Картум
Картум (арап. الخرطوم) је главни град Судана и истоименог вилајета.[3][4] Налази се на ушћу Белог и Плавог Нила где се ове две реке спајају у реку Нил и настављају ток ка северу.
| Картум арап. الخرطوم | |
|---|---|
 Залазак сунца у Картуму | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Судан |
| Вилајет | вилајет Картум |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 5.274.321 |
| Агломерација | 5.490.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 15° 35′ С; 32° 31′ И / 15.58° С; 32.52° И |
| Апс. висина | 381[2] m |
| Површина | 22,142 [1] km2 |
  Картум Картум на карти Судана | |
Према попису из 2005. године има 2.207.794 становника, док урбана агломерација има 8 милиона становника. Картум чини јединствено градско подручје са градовима Северни Картум и Омдурман са којима је повезан мостовима. Картум је лоциран између Белог и Плавог Нила, Северни Картум је са друге стране Плавог Нила, а Омдурман на другој обали Белог.[5]
Овде се налази Национални музеј Судана.
Географија уреди
Картум се налази у средишњем Судану, на ушћу Белог и Плавог Нила, на месту на којем се формира река Нил која има изразито велико значење за цели Судан и суседни Египат. На самом ушћу налази се речно острво Тути. Простор уз Бели Нил јужно од града је мочваран.
Картум се налази у пустињи и има врелу пустињску климу, вреле дане (до 53 °C) и хладне ноћи (до 16 °C). Температуре су целе године високе, а киша пада само у јулу и августу. Годишња количина падавина је просечно свега 155 mm. Средином лета температуре се дижу до 53 °C. Седам месеци годишње просечна максимална дневна температура је изнад 38 °C, ни у једном месецу температура не пада испод 32 °C.
Картум ис релативно раван, са надморском висином од 385 m (1.263 ft),[6] док нил тиче североисточно поред Омдурмана до Шендија, на елевацији од 364 m (1.194 ft)[7] удаљеном око 101 mi (163 km).
Клима уреди
Клима у Картуму је врела сушна клима, где падавина има само у јулу и августу.[8] Годишња количина падавина је просечно свега 155 mm. Средином лета температуре се дижу до 53 °C. Седам месеци годишње просечна максимална дневна температура је изнад 38 °C. Ни у једном месецу ова температура није испод 32 °C. Температуре у току ноћи су знатно свежије и спуштају се до 16 °C.
| Клима Картума (1971–2000) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 39,7 (103,5) |
42,5 (108,5) |
45,2 (113,4) |
46,2 (115,2) |
46,8 (116,2) |
46,3 (115,3) |
44,5 (112,1) |
43,5 (110,3) |
44,0 (111,2) |
43,0 (109,4) |
41,0 (105,8) |
39,0 (102,2) |
46,8 (116,2) |
| Максимум, °C (°F) | 30,7 (87,3) |
32,6 (90,7) |
36,5 (97,7) |
40,4 (104,7) |
41,9 (107,4) |
41,3 (106,3) |
38,5 (101,3) |
37,6 (99,7) |
38,7 (101,7) |
39,3 (102,7) |
35,2 (95,4) |
31,7 (89,1) |
37,0 (98,6) |
| Просек, °C (°F) | 23,2 (73,8) |
25,0 (77) |
28,7 (83,7) |
31,9 (89,4) |
34,5 (94,1) |
34,3 (93,7) |
32,1 (89,8) |
31,5 (88,7) |
32,5 (90,5) |
32,4 (90,3) |
28,1 (82,6) |
24,5 (76,1) |
29,9 (85,8) |
| Минимум, °C (°F) | 15,6 (60,1) |
16,8 (62,2) |
20,3 (68,5) |
24,1 (75,4) |
27,3 (81,1) |
27,6 (81,7) |
26,2 (79,2) |
25,6 (78,1) |
26,3 (79,3) |
25,9 (78,6) |
21,0 (69,8) |
17,0 (62,6) |
22,8 (73) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 8,0 (46,4) |
8,6 (47,5) |
12,6 (54,7) |
12,7 (54,9) |
18,5 (65,3) |
20,2 (68,4) |
17,8 (64) |
18,0 (64,4) |
17,7 (63,9) |
17,5 (63,5) |
11,0 (51,8) |
6,2 (43,2) |
6,2 (43,2) |
| Количина падавина, mm (in) | 0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,1 (0,004) |
0,0 (0) |
3,9 (0,154) |
4,2 (0,165) |
29,6 (1,165) |
48,3 (1,902) |
26,7 (1,051) |
7,8 (0,307) |
0,7 (0,028) |
0,0 (0) |
121,3 (4,776) |
| Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 0,0 | 0,0 | 0,1 | 0,0 | 0,9 | 0,9 | 4,0 | 4,2 | 3,4 | 1,2 | 0,0 | 0,0 | 14,7 |
| Релативна влажност, % | 27 | 22 | 17 | 16 | 19 | 28 | 43 | 49 | 40 | 28 | 27 | 30 | 29 |
| Сунчани сати — месечни просек | 316,2 | 296,6 | 316,2 | 318,0 | 310,0 | 279,0 | 269,7 | 272,8 | 273,0 | 306,9 | 303,0 | 319,3 | 3.580,7 |
| Сунчани сати — дневни просек | 10,2 | 10,5 | 10,2 | 10,6 | 10,0 | 9,3 | 8,7 | 8,8 | 8,1 | 9,9 | 10,1 | 10,3 | 9,8 |
| Извор #1: World Meteorological Organisation,[9] NOAA (extremes and humidity 1961–1990)[10] | |||||||||||||
| Извор #2: Deutscher Wetterdienst (sun, 1961–1990)[11] | |||||||||||||
Историја уреди
Картум је 1821. основао Ибрахим паша, владар Египта, као испоставу египатске војске. Насеље се ширило као трговачки центар, што је обухватало и трговину робовима. Трупе лојалне вођи Махдију почеле су опсаду Картума 13. марта 1884. и до јануара 1885. заузеле град и масакрирале англо-египатски гарнизон. Британци су 1898, под вођством ерла Херберта Киченера, победили Махдијеве трупе у крвавој бици код Омдурмана. Од 1899. Картум је главни град англо-египатског Судана. Британци су осмислили правоугаони и дијагонални план градских улица. Када је Судан стекао независност 1956, Картум је постао његов главни град.
Нафтовод између Картума и луке Порт Судан отворен је 1977.
Током 1970-их и 1980-их, Картум је био одредиште стотина хиљада избеглица које су бежале од регионалних конфликата (Чад, Етиопија, Еритреја, Уганда). Еритрејске и етиопске избеглице су асимилиране, док се већина осталих населила у сиротињска насеља на ободима града. Од средине 1980-их овде су дошле и избеглице које су побегле од сукоба у Дарфуру и јужном Судану.
Економија уреди
Привреда Картума је последњих година у брзој експанзији, што је последица суданског богатства нафтним изворима. Од индустријских грана у граду значајне су: штампарска, индустрија стакла, прехрамбена и текстилна. Индустрија прераде нафте је углавном лоцирана северно од града.
Тренутно се у Картуму граде два хотела највише категорије, нови аеродром и два моста (уз 6 постојећих).
Становништво уреди
Сам град Картум има пет милиона становника. Агломерација Велики Картум, који се састоји од Картума, Северног Картума (ал-Картум Бахри или Бахри) индустријског града са северне стране Плавог Нила повезаног с Картумом, који има статус посебног града и Омдурмана, такође посебног града са западне стране Белог Нила који је такође повезан с Картумом, има 8.363.915 становника. Картум је четврти град Африке по величини.
Раст становништва Картума:
| Година | Становника[12] | |
|---|---|---|
| Град | Агломерација | |
| 1907 (процена)[13] | 69.349 | процена |
| 1956 (процена) | 93.100 | 245.800 |
| 1973 (Попис) | 333.906 | 748.300 |
| 1983 (Попис) | 476.218 | 1.340.646 |
| 1993 (Попис) | 947.483 | 2.919.773 |
| 2007 (Предвиђање) | 2.207.794 | 8.363.915 |
Привреда уреди
Привредна активност у Картуму последњих година убрзано расте, због открића нафтних извора по Судану. Од индустрија у граду значајне су: прехрамбена и текстилна, штампарска и производња стакла. Велика рафинерија налази се северно од центра града. Данашњи Картум је велико градилиште, тренутно се граде два хотела највише категорије, нови аеродром и два нова моста (уз 6 постојећих) и бројни модерни трговачки центри. Околина града има велике фарме које се натапају водом из Нила.
Саобраћај уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови уреди
Референце уреди
- ^ Republic of the Sudan
- ^ „Where is Khartoum, The Sudan?”. worldatlas.com. 2018. Приступљено 28. 1. 2018.
- ^ „Khartoum”. Dictionary.reference.com.
- ^ „Khartoum”. TheFreeDictionary.com.
- ^ „Kartum - Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Khartoum Elevation (385m)”. distancesto.com. 2018. Приступљено 28. 1. 2018.
- ^ „Shendi Elevation (364m)”. distancesto.com. 2018. Приступљено 28. 1. 2018.
- ^ Peel, M. C.; Finlayson, B. L.; McMahon, T. A. (2007). „Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification” (PDF). Hydrology and Earth System Sciences. 11: 1633—1644. Bibcode:2007HESS...11.1633P. doi:10.5194/hess-11-1633-2007.
- ^ „World Weather Information Service – Khartoum”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 06. 02. 2017. г. Приступљено 6. 5. 2010.
- ^ „Khartoum Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 16. 1. 2014.
- ^ „Klimatafel von Khartoum / Sudan” (PDF). Baseline climate means (1961—1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 22. 10. 2016.
- ^ portal bevoelkerungsstatistik.de (pristupljeno: 17. decembra 2009.)
- ^ „Encyclopedia Britannica iz 1911: knjiga 15, str.773”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2019.
- ^ „İstanbul'un Kardeş Şehir, İşbirliği Protokolleri ve Mutabakat Zaptı/İyi Niyet Mektupları” [Istanbul's Sister Cities, Cooperation Protocols and Memorandum of Understanding/Goodwill Letters] (на језику: Turkish). İstanbul Büyükşehir Belediyesi. Архивирано из оригинала 16. 03. 2015. г. Приступљено 1. 6. 2015.
- ^ „Sister Cities of Istanbul”. Istanbul. 2016. Архивирано из оригинала 28. 10. 2016. г. Приступљено 21. 10. 2016.
- ^ „Kardeş Kentleri Listesi ve 5 Mayıs Avrupa Günü Kutlaması [via WaybackMachine.com]” (на језику: Turkish). Ankara Büyükşehir Belediyesi – Tüm Hakları Saklıdır. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. Приступљено 21. 7. 2013.
- ^ „Sister Cities”. Wuhan University. 2016. Архивирано из оригинала 15. 10. 2016. г. Приступљено 21. 10. 2016.
- ^ „Brotherhood & Friendship Agreements Signed Between Cairo & Arab Cities”. Ministry of State for Administrative Development, Cairo Governorate. 2016. Архивирано из оригинала 22. 10. 2016. г. Приступљено 21. 10. 2016. „Twinning document; Khartoum; Sudan; 14/2/1979”
- ^ „Ethiopia's Capital Addis Ababa and Khartoum sign twin cities agreement”. Nazret. 26. 9. 2010. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 10. 2016.
- ^ „Brasilia Global Partners”. Internacional.df.gov.br. Архивирано из оригинала 28. 2. 2014. г. Приступљено 13. 7. 2017.
Литература уреди
- Demographia World Urban Areas (PDF) (14th изд.). Demographia. април 2018. стр. 66. Приступљено 25. 5. 2018.
Спољашње везе уреди
- Kidnapped, tortured and thrown in jail: my 70 days in Sudan The Guardian, 2017
