Батат
Батат или слатки кромпир (лат. Ipomoea batatas) је брашнасти гомољ налик репи, вишегодишња тропска биљка из породице Convolvulaceae.[1][2][3] Проналази се и под називом индијски кромпир. По изгледу подсећа на обичан кромпир, по издуженом и помало неправилном облику као спој кромпира и шаргарепе. Слаткастог је укуса (сличног бундеви), а по хемијском саставу је врло сличан обичном црвеном или белом кромпиру, с тим што садржи више протеина.[4] Посебно га карактерише висок проценат бетакаротена који је познат антиоксидант.
| Батат (слатки кромпир) | |
|---|---|
| |
_Flower.jpg)
| |
| Цвет слатког кромпира | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Solanales |
| Породица: | Convolvulaceae |
| Род: | Ipomoea |
| Врста: | I. batatas
|
| Биномно име | |
| Ipomoea batatas | |
Иако се у топлијим крајевима гаји као вишегодишња, у крајевима са 5-6 месеци без мраза се гаји као једногодишња биљка. У прехрани се користе његова секундарна задебљања корена, као и младо зелено лишће.[5] Постоје више врста батата. Најраширенији су батати белог, наранџастог и љубичастог корена[1], а проналази се и у жутој и црвеној боји.[6]
Порекло уреди
Порекло биљке је из Средње и Јужне Америке. Данас се масовно гаји у Азији, Америци и Африци где представља водећу кртоласту биљку. У последње време постаје све популарнији и у Европи. Данас добро успева у Шпанији и Француској.[1]
Батат у Андалузији потпуно замењује кромпир. Због несташице кромпира у Немачкој око 1850. године, батат се почео сладити по Немачкој све до Париза.[7]
Хранљива својства уреди
Батат је високоенергетска култура. Садржи пуно скроба, мало шећера и нимало масти. Богат је витаминима (А, Б6, Ц, Е), минералима (K, Ca, Mg, Fe) и угљеним хидратима.[5] Каротеноиди из батата делују на одржавање доброг вида, јачају имунитет и имају антиоксидантне карактеристике које штите од канцерогених обољења.[6]
Батат је посебно погодна намирница за људе који болују од дијабетеса, због ниског гликемијског индекса који осигурава спорију апсорпцију глукозе.[4]
Биолошке особине и производња уреди
Батат је топлољубива врста и најбоље успева на дубоким, плодним, влажним и осунчаним земљиштима, па га је у условима у нашим крајевима потребно наводњавати.[7] Поред тога, земљиште задржава температуру и потребну количину влаге и када се земља пре садње добро исфрезује, дигне на гредице и преко развуче црна фолија. Батат најбоље приносе даје на оцедитом и растреситом земљишту. Најбоље предкултуре за садњу батата су било које житарице, а не препоручује се кукуруз.
Садња се одвија искључиво из расада у месецима кад прође опасност од мразева, а вађење се обавља крајем септембра и у октобру, пре мразева и обилних киша. Батат се вади ручно када је у питању мањи број биљака, а на већој површини са модификованим плугом.[1] На истој површини може да се гаји након 4 године. [8]
Батат је потребно чувати у мрачним, топлим просторијама у којима је температура не силази испод 10 степени, а никако не у фрижидерима и хладњачама, јер тада трули.[1]
Припрема у исхрани уреди
Пошто је батат скробна намирница, у кулинарству се користи као замена за кромпир. Због мноштва минерала, слаткастог је укуса и нема потребе да се соли. Батат се може припремати на разне начине, користи се печен у рерни и на роштиљу, пржен, куван на пари, у супама, чорбама, пиреима и шејковима. Користи се и у припреми разних посластица, попут пудинга, штрудли и пита.[6] Зарад чувања ароме и укуса, најбоље га је кувати између 30 и 40 минута, што зависи и од величине корена.
Од њега се прави брашно тако што се његово гомољасто корење може кувати, пржити или млети. Млади листови се приправљају и једу као спанаћ или салата.[7]
Садржај хранљивих материја уреди
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 378 kJ (90 kcal) |
20,7 g | |
| Скроб | 7,05 g |
| Шећери | 6,5 g |
| Прехрамбена влакна | 3,3 g |
0,15 g | |
2,0 g | |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (120%) 961 μg |
| Тиамин (Б1) | (10%) 0,11 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (9%) 0,11 mg |
| Ниацин (Б3) | (10%) 1,5 mg |
| Витамин Б6 | (22%) 0,29 mg |
| Фолат (Б9) | (2%) 6 μg |
| Витамин Ц | (24%) 19,6 mg |
| Витамин Е | (5%) 0,71 mg |
| Минерали | |
| Калцијум | (4%) 38 mg |
| Гвожђе | (5%) 0,69 mg |
| Магнезијум | (8%) 27 mg |
| Манган | (24%) 0,5 mg |
| Фосфор | (8%) 54 mg |
| Калијум | (10%) 475 mg |
| Натријум | (2%) 36 mg |
| Цинк | (3%) 0,32 mg |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Осим једноставног скроба, слатки кромпир је богат комплексним угљеним хидратима, дијетарним влакнима и Бета-каротену (провитамин А каротеноиду), са умереним садржајем других микронутријената, укључујући витамин Б5, витамин Б6 и манган (табела).[9] При припреми печењем, долази до малих варијабилни промена густине микронутријената, чиме је обухваћен висок садржај витамина Ц са 24 % дневне вредности на 100 g сервирању (десна табела).[10][11]
Центар за науку у јавном интересу рангирао је нутрициону вредност слатког кромпира као највишу међу неколико других намирница.[12] Осим тога, лишће ове биљке је јестиво и може се припремити попут спанаћевог или репиног лишћа.[13]
Култивари слатког кромпира са тамно наранџастим месом имају више бета-каротена него они са светло-обојеним месом, и њихова повећана култивација се подстиче у Африци где је дефицијенција витамина А озбиљан здравствени проблем. Једна студија из 2012. године на 10.000 домаћинстава у Уганди је утврдила да су деца која су јела бета-каротеном обогаћени слатки кромпир у мањој мери испуштала од дефицијенције витамина А, него она која нису конзумирала толико бета-каротена.[14]
Поређење са другим храном уреди
Доња табела приказује релативну перформансу слатког кромпира (у колони [G]) у односу на другу основну храну. Док слатки кромпир пружа мање јестиве енергије и протеина по јединици тежине од житарица, он има већу хранљиву густину од житарица.[15]
Према студији Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, слатки кромпири су најефикаснија основна храна за узгој на фармама, која пружа приближно 70.000 kcal/ha d.[16]
| Нутријент | Кукуруз[A] | Пиринач, бели[B] | Пшеница[C] | Кромпир[D] | Тапиока[E] | Соја, зелена[F] | Батат[G] | Јам[Y] | Сирак[H] | Плантан[Z] | ПДК |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Вода (g) | 10 | 12 | 13 | 79 | 60 | 68 | 77 | 70 | 9 | 65 | 3.000 |
| Енергија (kJ) | 1.528 | 1.528 | 1.369 | 322 | 670 | 615 | 360 | 494 | 1.419 | 511 | 8.368—10.460 |
| Протеин (g) | 9,4 | 7,1 | 12,6 | 2,0 | 1,4 | 13,0 | 1,6 | 1,5 | 11,3 | 1,3 | 50 |
| Масноћа (g) | 4,74 | 0,66 | 1,54 | 0,09 | 0,28 | 6,8 | 0,05 | 0,17 | 3,3 | 0,37 | 44—77 |
| Угљени хидрати (g) | 74 | 80 | 71 | 17 | 38 | 11 | 20 | 28 | 75 | 32 | 130 |
| Влакна (g) | 7,3 | 1,3 | 12,2 | 2,2 | 1,8 | 4,2 | 3 | 4,1 | 6,3 | 2,3 | 30 |
| Шећер (g) | 0,64 | 0,12 | 0,41 | 0,78 | 1,7 | 0 | 4,18 | 0,5 | 0 | 15 | минимално |
| Минерали | [A] | [B] | [C] | [D] | [E] | [F] | [G] | [Y] | [H] | [Z] | ПДК |
| Калцијум (mg) | 7 | 28 | 29 | 12 | 16 | 197 | 30 | 17 | 28 | 3 | 1.000 |
| Гвожђе (mg) | 2,71 | 0,8 | 3,19 | 0,78 | 0,27 | 3,55 | 0,61 | 0,54 | 4,4 | 0,6 | 8 |
| Магнезијум (mg) | 127 | 25 | 126 | 23 | 21 | 65 | 25 | 21 | 0 | 37 | 400 |
| Фосфор (mg) | 210 | 115 | 288 | 57 | 27 | 194 | 47 | 55 | 287 | 34 | 700 |
| Калијум (mg) | 287 | 115 | 363 | 421 | 271 | 620 | 337 | 816 | 350 | 499 | 4.700 |
| Натријум (mg) | 35 | 5 | 2 | 6 | 14 | 15 | 55 | 9 | 6 | 4 | 1.500 |
| Цинк (mg) | 2,21 | 1,09 | 2,65 | 0,29 | 0,34 | 0,99 | 0,3 | 0,24 | 0 | 0,14 | 11 |
| Бакар (mg) | 0,31 | 0,22 | 0,43 | 0,11 | 0,10 | 0,13 | 0,15 | 0,18 | - | 0,08 | 0,9 |
| Манган (mg) | 0,49 | 1,09 | 3,99 | 0,15 | 0,38 | 0,55 | 0,26 | 0,40 | - | - | 2,3 |
| Селенијум (μg) | 15,5 | 15,1 | 70,7 | 0,3 | 0,7 | 1,5 | 0,6 | 0,7 | 0 | 1,5 | 55 |
| Витамини | [A] | [B] | [C] | [D] | [E] | [F] | [G] | [Y] | [H] | [Z] | ПДК |
| Витамин Ц (mg) | 0 | 0 | 0 | 19,7 | 20,6 | 29 | 2,4 | 17,1 | 0 | 18,4 | 90 |
| Тиамин (Б1) (mg) | 0,39 | 0,07 | 0,30 | 0,08 | 0,09 | 0,44 | 0,08 | 0,11 | 0,24 | 0,05 | 1,2 |
| Рибофлавин (Б2) (mg) | 0,20 | 0,05 | 0,12 | 0,03 | 0,05 | 0,18 | 0,06 | 0,03 | 0,14 | 0,05 | 1,3 |
| Ниацин (Б3) (mg) | 3,63 | 1,6 | 5,46 | 1,05 | 0,85 | 1,65 | 0,56 | 0,55 | 2,93 | 0,69 | 16 |
| Пантотенска киселина (Б5) (mg) | 0,42 | 1,01 | 0,95 | 0,30 | 0,11 | 0,15 | 0,80 | 0,31 | - | 0,26 | 5 |
| Витамин Б6 (mg) | 0,62 | 0,16 | 0,3 | 0,30 | 0,09 | 0,07 | 0,21 | 0,29 | - | 0,30 | 1,3 |
| Фолат укупно (Б9) (μg) | 19 | 8 | 38 | 16 | 27 | 165 | 11 | 23 | 0 | 22 | 400 |
| Витамин А (IU) | 214 | 0 | 9 | 2 | 13 | 180 | 14.187 | 138 | 0 | 1.127 | 5.000 |
| Витамин Е, алфа-токоферол (mg) | 0,49 | 0,11 | 1,01 | 0,01 | 0,19 | 0 | 0,26 | 0,39 | 0 | 0,14 | 15 |
| Витамин К1 (μg) | 0,3 | 0,1 | 1,9 | 1,9 | 1,9 | 0 | 1,8 | 2,6 | 0 | 0,7 | 120 |
| Бета-каротен (μg) | 97 | 0 | 5 | 1 | 8 | 0 | 8.509 | 83 | 0 | 457 | 10.500 |
| Лутеин+зеаксантин (μg) | 1.355 | 0 | 220 | 8 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 30 | 6.000 |
| Масти | [A] | [B] | [C] | [D] | [E] | [F] | [G] | [Y] | [H] | [Z] | ПДК |
| Засићене масне киселине (g) | 0,67 | 0,18 | 0,26 | 0,03 | 0,07 | 0,79 | 0,02 | 0,04 | 0,46 | 0,14 | минимално |
| Мононезасићене масне киселине (g) | 1,25 | 0,21 | 0,2 | 0,00 | 0,08 | 1,28 | 0,00 | 0,01 | 0,99 | 0,03 | 22—55 |
| Полинезасићене масне киселине (g) | 2,16 | 0,18 | 0,63 | 0,04 | 0,05 | 3,20 | 0,01 | 0,08 | 1,37 | 0,07 | 13—19 |
| [A] | [B] | [C] | [D] | [E] | [F] | [G] | [Y] | [H] | [Z] | ПДК |
Референце уреди
- ^ а б в г д „Батат — слатки кромпир”, batat.rs. Приступљено 12. децембра 2013.
- ^ Purseglove, John Williams (1968). Tropical crops: Dicotyledons. Longman Scientific and Technical. New York: John Wiley and Sons. ISBN 978-0-582-46666-1.
- ^ Woolfe, Jennifer A. (5. 3. 1992). Sweet Potato: An untapped food resource. Cambridge, UK: Cambridge University Press and the International Potato Center (CIP). ISBN 978-0-521-40295-8.
- ^ а б „Батат: слатки кромпир”, NaDijeti.com, 15. август 2013. Приступљено 12. децембра 2013.
- ^ а б „Шта је то батат и како се узгаја?”, Нада Ландека, magicus.info. Приступљено 12. децембра 2013.
- ^ а б в „Зашто би требало јести батат”, Нина Топић, lifepressmagazin.com. Приступљено 12. децембра 2013.
- ^ а б в „Слатки кромпир и чикока”, poljoberza.net. Приступљено 12. децембра 2013.
- ^ „Батат: слатки кромпир који не напада кромпирова златица | Агросавети”, Agrosaveti.rs, 28. септембар 2021. Приступљено 03. октобар 2021.
- ^ „Sweet potato, raw, unprepared, includes USDA commodity food A230”. Nutritiondata.com. Conde Nast. 2013. Приступљено 11. 10. 2012.
- ^ „Sweet potato, cooked, baked in skin, without salt”. Nutritiondata.com. Conde Nast. 2013. Приступљено 21. 1. 2014.
- ^ Dincer, C.; Karaoglan, M.; Erden, F.; Tetik, N.; Topuz, A.; Ozdemir, F. (новембар 2011). „Effects of baking and boiling on the nutritional and antioxidant properties of sweet potato [Ipomoea batatas (L.) Lam.] cultivars”. Plant Foods for Human Nutrition. 66 (4): 341—347. PMID 22101780. doi:10.1007/s11130-011-0262-0.
- ^ „10 Worst and Best Foods”. Nutrition Action Health Letter. Center for Science in the Public Interest. 2013. Архивирано из оригинала 4. 1. 2014. г.
- ^ Dyer, Mary H. „Are sweet potato leaves edible?”. Gardening Know How. Potato vine plant leaves. Приступљено 23. 4. 2018.
- ^ Coghlan, A. (17. 8. 2012). „Nutrient-boosted foods protect against blindness”. Health. New Scientist. Приступљено 20. 8. 2012.
- ^ Scott, Best, Rosegrant, and Bokanga (2000). Roots and tubers in the global food system: A vision statement to the year 2020 (PDF). International Potato Center, and others. ISBN 978-92-9060-203-3.
- ^ „Roots, tubers, plantains and bananas in human nutrition”. Food and Agriculture Organization. Приступљено 29. 10. 2017.
- ^ „Nutrient data laboratory”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 10. 08. 2014. г. Приступљено 10. 8. 2016.
Спољашњи извори уреди
- „Sweet Potato”. fao.org. 1990. FAO Leaflet 13. Архивирано из оригинала 17. 12. 2014. г. Приступљено 07. 05. 2019.