Јелка Ређеп (Нови Сад, 27. април 1936 — Нови Сад, 18. децембар 2014) била је српски историчар књижевности и универзитетски професор.

Јелка Ређеп
Датум рођења(1936-04-27)27. април 1936.
Место рођењаНови Сад
 Краљевина Југославија
Датум смрти19. децембар 2014.(2014-12-19) (78 год.)
Место смртиНови Сад
 Србија
Занимањеуниверзитетски професор

Биографија[1] уреди

Рођена је као Јелка Петровић у Новом Саду, у коме се школовала и градила професорску и научну каријеру. Основну школу и гимназију завршила у Новом Саду. Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду на Групи за југословенску књижевност и југословенске језике (1959). Докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду. У стручним и ширим круговима Јелка Ређеп важила је за изузетног стручњака за средњовековну књижевност, којој је посветила низ студија, монографија и антологија. Била је у браку са Драшком Ређепом. Преминула је 18. децембра 2014. у Новом Саду.

Академска каријера уреди

У звање асистента на Филозофском факултету у Новом Саду изабрана је 1963. на предметима Средњовековна књижевност и Народна књижевност. Изабрана је за ванредног професора 1979, а за редовног професора 1988. Била је и шеф Одсека за српску књижевност и координатор постдипломских студија.

Од посебне важности су њени радови на тему убистава владара у функцији слојевитог и тоталног поимања културног и књижевног амбијента нашег средњег века. Магистрирала је са тезом „Мотив о рођењу Сибињанин Јанка у старој и народној књижевности”, а докторирала радом „Прича о Косовском боју”. Била је гостујући професор на универзитетима у Берлину, Халеу и Регензбургу.

У својим делима неговала је критицизам као велику вредност, а њена нова читања познатих старих рукописа и докумената, удружена са проналасцима нових извора, доносила су значајне научне резултате. Главна тема којом се бавила је компаративно изучавање средњовековне и народне књижевности, односно међусобних утицаја и прожимања народне и писане књижевности. Истраживала је животе личности које су обележиле средњовековну српску историју, а посебно књижевност, било да су сами стварали или су о њима писана књижевна дела. Систематски је изучавала Хронике грофа Ђорђа Бранковића и овој теми је посветила више чланака и обимнијих студија. Последње објављено дело, Грех и казна Божија, о судбинама, биткама и предањима српског средњег века, чини низ веома значајних радова који су били расути по разним часописима и зборницима. Многобројне генерације студената памтиће је као изузетну професорку, а историчари књижевности као врхунског стручњака чија дела су незаобилазна у проучавању српске средњовековне књижевности.

Друге стручне активности уреди

Била је активна у раду културних и научних установа: Трибине младих, Матице српске, Вукове задужбине и САНУ. Била је чланица Одбора САНУ за Косово и Метохију, чланица редакције Косовскометохијског зборника, уредница Свезака Матице српске. Једна је од оснивача конгреса и културне манифестације „Дани српског духовног преображења” у Манасији и Деспотовцу.

Награде и признања уреди

Дела уреди

 
Јелка Ређеп, Грех и казна божија (2013)

Ауторске књиге уреди

Приређене књиге уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Лотина, Радмила (18. 12. 2014). „IN MEMORIAM: Јелка Ређеп (1936–2014)”. Дневник. Приступљено 17. 3. 2022. 

Спољашње везе уреди