Отворите главни мени
Konzervatorijum Benedeto Marčelo u Veneciji
Zdanje Moskovskog konzervatorijuma[1][2] [3][4]

Konzervatorijum (od italijanskog: conservatorio[5]) je ime za visoke muzičke škole univerzitetskog ranga, koje se nekim zemljama nazivaju muzičkim akademijama.[6] To je stručna muzička škola u kojoj se uče sve praktične i teoretske muzičke discipline, od sviranja na raznim instrumentima (klavir, gudački, duvački, itd.) do pevanja i dirigiranja, kompozicije, solfeđa, kontrapunkta i harmonije.[7]

Istorija i karakteristikeУреди

Sam termin nastao je za vreme renesanse, čak i nešto ranije po italijanskim gradovima, a odnosio se na tip sirotišta često povezanog s bolnicom (stoga se ime ospedale koristi za takve na takve institucije).[6] U njima je siročad (conservati) dobijala pored osnovnih egzistencijalnih potrepština i muzičku pouku na teret zajednice, Napulj je bio centar za dečake a Venecija za devojčice. Tako su konzervatorijumi bili prve sekularne institucije osposobljene da pruže praktično muzičko obrazovanje budućim izvođačima. Za razliku od njih, tipične srednjevekovne škole horskog pevanja bile su vezane uz crkve, dok se muzika na tadašnjim univerzitetima izučavala kao jedan od predmeta slobodnih veština (slično matematici) - dakle samo na teorijskom (apstraktnom) nivou ali ne i praktično. Zbog tog su institucije kao venecijanski Ospedale dela Pjeta|[8] (osnovan 1346.) i napoletanski Conservatorio dei Poveri di Gesù Cristo (osnovan 1589.) zarana stekle odličnu reputaciju, pa su u njima školovani (ili radili) brojni vodeći kompozitori italijanske opere 17. i 18. veka.[6]

Prva sekularna potpuno kompletna muzička škola - odnosno konzervatorijum osnovan je u Parizu 1784. On je tokom vladavine Nacionalnog konventa - 1795. reorganizovan i preimenovan u Conservatoire National de Musique et d'Art Dramatique. To se desilo i zaslugom njegovog direktora Bernarda Sarete. Glavni cilj te institucije bio je obrazovanje budućih muzičara tako da mogu da nastupaju na javnim koncertima, ceremonijama i proslavama koje je organizovala Prva francuska republika.[6]

Studenti su na konzevatorijum primani nakon položenih prijemnih ispita koji su imali takmičarski karakter, školovanje im je bilo besplatno, a dobijali su i državne stipendije. Kasnije je nastavni program proširen na sve grane kompozicije, instrumentalnu i vokalnu tehniku i glumu. Ovim je omogućeno studentima da se pripreme za rad po raznim pariškim operskim kućama i teatrima.[6]

Vremenom je politički program konzervatorija zaboravljen i napušten, onda je usledio talas buna protiv njihovog konzervativizma, ali je uprkos svega toga ostao cenjeni centar muzičke prakse i erudicije. Naziv mu je posljednji put promenjen 1957. u Conservatoire National Supérieur de Musique.[6]

Tokom 19. veka brojni evropski gradovi su po uzoru na francuski model (uz izvesne modifikacije) osnovali konzervatorije; Milano (1807), Napulj (1808.), Prag (1811. kao prva takva Institucija u Centralnoj Evropi) a bečko Društvo prijatelja muzike (Gesellschaft der Musikfreunde) osnovalo je 1817. akademiju, dok su kompozitori Feliks Mendelson i Robert Šuman osnovali 1843. Konzervatorijum u Lajpcigu (današnja Staatliche Hochschule für Musik).[6]

Međutim po nemačkim zemljama nisu svi sledili primer konzervatorijuma, kao ni po Velikoj Britaniji u kojoj je najstarija institucija tog tipa Kraljevska muzička akademija osnovana 1822. (1830. dobila kraljevsku povelju). Nakon nje 1882. osnovan je Kraljevski muzički koledž (povelja 1883). U Irskoj je Muzička akademija osnovana 1848, a u Škotskoj 1890.[6]

Takve institucije počele su se osnivati u Sjedinjenim Američkim Državama tek 1860-ih. Prve dve bile su Konzervatorij Oberlin u državi Ohajo (1865.) i Konzervatorijum Pibodi, u Baltimoru u Merilandu osnovan 1857. Nakon tog su 1867. u Bostonu osnovani Novoengleski konzervatorij muzike i Bostonski konzervatorijum, a 1885. i Konzervatorijum u Njujorku.[6]

Prvi kanadski konzervatorijum osnovan je u Torontu 1886, a u Australiji u Adelaidu 1898.[6] Najstariji konzervatorijum na južnoslavenskim prostorima osnovan je u Zagrebu 1916. (danas je to Muzička akademija u Zagrebu[7]) nakon tog je 1919. osnovan ljubljanski - Konservatorijum za muziku i balet,[9] a u Beogradu 1937, kao Muzička akademija.[10]

ReferenceУреди

  1. ^ The Moscow Conservatory. Information Booklet. Second Edition. Moscow,. 2001. ISBN 978-5-89598-111-5.
  2. ^ Moscow Conservatoire. Moscow,. 1994. ISBN 978-5-86419-006-7.
  3. ^ Moscow Conservatory: Traditions of Music Education, Art, and Science 1866–2006. Moscow: "Moskovskaya Konservatoriya" Publishing House, 2006.
  4. ^ Loomis, George (18. 04. 2001), „Moscow's Great Hall Turns 100”, International Herald Tribune 
  5. ^ conservatory (на језику: engleski). Merriam Webster. Приступљено 03. 11. 2018. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 6,8 6,9 Conservatory (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 03. 11. 2018. 
  7. 7,0 7,1 Konzervatorij (на језику: hrvatski). Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 03. 11. 2018. 
  8. ^ E. Selfridge-Field. Pallade Veneta: Writings on Music in Venetian Society, 1650–1750. Venice (1985). ISBN 9788875520069.
  9. ^ Zgodovina Konservatorija za glasbo in balet Ljubljana (на језику: slovenski). Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 03. 11. 2018. 
  10. ^ Историјат ФМУ (на језику: srpski). Факултет музичке уметности у Београду. Приступљено 03. 11. 2018. 

LiteraturaУреди

  • Andreas Dorschel: Die Idee des Konservatoriums, in Mendelssohns Welten, hrsg. v. Laurenz Lütteken (Kassel – Basel – London: Bärenreiter, 2010), S. 89–108.

Spoljašnje vezeУреди