Википедија

Isistius brasiliensis

Isistius brasiliensis је врста мале ајкуле из породице Dalatiidae. Ова ајкула настањује топле океанске воде широм света, посебно у близини острва, а забележена је на дубинама од 3,7 км. Сваког дана прелази до 3 км, приближавајући се површини у сумрак и спуштајући се у дубине у зору. Дужине је од 42 до 56 цм, има цилиндрично тело са тупом њушком, великим очима, два сићушна леђна пераја и велико каудално пераје, а тамосмеђе је боје.

Cookiecutter shark
side view of a slender brown shark with small fins and large green eyes, with a pencil alongside to show that it is of small size
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Chondrichthyes
Ред: Squaliformes
Породица: Dalatiidae
Род: Isistius
Врста:
I. brasiliensis
Биномно име
Isistius brasiliensis
world map with blue areas scattered through the Atlantic, Indian, and Pacific Oceans, excluding the polar regions
Распрострањеност на мапи света
Синоними

Isistius labialis Meng, Chu & Li, 1985
Leius ferox Kner, 1864
Scymnus brasiliensis Quoy & Gaimard, 1824
Scymnus torquatus Müller & Henle, 1839
Scymnus unicolor Müller & Henle, 1839
Squalus fulgens Bennett, 1840

Често напада подморнице и гризе подморске каблове, а углавном се храни лигњама. Иако се ретко сусреће, постоји неколико документованих напада на људе, али се ипак не сматра високо опасним. Међународна унија за заштиту природе навела је да не постоји опасност од нестанка ове врсте и да није подложна риболову јер нема комерцијалну вредност.

Таксономија и опис уреди

Француски природњаци Жан Рене и Пол Гајмард први су описали ову врсту током истраживачког путовања корветом 1817—1820. године и дали јој име Scymnus brasiliensis јер је примерак те врсте уловљен у Бразилу.[2] Године 1924. њихова студија објављена је у публикацији Voyage autour du monde...sur les corvettes de S.M. l'Uranie et la Physicienne.

Године 1865. амерички ихтиолог Теодор Гил ову врсту сместио је у род Isistius по Изиди, египатској богињи светлости.[3][4] Године 1971. Еверт Џоунс из америчког Бироа за привремени риболов описао је ову ајкулу и истакао да има мале глатке зубе.[5][6][7][8][9]

Ова ајкула има издужено тело са кратком заобљеном њушком. Ноздрве имају врло кратак прегиб коже, а очи су велике, овалне и зелене, постављене напред на глави, мада не тако да је бинокуларни вид опсежан. Иза очију налазе се велике спирале.[10][11][12][13][14] Уста ове врсте су кратка, формирају готово попречну линију, а окружена су проширеним меснатим уснама. Отприлике 30 до 37 зуба ове ајкуле налази се у горњој, а 25 до 31 у доњој вилици. Више зуба имају крупнији примерци, горњи и доњи зуби су изузетно различити; горњи су мали, уски и усправни, док су доњи глатки али много већи и шири. Ова врста има пет пари малих шкржних прореза.[9][4][7]

Петокрална пераја су кратка и трапезоидне форме. Два леђна пераја су постављена далеко на телу, прво портиче од карличних пераја, а друго се налази одмах иза. Друго леђно пераје је нешто веће од првог, а карлична су већа од првог и другог. Ова врста нема анално пераје, њена каудална пераја су широка, доњи режањ готово је једнако велики као горњи, који има истакнуту квржицу.[9][7] Isistius brasiliensis је чоколадно смеђе боје, а са доње стране нешто светлији. Његова пераја имају прозрачне ивице, изузев каудалног пераја које је тамније.[4] Максимална забележена дужина за ову врсту је 42 за мужхаке и 56 цм за женке.[6]

Станиште и биологија уреди

Isistius brasiliensis углавном се креће у тропским и умерено океанским басенима, а највише у пределима где је температура 18–26 °C. У Атлантском океану налази се у водама Бахама и јужног Бразила, око Зеленортских острва, Гвинеје, Сијере Леоне, све до јужних вода Анголе и Јужне Африке. У Индо-Пацифику налази се на потезу од Маурицијуса до Нове Гвинеје, а такође у водама Аустралије и Новог Зеланда, укључујући воде око Тасманије.[9] У централном и источном делу Тихог океана јавља се од Фиџија на северу до Хавајских острва на истоку, до Божићних острва и Галапагоса. Такође, ова врсте настањује и воде Калифорније у топлом делу године.[9][4][7]

На основу података и студија, ова ајкула спроводи миграцију и дневно пређе око 3 км. Дане проводи на дубинама од 1 до 3,7 км, а ноћу долази у плиће воде, обично до 85 м, а у ретким приликама излази на површину. Ова врста може бити толерантнија од осталих на нивое мало растрореног кисеоника.[15][16] Често се среће у близини острва ради размножавања или у скуповима.[7][1][4] У североисточном делу Атлантског океана, већина одраслих јединки ове врста налази се у водама 11°N и 16°N, а најкрупнији примерци на вишим географских ширинама.[7] За ову врсту нема података о сегрегацији полова.[17][18][7][19]

Са малим перајима и слабим мишића ова ајкула већину свог времена проводи пливајући у воденом стубу.[7][20] Да би одржала неутралну пловност, њена јетра која може сачињавати око 35% њене тежине, богата је липидима.[19] Како ова врста има велику коштану густину, њена телесна шуљина и јетра сразмерно су већи неко код других врста ајкула, а садржај уља такође већи.[21] Њена велика каудална пераја јој омогућавају да нагло повећа брзину и тако олакшавају лов на плен.[18] Isistius brasiliensis редовно мења зубе, зна се да промени петнаест зуба на доњој вилици када буде дугачка до 50 цм, а старе зубе прогута, јер су они богати калцијумом.[7] Познато је да ова ајкула мигрира у групама, што јој помаже током лова, али и обесхрабрује предаторе који је лове.[22][23] [24][20]

Исхрана и контакт са људима уреди

Иако мала, често напада веће врсте риба као што су делфини, уљешура, морски леопард, модруљ, голема псина, велика бела ајкула и кошљорибе као што су туне, на свима њима примећене су повреде на телу које је направила Cookiecutter shark.[9][20][22][25] Ова врста редовно лови лиње дужине од 15 до 30 цм, као и разне врсте копитара и бисерана.[18] Напади ове врсте остављају рибама ране у облику кратера у просеку ширине 5 цм и дубине до 7 цм. На Хавајима готово скоро сваки источнопафицички делфин има ране од ове врсте ајкуле. Isistius brasiliensis показује паразитски начин живота тако што се прво причвршћује око свог плена и гризе га користећи уске горње зубе, док доњи зуби режу плен. Након тога она се ротира како би што боље напала плен и почиње да се бори са њим.[26] Способност ове врсте да усисава плен користи и у хватању мањих пленова попут лигњи.[21][27][28]

Као и друге врсте ајкула, Isistius brasiliensis је поприлично живахна, при чему се њени ембриони у развоју одржавају жуманцетом до рођења. Женке имају две функционалне материце и рађају од шест до дванаест риба.[9][29] Тек рођене јединке су дужине од 14 до 15 цм, мужјаци достижу полну зрелост када буду дугачки 36 мц, а женке 39 цм.[9][29]

Isistius brasiliensis не сматра се опасним по људе због своје мале величине. Међутим забележено је неколико напада у отвореном океану, а мање повреде доживели су и риболовци који су се нашли у води после бродолома.[30] У марту 2009. године, становника Мауиа угризла је ова риба док је пливао, док је пливач Ерика Шел претрпео велику рану на стомаку. Још неколико особа је повређено, а постоје записи да су неки смртно страдали од угриза ове врсте.[20][31][32]

Током седамдесетих година 20. века неколико подморница Америчке морнарице приморана је да се врати у базу и санира штету од уништених сонарних кутија које су оштетиле Isistius brasiliensis.[22][23] Штета коју ова врста наноси рибљим врстама и рибарским мрежама имају мали негативан утицај на комерцијални риболов. Међународна унија за заштиту природе проценила је да не постоји забринутост за угроженост ове врсте. У јуну 2018. године Минстарство за заштиту природне средине Новог Зеланда квалификовало је ову врсту као „сигурну”, према новозеландском систему класификације.[33][7][30]

Галерија уреди

  •  
    Isistius brasiliensis има кратку, заобљену главу са великим, напред постављеним очима и попречним устима.
  •  
    Глава
  •  
    Вилица
  •  
    Доња вилица
  •  
    Горња вилица
  •  
    Вилични дијаграм

Референце уреди

  1. ^ а б Stevens, J. (2003). SSG Australia Oceania Regional Workshop, March 2003. „Isistius brasiliensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2003. Приступљено 26. 1. 2010. 
  2. ^ Jones, E.C. (1971). „Isistius brasiliensis, a Squaloid Shark, the Probable Cause of Crater Wounds on Fishes and Cetaceans” (PDF). Fisheries Bulletin. 69 (4): 791—798. 
  3. ^ Gill, T.N. (1865). „Synopsis of the eastern American sharks”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 16 (5): 258—265. 
  4. ^ а б в г д Bester, C. Biological Profiles: Cookiecutter Shark Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2013). Florida Museum of Natural History Ichthyology Department. Retrieved on January 26, 2010.
  5. ^ Bright, M. (2000). The Private Life of Sharks: The Truth Behind the Myth. Stackpole Books. стр. 215. ISBN 978-0-8117-2875-1. 
  6. ^ а б Isistius, brasiliensis
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и Compagno, L.J.V. (1984). Sharks of the World: An Annotated and Illustrated Catalogue of Shark Species Known to Date. Rome: Food and Agricultural Organization. стр. 93–95. ISBN 978-92-5-101384-7. 
  8. ^ Quoy, J.R.C.; J.P. Gaimard (1824—1825). „des Poissons. Chapter IX”. Ур.: de Freycinet, L. Voyage autour du Monde...exécuté sur les corvettes de L. M. "L'Uranie" et "La Physicienne," pendant les années 1817, 1818, 1819 et 1820. Paris. стр. 192—401. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж Ebert, D.A. (2003). Sharks, Rays, and Chimaeras of California. University of California Press. стр. 73–75. ISBN 978-0-520-23484-0. 
  10. ^ Perry, B. (March 21, 2009). "Cookie-cutter sharks 'sort of a mosquito of the sea'" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016). The Maui News. Retrieved on January 26, 2010.
  11. ^ Honebrink, R.; R. Buch; P. Galpin & G.H. Burgess (2011). „First documented attack on a live human by a cookiecutter shark (Squaliformes, Dalatiidae: Isistius sp.)”. Pacific Science. 65 (In press): 365. doi:10.2984/65.3.365. hdl:10125/29734  . 
  12. ^ https://www.trackingsharks.com/rare-cookiecutter-shark-bite-in-hawaii/
  13. ^ https://www.trackingsharks.com/second-cookiecutter-shark-bite-reported-in-hawaii/
  14. ^ https://www.trackingsharks.com/in-rare-third-incident-for-year-swimmer-attacked-by-cookiecutter-shark/
  15. ^ Hoar, W.S.; D.J. Randall & F.P. Conte (1969). Fish Physiology: Reproduction and Growth, Bioluminescence, Pigments, and Poisons. Academic Press. стр. 385. ISBN 978-0-12-350403-6. 
  16. ^ Glenday, C., ур. (2013). Guinness World Records . Random House LLC. стр. 63. ISBN 978-0345547118. 
  17. ^ Muñoz-Chápuli, R.; J.C. Rey Salgado & J. M. De La Serna (1988). „Biogeography of Isistius brasiliensis in the north-eastern Atlantic, inferred from crater wounds on swordfish (Xiphias gladius)”. Journal of the Marine Biological Association of the United Kingdom. 68 (2): 315—321. doi:10.1017/S0025315400052218. 
  18. ^ а б в Strasburg, D.W. (30. 3. 1963). „The Diet and Dentition of Isistius brasiliensis, with Remarks on Tooth Replacement in Other Sharks”. Copeia. 1963 (1): 33—40. JSTOR 1441272. doi:10.2307/1441272. 
  19. ^ а б Milius, S. (August 1, 1998). Glow-in-the-dark shark has killer smudge Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2020). Science News. Retrieved on December 15, 2014.
  20. ^ а б в г Martin, R.A. Deep Sea: Cookiecutter Shark. ReefQuest Centre for Shark Research. Retrieved on January 26, 2010.
  21. ^ а б Widder, E.A. (новембар 1998). „A predatory use of counterillumination by the squaloid shark, Isistius brasiliensis”. Environmental Biology of Fishes. 53 (3): 267—273. doi:10.1023/A:1007498915860. 
  22. ^ а б в Martin, R.A. Squaliformes: Dogfish Sharks. ReefQuest Centre for Shark Research. Retrieved on January 26, 2010.
  23. ^ а б Johnson, C.S. (1978). „Sea Creatures and the Problem of Equipment Damage”. U.S. Naval Institute Proceedings. August 1978: 106—107. 
  24. ^ Bozzano, A.; S.P. Collin (април 2000). „Retinal ganglion cell topography in elasmobranchs”. Brain, Behavior and Evolution. 55 (4): 191—208. doi:10.1159/000006652. 
  25. ^ Hoyos-Padilla, M.; Y.P. Papastamatiou; J. O'Sullivan & C.G. Lowe (2013). „Observation of an Attack by a Cookiecutter Shark (Isistius brasiliensis) on a White Shark (Carcharodon carcharias)”. Pacific Science. 67 (1): 129—134. doi:10.2984/67.1.10. 
  26. ^ Heithaus, M.R. (2004). „Predator-Prey Interactions”. Ур.: Carrier, J.C.; J.A. Musick; M.R. Heithaus. Biology of Sharks and Their Relatives. CRC Press. стр. 487–521. ISBN 978-0-8493-1514-5. 
  27. ^ Martin, R.A. Attacked by a Dogfish. ReefQuest Centre for Shark Research. Retrieved on January 26, 2010.
  28. ^ Gasparini, J.L.; I. Sazima (1996). „A stranded melon-headed whale, Peponocephala electra, in southeastern Brazil, with comments on wounds from the cookiecutter shark, Isistius brasiliensis”. Marine Mammal Science. 12 (2): 308—312. doi:10.1111/j.1748-7692.1996.tb00582.x. 
  29. ^ а б Gadig, O.B.F.; U.L. Gomes (мај 2002). „First report on embryos of Isistius brasiliensis”. Journal of Fish Biology. 60 (5): 1322—1325. doi:10.1111/j.1095-8649.2002.tb01723.x. 
  30. ^ а б Maniguet, X. (2007). The Jaws of Death: Sharks as Predator, Man as Prey. Skyhorse Publishing. стр. 102–103. ISBN 978-1-60239-021-8. 
  31. ^ Makino, Y.; K. Tachihara; S. Ageda; T. Arao; C. Fuke & T. Miyazaki (јун 2004). „Peculiar Circular and C-Shaped Injuries on a Body from the Sea”. The American Journal of Forensic Medicine and Pathology. 25 (2): 169—171. doi:10.1097/01.paf.0000127390.07879.62. 
  32. ^ Ribéreau-Gayon, Agathe; Rando, Carolyn; Schuliar, Yves; Chapenoire, Stéphane; Crema, Enrico R.; Claes, Julien; Seret, Bernard; Maleret, Vincent; Morgan, Ruth M. (1. 3. 2017). „Extensive unusual lesions on a large number of immersed human victims found to be from cookiecutter sharks (Isistius spp.): an examination of the Yemenia plane crash”. International Journal of Legal Medicine (на језику: енглески). 131 (2): 423—432. ISSN 0937-9827. PMC 5306341  . PMID 27623973. doi:10.1007/s00414-016-1449-6. 
  33. ^ Duffy, Clinton A. J.; Francis, Malcolm; Dunn, M. R.; Finucci, Brit; Ford, Richard; Hitchmough, Rod; Rolfe, Jeremy (2018). Conservation status of New Zealand chondrichthyans (chimaeras, sharks and rays), 2016 (PDF). Wellington, New Zealand: Department of Conservation. стр. 10. ISBN 9781988514628. OCLC 1042901090. 

Литература уреди

  • Fenner, Robert M. The Conscientious Marine Aquarist. Neptune City, New Jersey, USA: T.F.H. Publications, 2001.
  • Helfman, G., B. Collette and D. Facey: The diversity of fishes. Blackwell Science, Malden, Massachusetts, USA, 1997.
  • Hoese, D.F. 1986. A M.M. Smith and P.C. Heemstra (eds.) Smiths' sea fishes. Springer-Verlag, Berlin, Germany
  • Maugé, L.A. 1986. A J. Daget, J.-P. Gosse and D.F.E. Thys van den Audenaerde (eds.) Check-list of the freshwater fishes of Africa (CLOFFA). ISNB, Brussels; MRAC, Tervuren, Flanders; and ORSTOM, Paris, France, Vol. 2.
  • Moyle, P. and J. Cech.: Fishes: An Introduction to Ichthyology, 4th ed., Upper Saddle River, New Jersey, USA: Prentice-Hall. 2000.
  • Nelson, J.: Fishes of the World, 3rd ed.. New York, USA: John Wiley and Sons., 1994
  • Wheeler, A.: The World Encyclopedia of Fishes, 2nd ed., London: Macdonald., 1985
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae Salvii. 824 p.
  • Munroe, Thomas, A. / Collette, Bruce B., and Grace Klein-MacPhee, eds. 2002 Herrings: Family Clupeidae. Bigelow and Schroeder's Fishes of the Gulf of Maine, Third Edition. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. ISBN 1-56098-951-3.
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).
  • Muus, B.J. and J.G. Nielsen (1999) Sea fish. Scandinavian Fishing Year Book Hedehusene, Denmark. 340 p.
  • Muus, B.J. and P. Dahlström (1974) Collins guide to the sea fishes of Britain and North-Western Europe Collins, London, UK. 244 p.
  • Reid RN, Cargnelli LM, Griesbach SJ, Packer DB, Johnson DL, Zetlin CA, Morse WW and Berrien PL (1999) Atlantic Herring, Clupea harengus, Life History and Habitat Characteristics NOAA Technical Memorandum NMFS-NE-126, NOAA.
  • Robins, Richard C., Reeve M. Bailey, Carl E. Bond, James R. Brooker, Ernest A. Lachner, et al. 1991 Common and Scientific Names of Fishes from the United States and Canada, Fifth Edition. American Fisheries Society Special Publication, no. 20. American Fisheries Society. Bethesda, Maryland, USA. 183. ISBN 0-913235-70-9.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Isistius_brasiliensis&oldid=27676766”