governance of technical work”. International Organization for Standardization. Архивирано из оригинала 19. 9. 2012. г.
- ^ „About MPEG”. chiariglione.org. Архивирано из оригинала 21. 2. 2010. г.
- ^ ISO. „International harmonized stage codes”. Архивирано из оригинала 4. 10. 2007. г.
- ^ ISO. „Stages of the development of International Standards”. Архивирано из оригинала 12. 8. 2007. г.
- ^ „The ISO27k FAQ – ISO/IEC acronyms and committees”. IsecT Ltd. Архивирано из оригинала 24. 11. 2005. г.
- ^ ISO (2007). „ISO/IEC Directives Supplement – Procedures specific to ISO” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 12. 1. 2012. г.
- ^ ISO (2007). „List of abbreviations used throughout ISO Online”. Архивирано из оригинала 12. 8. 2007. г.
- ^ „US Tag Committee Handbook” (DOC). март 2008.
Литература
уреди- Kuert, Willy (1997). „Friendship Among Equals – Recollections from ISO's first fifty years” (PDF). ISO. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 10. 2012. г.
- Yates, JoAnne; Murphy, Craig N. (јесен 2006). „Coordinating International Standards: The Formation of the ISO” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 22. 9. 2010. г. MIT Innovations and Entrepreneurship Seminar Series.
- Rajchel, Lisa (2012-06-18). „25 years of ISO/IEC JTC 1 - We've come a long way!”. Приступљено 2013-06-20.
- Podio, Fernando L. (2012-09-05). „Published International Biometric Standards Developed by ISO/IEC JTC 1/SC 37 – Biometrics”.
- ISO. „Standards and projects under the direct responsibility of ISO/IEC JTC 1 Secretariat and its SCs”. Приступљено 17. 6. 2015.
- ISO/IEC JTC 1. „Freely Available Standards”. Приступљено 2013-06-21.
- genb. „International Technology Standards Group Elects HP's Karen Higginbottom as Chair”. INCITS (на језику: енглески). Приступљено 2017-06-18.
- „Profile: Karen Higginbottom | IEC e-tech |”. IEC e-tech (на језику: енглески) (03). 2013. Архивирано из оригинала 30. 11. 2022. г. Приступљено 2017-06-18.
- ISO. „JTC 1 Mission and Principles”. Приступљено 2013-06-20.
- „ISO/IEC JTC 1 – Information Technology: Participating Countries”. ISO. Приступљено 2021-05-15.
- „Partner organizations”. ISO/IEC JTC 1. Приступљено 2021-05-15.
- ISO. „JTC 1 - Information technology”. ISO. Приступљено 2009-11-11.
Спољашње везе
уреди
- Званични веб-сајт
- Publicly Available Standards, with free access to a small subset of the standards.
- Advanced search for standards and/or projects
- Online Browsing Platform (OBP), access to most up to date content in ISO standards, graphical symbols, codes or terms and definitions.
