Kralj šamana (енгл. Shaman King) japanska je animirana serija i manga koju je napisao i ilustrovao Hirojuki Takei. Manga prati avanture Joa Asakure i njegove napore da poboljša svoje veštine i da postane Kralj šamana na Šamanskom turniru. Takei je izabrao šamanizam kao glavnu temu jer ga je začudilo što do tada niko drugi nije istražio tu temu u manga formatu.

Kralj šamana
Насловна страна 25. тома манге "Краљ Шамана".png
Naslovna strana 25. toma kanzenban verzije Kralja šamana
シャーマンキング
(Shāman Kingu)
Žanravantura[1], natprirodno[2]
Manga
AutorHirojuki Takei
IzdavačЈапан Shueisha
Engleski izdavačАустралија Madman Entertainment
Сједињене Америчке Државе Канада Viz Media (isteklo)
Ciljna grupaShōnen
ŠtampaЈапан Jump Comics
ČasopisЈапан Weekly Shōnen Jump
Engleski časopisСједињене Америчке Државе Канада Shonen Jump
Prvo izlaženje30. jun 1998.30. avgust 2004.
Tomovi32 (Spisak tomova)
TV anime
Režiser Seiđi Mizušima
Producent
  • Fukaši Azuma
  • Naoki Sasada
  • Takatoši Ćino
Scenarista Kacuhiko Koide
Kompozitor Tošijuki Omori
Studio Јапан Xebec
Nosilac licence Аустралија Madman Entertainment
Сједињене Америчке Државе Канада 4Kids Entertainment (isteklo)
Mreža Јапан TV Tokyo
Србија Hepi TV
Premijerno prikazivanje 4. jul 2001.25. septembar 2002.
Epizode 64 (Spisak epizoda)
Manga
Shaman King: Poem of Funbari
AutorHirojuki Takei
IzdavačЈапан Shueisha
Engleski izdavačСједињене Америчке Државе Канада Viz Media (isteklo)
Ciljna grupaShōnen
ČasopisЈапан Akamaru Jump
Prvo izlaženje2004.2005.
Tomovi1 (Spisak tomova)
Manga
Shaman King: Zero
AutorHirojuki Takei
IzdavačShueisha
Ciljna grupaShōnen
ČasopisJump X
Prvo izlaženje10. novembar 2011.10. oktobar 2014.
Tomovi2 (Spisak tomova)
Manga
Shaman King: Flowers
AutorHirojuki Takei
IzdavačShueisha
Ciljna grupaShōnen
ČasopisJump X
Prvo izlaženje10. april 2012.10. oktobar 2014.
Tomovi6 (Spisak tomova)
Manga
Shaman King: The Super Star
AutorHirojuki Takei
IzdavačKodansha
Ciljna grupaShōnen
ČasopisShonen Magazine Edge
Prvo izlaženje17. maj 2018.prezent
Tomovi3 (Spisak tomova)
Manga
Shaman King: Red Crimson
AutorHirojuki Takei
IlustratorDžet Kusamura
IzdavačKodansha
Ciljna grupaShōnen
ČasopisShonen Magazine Edge
Prvo izlaženje15. jun 2018.17. januar 2020.
Tomovi4 (Spisak tomova)
Manga
Shaman King: Marcos
AutorHirojuki Takei
IlustratorDžet Kusamura
IzdavačKodansha
Ciljna grupaShōnen
ČasopisShonen Magazine Edge
Prvo izlaženje17. april 2020.prezent
TV anime
Premijerno prikazivanje April 2021.zakazano

Manga je prvobitno objavljena u nedeljnom časopisu Weekly Shōnen Jump između 1998. i 2004. godine. Izdavačka kuća Shueisha je sakupila sva indiviudalna poglavlja i objavila ih u 32 toma (tkzv. tankōbon), s tim da je kasnije urađena nova, kanzenban verzija koja je sadržala nova poglavlja i pravi kraj. Manga je prvi put adaptirana u anime seriju 2001-2002. godine u produkciji studija TV Tokyo, NAS i Xebec, i prikazivala se na japanskom kanalu TV Tokyo kada je ubrzo postala fenomen i proizvela mnoge igrice, sličice i ostale reklamne materijale. Juna 2020. godine objavljeno je da će “Kralj šamana” dobiti novu anime adaptaciju koja će pokrivati verziju sa pravim krajem.

U Severnoj Americi, Viz Media je kupila licencu za mangu i od marta 2003. do avgusta 2007. godine objavljivala “Kralja Šamana” u američkom izdanju časopisa Shonen Jump. Korporacija 4Kids Entertainment je dobila licencu za prvi anime serijal, te je 2003. prikazivala na kanalu Fox Box. Što se tiče naših prostora, televizijska stanica Hepi TV (odnosno Košava TV) je preuzela američku sinhronizaciju, prevela na naš jezik i 2006-2007. puštala na svom kanalu. Korporacija 4Kids je takođe proizvela eksluzivne igrice ovog naslova i prodavala ih kako u Severnoj Americi tako i u Evropi.

RadnjaУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

MangaУреди

Priča prati šamana i medijuma Joa Asakuru i njegovog najboljeg druga Mantu Ojamadu (“Morti”, nekada i "Šorti" kod nas). Kako bi postao Kralj šamana i upoznao Veliku Dušu (eng. the Great Spirit) koja može da ispuni svaku želju i izmeni svet, Jo mora da učestvuje u Šamanskoj borbi koja se održava svakih 500 godina i postane Kralj šamana. Ubrzo upoznajemo Anu Kjojamu, njegovu verenicu, koja ga svojim ubitačnim treninzima priprema za takmičenje. Kako se njihova avantura nastavlja, upoznaju Rjua (“Rio” kod nas) , Tao Rena (“Len”), Horohoroa (“Trej Trkač”), Fausta VIII, Lizerga Ditela (“Lajserž”), Čokolava Mekdonela (“Džoko”) i mnoge druge likove.

U toku Šamanske borbe, Jo upoznaje Haa Asakuru (“Zik” kod nas), jakog šamana koji želi da uništi čovečanstvo kako bi stvorio svet u kome žive samo šamani. Na kraju takmičenja, ostaju samo Joov tim, grupa poznata kao X-Laws (“Odmetnici pravde” kod nas) i Haov tim. Međutim, prva dva tima se predaju i Hao postaje Kralj šamana. Dok se Hao spaja sa Velikom Dušom, Jo i ostali odlučuju da ga napadnu. Kako bi ga porazili, prvo moraju da poraze pleme Pač čija je dužnost da služe novog Kralja šamana.

Nakon što ih poraze, Hao, koji je uspeo da se spoji sa Velikom Dušom i postane Kralj šamana, krade njihove duše i upija ih u svoje telo. Jo, Ren, Horohoro, Lizerg i Čokolav se unutar Velike Duše bore protiv Haa, koristeći se legendarnim duhovima: duhom Zemlje, duhom Gromova, duhom Kiše, duhom Vatre i duhom Vetra. U toku borbe, otkrivaju da je Hao pitao Veliku Dušu da mu vrati dušu svoje majke. Zajedno sa Anom, uspevaju da vrate dušu njegove majke i Hao odlučuje da odloži svoj plan kada mu majka kaže da treba da oprosti ljudima koji su je ubili.

Sedam godina kasnije, Hana Asakura na stanici čeka pet legendarnih ratnika i svoje roditelje, Joa i Anu.

Anime (2001)Уреди

Prva adaptacija anime serije se dosta razlikuje od mange, pogotovo kraj. U seriji nikada ne saznajemo šta Hao zapravo želi od Velike Duše (odnosno, još uvek želi da uništi čovečanstvo, ali majka nema veze sa tim), nego ga Jo pobeđuje i anime se završava sa krupnim kadrom Proročanskog zvona (eng. Oracle Bell) koji najavljuje da šamanska borba još uvek nije gotova. Anime je takođe izbacio mnoge scene iz mange i dosta cenzurisao, pogotovo 4kids engleska verzija (i ujedno naša).

Počeci i inspiracijaУреди

Dok je još uvek radio kao asistent za Nobuhiroa Vacukija, autora poznate mange Rurouni Kenshin, Takei je podelio svoju ideju sa ostalim asistentima među kojima je bio autor mange One Piece, Eićiro Oda.[3] U tom periodu je radio na “Kralju Šamana” samo kada je imao slobodnog vremena. [3]

Odlučio se za šamanizam jer se niko do tada nije bavio tom temom u manga formatu.[4] Ubacio je svoju ličnost i verovanja u priču,[3] a šamanizam ga je jednostavno zanimao, te je “istraživanje te teme bio logičan izbor”.[4] Osim toga, znao je da će kroz tu temu moći da se pozabavi različitim kulturama i njihovom vezom sa preminulima i duhovima.[5] Iskoristio je engelsku reč Shaman u naslovu jer mu se svidela i nije mogao da nađe adekvatan prevod za nju u japanskom jeziku.[3] Osim šamanizma, bio je inspirisan hip-hopom i repovanjem[3], što se odrazilo na njegov crtački stil.[3]

Kaže da je prvo smislio likove, pa tek onda priču jer “priče se razvijaju iz likova”. Rekao je i da je “u stvaranju likova najvažnija originalnost,”[3] te je njima želeo da pokaže različite kulture, iskustva i ideologije.[6] Na pitanje kako će se miroljubivi šamani boriti u Šamanskim borbama, rekao je da se Šamanske borbe osvajaju “snagom duše,”[3] i da je pouka “Kralja šamana” da se ne treba boriti.[7]

FranšizaУреди

MangaУреди

Mangu je napisao i ilustrovao Takei, a izdavala kuća Shueisha. Objavljivala se od 30. juna 1998. u nedeljnom magazinu Weekly Shōnen Jump,[8] da bi na kraju, 30. avgusta 2004. godine, bila zbrzana i iznenada završena.[5][2][9] Prvih 275 poglavlja je spojeno i objavljeno u 31 tankōbon toma. Prvi tom je bio objavljen 3. decembra 1998, dok je 31. objavljen 4. oktobra 2004.[10][11] Poslednji, 32. tom je trebalo da bude objavljen 3. decembra 2004, ali je Shueisha pomerila datum rekavši da će objaviti 32. tom samo ako barem 50 000 ljudi bude tražilo da se objavi.[12] Poslednjih deset poglavlja, odnosno 32. tankōbon tom objavljen je 5. januara 2005. godine.[13] Uz njega je objavljena dodatna, spin-off priča Funbari no Uta (“Pesma iz Funbarija”) koja je imala svega pet poglavlja. Priča se odvija sedam godina nakon završetka mange i prati Hana Asakuru, Joovog i Aninog sina, koji zajedno sa Rjuom pokušava da nađe Pet Elementalnih Ratnika pre nego što se otvori gostionca “Funbari banja”.[14]

Takei tvrdi da manga nije ukinuta zato što nije bila popularna, već da nije više mogao da prati želje obožavatelja. Tražili su da uvede određene aspekte karakteristične za shōnen žanr što je, po njegovom mišljenju, narušavalo originalnost njegove priče.[5] Stoga je 2007. godine objavio da će 2008. završiti mangu i da će imati kraj kakav je on zamislio.[5][6] Cela manga je vremenom objavljena u 27 kanzenban toma pod nazivom Shaman King Kanzen-Ban (“Savršeno izdanje Kralja šamana”) i sadržala je “pravi kraj”.[2] Novi kraj je objavljen na zvaničnom Kanzen-Ban sajtu.[15] Prvi tom “Savršenog izdanja” je izdat 4. marta 2008. godine, dok je poslednji, 27. tom objavljen 3. aprila 2009. godine.[16][17] Pet godina nakon završetka serije, kada je kanzeban bio gotov, Takei je rekao: “obožavatelji su se baš načekali, pa se nadam da ih neću razočarati”. Za njega je kraj bio “velika odgovornost,”[18] ali mu je ujedno bilo zabavno da izmeni priču i napravi je u ono što je hteo.[19] Šesnaest tomova “Kralja šamana” je takođe objavljeno časopisu-knjizi, Shueisha Jump Remix u periodu od 1. aprila 2011. do 28. oktobra 2011. godine.[20][21]

Viz Media je kupila licencu za mangu, prevela je na engleski jezik i od 2003. do 2007. godine je objavljivala u američkom Shonen Jump-u.[22][23] Kasnije se samo izdavala kao grafički roman jer je Viz hteo da se što pre sve objavi.[24][25] Prvi tom je objavljen u avgustu ili septembru 2003. godine,[26][27][28] a poslednji, 32. tom je objavljen 4. januara 2011. godine.[29] Korporacija Madman Entertainment u Australaziji je otkupila i objavljivala mangu od 10. februara 2009. do 10. septembra 2011. godine.[30][31] Objavljivana je i u Brazilu (Editora),[32] Francuskoj (Kana),[33] Nemačkoj (Carlsen Comics),[34] Italiji (Star Comics),[35] Norveškoj (Schibsted Forlagene),[36] Rusiji (Comix-ART),[37] Singapuru (Chuang Yi),[38] Španiji (Editores de Tebeos),[39] Švedskoj (Bonnierförlagen)[40] i Vijetnamu (Kim Đồng Publishing House).[41]

Izdavačka kuća Kodansha je decembra 2017. godine dobila dozvolu za “Kralja šamana”,[42][43] i 1. januara 2018. godine je na svom sajtu objavila da će u čast dvadesetogodišnjice mange izdati 35 toma originalnog “Kralj šamana” u formatu e-knjige sa sve novim naslovnim stranama. Digitalna verzija se izdavala od 27 aprila, do 1. oktobra 2018 godine,[44][45][46] a 1. juna 2020 objavljeno je prvih pet toma u fizičkom formatu, dok su šesti, sedmi i osmi tom objavljeni 17. juna. Svaki sledeći tom će biti objavljen svakog sedamnaestog u mesecu.[47]

ComiXology i Kodansha USA su objavili da će od jula 2020. godine digitalno izdati svih 35 tomova mange sa pravi krajem,[48] ali je datum pomeren.[49] Kodansha USA je takođe objavila da će od proleća 2021. do 2022. godine izdavati mangu u fizičkom izdanju, ali u 11 knjiga od po tri toma.[50]

Nastavci, prednastavci, kratke i dodatne pričeУреди

Shaman King: Zero i Shaman King: Flowers

Desetog novembra 2011. godine, u Jump X-u, objavljena je kratka priča (one-shot) pod nazivom Zero stories koja predstavlja prednastavak (prequel) “Kralja šamana” i bavi se prošlostima samih likova.[51][52]Važno je napomenuti da Zero-u prethodi kratka priča od 33 strane zvana Mappa Douji koja je bila u sklopu fenbuka i objašnjava Haovo detinjstvo i povezuje se sa, odnosno prethodi, šestom i sedmom poglavlju iz Zero-a.[53] Shueisha je u prvom izdanju Zero-a takođe objavila da će manga dobiti nastavak, Shaman King Flowers (“Cveće Kralja šamana”) koji će se baviti Hanom Asakurom i njegovim avanturama.[52] Nastavak je počeo da se objavljuje 10. aprila 2012,[54] i zajedno sa Zero stories, završen je 10. oktobra 2014. godine kada je magazin prestao sa radom.[55][56] Dva toma Shaman King Zero-a objavljena su 10. maja 2012. godine i 19. januara 2015. godine.[57][58] Flowers manga je izdata i u šest tankōbon toma u periodu između 10. avgusta 2012. i 19. decembra 2014.[59][60] Važno je napomenuti da uz Flowers postoji dodatna priča pod nazivom Yahabe koja objašnjava kako su se Josuke Kamogava i JVS upoznali. Ta dodatna priča je 4. avgusta 2012. godine adaptirana u specijal (OVA) ali ju je Jump SQ zbog lošeg prijema skinuo sa Jutjuba.

Shaman King: The Super Star

Nastavak Flowers-a pod nazivom Shaman King: The Super Star (“Kralj šamana: super zvezda”) je 17. aprila 2018. imao prolog od tri poglavlja,[61] pa je sama manga počela da se objavljuje 17. maja iste godine, s tim da je prvi tankōbon izdat 15. novembra.[62] U periodu od decembra 2018. i juna 2019. godine, manga se nije izdavala.[63][64] Drugi tom je objavljen 16. avgusta 2019. godine,[65] a kada je 17. decembra 2019. godine objavljen treći tom, [66] rečeno je da da se manga privodi kraju.[67]

Shaman King: Red Crimson i Shaman King: Marcos

Dodatna priča-manga (spin-off) pod nazivom Shaman King: Red Crimson (“Kralj šamana: crveno-grimizni”) koju je napisao Takei, ali ilustrovao Džet Kusamura, 15. juna 2018. godine je objavljena u časopisu Magazine Edge, i prati Tao porodicu tokom Flowers i The Super Star nastavaka.[61][68] Prvi od četiri tankōbon toma je objavljen 15. novembra iste godine.[62] Manga se nije izdavala u periodu između januara i maja 2019. godine,[64][69] a završena je 17. januara 2020. godine.[70] Poslednji, četvrti tankōbon tom ove mange izdat je 17. marta 2020. godine. Iste godine, 17. aprila, Kusamura je započeo novu spin-off mangu pod nazivom Shaman King: Marcos (マルコス, Marukosu) koja je isto povezana sa nastavcima i navodno se bavi Markom iz grupe X-Laws.[71][72]

Kodansha USA je u julu 2020. godine objavila da je dobila licencu za Shaman King: Zero, Shaman King: Flowers, Shaman King: Super Star i Shaman King: Red Crimson i da će početi da ih izdaje na engleskom od avgusta 2020. godine.[50] Međutim, datum je pomeren.[49]

AnimeУреди

Prva adaptacija (2001)Уреди

Seriju je režisirao Seiđi Mizušima.[73] Takei je na početku nadgledao produkciju, ali je morao da se povuče jer je još uvek radio na mangi i nije imao vremena.[6] Anime je imao ukupno 64 epizode (plus pet specijala) koje su se puštale na japanskoj stanici TV Tokyo u periodu od 4. jula 2001. godine do 25. septembra 2002. godine.[74] U Americi, korporacija 4Kids Entertainment je sinhronizovala seriju[75] i puštala je na kanalu FoxBox od 6. septembra 2003. godine.[76] U Srbiji, televizijska stanica Hepi TV (odnosno Košava TV) je preuzela američku sinhronizaciju, prevela na naš jezik i 2006-2007. puštala na svom kanalu.

Anime se prodavao i na DVD-u. Izdavala ga je japanska kuća King Records u periodu od 30. oktobra 2001. godine do 22. januara 2003. godine,[77][78] s tim da je u periodu od 27. avgusta do 25. decembra 2007. prodavan kao trodelni DVD set.[79][80] FUNimation Entertainment je prodavao necenzurisanu englesku verziju od 19. oktobra 2004. godine do 29. marta 2005. [81][82] Juna 2020. godine, objavljeno je da će originalni “Kralj Šamana” anime biti strimovan na Full Anime TV i Bonbon TV u Japanu.[83][84]

Druga adaptacija (2021)Уреди

Bivši predsednik Madhouse studija i trenutni predsednik MAPPA studija, Masao Marujama je 2015. godine na konvenciji Otakon rekao da želi da obnovi celu seriju.[85] Takei je 2017. godine na Tviteru rekao da je dobio ponudu da mu se serija obnovi, ali da ju je odbio jer ne bi mogao da koristi originalne glasovne glumce i muziku.[86]

Juna 2020. godine objavljeno je da će “Kralj Šamana” dobiti novi anime koji će adaptiratati 35. tomova mange i sadržati pravi kraj. Anime će se puštati od aprila 2021. godine. [87][88]

MuzikaУреди

U japanskoj verziji anime serije postoje dve uvodne špice (Over Soul i Northern Lights pevačice Megumi Hajašibare) i tri završne špice (Trust you, Omokage, i Tamashii Kasanete — s tim da je prve dve špice pevala već pomenuta Megumi Hajašibare, a poslednju špicu, koja je bila samo u poslednjoj epizodi, pevala je Juko Sato), dok je engleska verzija imala samo jednu uvodnu špicu (To be Shaman King) koju smo i mi koristili. Englesku uvodnu špicu otpevali su Džim Maloun, Džon Sigler i Džulijan Haris. [89]

Muziku serije komponovao je Tošijuki Omori[73] i prodavana je u setu CD-ova. Prvi set, Shaman King: Vocal Collection (“Kralj šamana: kolekcija vokala”) je pušten na tržište 27. marta 2002. godine i sadržao je 14 traka, uključujući prvu uvodnu i završnu špicu.[90] Drugi set, Shaman King: Original Soundtrack (“Kralj šamana: originalna muzika”) je puštena 26. juna 2002. godine i sadržala je dodatnih 20 traka i drugu uvodnu špicu Northern Lights (“Severne svetlosti”).[91] Osim ovih, od 24. marta 2004. godine, prodavan je i šestodelni set na kome su glasovni glumci pevali pesme kao likovi koje su tumačili.[92][93] Prodavane su i trodelne CD drame.[94][95][96]

KarteУреди

Kartice na razmenjivanje, nalik onih iz Pokémon serijala, 2005. godine su puštene na tržište u Americi. Prodavala ih je kompanija Upper Deck, a prozivela ih je japanska kompanija Tomy.[97] Naposletku je Upper Deck imao puna prava na njih,[98] ali ih je kasnije Blockbuster Video preuzeo. Nameravali su da prodaju kartice od 28. januara do 15. februara 2005. godine, nakon čega bi se prodavale i u drugim prodavnicama.[99] Kori Džouns, direktor za razvoj novih proizvoda u Upper Deck-u je u intervjuu rekao da su kartice povučene sa tržišta zbog sve lošijeg prijema anime serije.[100]

Video igreУреди

Ima ukupno trinaest video igara baziranih na “Kralju šamana”. Prva igra, Shaman King Chō Senji Ryakketo Funbari Hen, puštena je na tržište 21. decembra 2001. godine, međutim samo u Japanu.[101] Konami i 4Kids Entertainment su napravili sopstvene igrice bazirane na ovom naslovu i prodavali su ih kako u Severnoj Americi, tako i u Evropi.[102][103] Likovi iz “Kralja šamana” su se takođe pojavili u igricama Jump Super Stars i Jump Ultimate Stars.[104][105]

OstaloУреди

Objavljene su dve lajt novele 25. decembra 2001. i 23. avgusta 2002. godine. Napisao ih je Hideki Micui, a ilustrovao Hirojuki Takei.[106][107] Osim njih, 30. aprila 2004. godine objavljen je fenbuk pod nazivom Shaman Kingu Kōshiki Fan Bukku - Mankin Bukku,[108] kao i dva vodiča – prvi, Shaman Kingu Kyarakutāzu Bukku – Manjien, objavljen 4. juna 2002. godine, bio je baziran na originalnoj verziji,[109] dok je drugi Shaman Kingu Kazenban Saishū Kōshiki Gaidobukku Mantarite bio baziran na verziji sa takozvanim pravim krajem i objavljen je sedam godina nakon prvog vodiča.[110] Kodansha je 15. novembra 2018. godine objavila Faust 8: Eien no Eliza, novelu autora Kakerua Torabaširija.[62][111] Iste godine, 30. novembra, objavljena je i knjiga o likovima.[112] Od ostalih reklamnih materijala, u Japanu se se prodavali privesci,[113] akcione figure,[114] odeća[115] i ostale igračke.[116][117]

RecepcijaУреди

JavnostУреди

Po podacima iz 2011. godine, u Japanu je prodato 26 miliona kopija originalne mange od 32 toma.[118] Taj broj je porastao na 35 miliona u martu 2020. godine.[47]

Verzija sa pravim krajem,[119][120] vodič,[121] oba Zero toma,[122][123] prva četiri Flowers toma[124][125][126][127] i The Super Star[128] serijal bili su na listi bestselera kako u Japanu tako i u Americi (The New York Times, Nielsen BookScan, Diamond Comic Distributors).[129][130][131][132] ICv2, severnomarička kompanija, objavila je 2008. godine da je “Kralj šamana” bio 24. na listi najboljih mangi te godine.[133] Poslednja epizoda anime serijala je u Japanu imala ocenu od 9.5,[134][135][136] a 2001. godine je bila šesta najbolja serija na Animage-u,[137] a 47. od 100 na anketi televizijske stanice TV Asahi.[138] Čak je i prodato 165 miliona kartica na razmenjivanje.[99]

KritičariУреди

Džastin Friman iz Anime News Network-a je kritikovao prvi tom, rekavši da su duhovi deus ex machina i da “serijal ne ide u dobrom smeru”.[139] Sa druge strane, Aleksandar Hofman (Comics Village) rekao je “ u prvom tomu je najbitnije da se razvije veza između Joa, Amidamarua i Mante, duhovi su manje bitni”.[140] Holi Elingvud (Active Anime) je rekla da joj se sviđa kako je Takei uspeo da ubaci razne mitove u priču[141] i da su akcija i svet jedinstveni za shōnen žanr.[142] Lori Henderson (Manga Life) je pohvalila mangu rekavši da joj se sviđaju borbe i to da “svi, uključujući i zlikovce imaju svoje unutrašnje demone i razlog da se bore”.[143] Kritičar iz The Star-a je pohvalio Takeija, rekavši da su mu svi likovi jedinstveni i zanimljivi.[144] Džon Džakala (ANN) je bio impresioniran njegovim jedinstvenim, “grafiti” stilom.[145] Šina Meknil (Sequential Start) je rekla da je stil “blesav,” ali da je “detaljan, čist i da crta odlične ekspresije”. Takođe je rekla da je Takei “uspeo da modernizuje šamanizam, ali i da održi fantaziju u njemu”.[146]

Eduardo Čavez (Mania) je rekao “ume da bude super, ali ponekad je dosadno”.[147] Ketlin Bekster (School Library Journal) je rekla da je “Kralj šamana” pun akcije i likova tipičnih za shōnen žanr i da ima veoma jednostavnu priču.[148] Međutim, Margaret Veira (Active Anime) je rekla da priča kasnije postaje kompleksnija.[149] S druge strane, kritičar Džekson Tompson kaže da od 20. toma pa nadalje, priča “ode tamo negde”.[150] Po njemu, osim što se stil polako pogoršavao, smanjio se i broj borbi. “Njihovog protivnika,” kaže on “ne može da porazi sirova snaga, stoga priča sklanja fokus sa borbi i prebacuje ga na neočekivane izdaje, veze i domišljate (ponekad konfuzne) šeme”.[150] Leroj Doreso (Comic Book Bin) dodaje da je poslednji tom pogotovo razočaravajuć.[151] Tompson je takođe bio razočaran krajem prve verzije, ali je napomenuo da je takozvani pravi kraj “odličan,” i da je “sličan Akiri autora Kacuhiroa Otomoa i nekim američkim stripovima kad su u pitanju bića sa natprirodnim moćima.”[150]

Kod nasУреди

Kao što je već pomenuto, u Srbiji se prva adaptacija “Kralja Šamana” prikazivala na TV Hepi (odnosno Košava TV) između 2006-2007. godine. Međutim, anime nije preveden sa japanskog jezika, već sa engleskog, što će reći da se kod nas prikazivala cenzurisana verzija. Ovu anime seriju je prevela Maja Starčević Jankovski, dok su uloge tumačili Lako Nikolić (Jo Asakura, Manta Ojamada), Aleksandar Srećković (Amidamaru, Trej Trkač), Ivan Zarić, Jelena Gavrilović (Ana Kjojama, gvozedna lejdi Džejn) i Bojana Maljević (Džun Tao). Majstori tona bili su Miodrag Jakovljević i Nikola Kokotović, a tonsku obradu je radio studio Monte Royal Pictures.[152][153]

ReferenceУреди

  1. ^ „Official Website for Shaman King”. Viz Media. Архивирано из оригинала на датум 26. 9. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Loo, Egan (2. 6. 2008). „Shaman King Manga's New Ending Anticipated in 2009”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 „Hiroyuki Takei: The Spirit of Manga”. Shonen Jump. Viz Media. 1 (8): 3; 24. avgust 2003. 
  4. 4,0 4,1 Aoki, Deb. „Interview: Stan Lee and Hiroyuki Takei - Page 4”. About.com. InterActiveCorp. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2014. Приступљено 8. 12. 2012. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Interview – Hiroyuki Takei”. Animeland (на језику: French) (136): 54—56. 5. 11. 2007. ISSN 1148-0807. 
  6. 6,0 6,1 6,2 „Interview - Hiroyuki Takei” (на језику: French). Manga-News. 6. 9. 2007. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2013. Приступљено 1. 12. 2013. 
  7. ^ „Are You Ready for the Shaman Fight?!?”. Shonen Jump. Viz Media. 2 (3): 7. mart 2004. 
  8. ^ Takei; Hiroyuki (30. 6. 1998). 幽霊と踊る男 [The Boy Who Dances with Ghosts]. Weekly Shōnen Jump. Shaman King (на језику: Japanese). Shueisha (31). 
  9. ^ Takei; Hiroyuki (30. 8. 2004). 夢のあと [After the Dream]. Weekly Shōnen Jump. Shaman King (на језику: Japanese). Shueisha (40). 
  10. ^ シャーマンキング 1 [Shaman King 1] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2012. 
  11. ^ シャーマンキング 31 [Shaman King 31] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2016. 
  12. ^ Macdonald, Christopher (15. 11. 2004). „Shaman King Under Strain”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  13. ^ シャーマンキング 32 [Shaman King 32] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 13. 4. 2014. 
  14. ^ Takei, Hiroyuki (4. 1. 2011). Shaman King, Volume 32 . San Francisco: Viz Media. ISBN 1-4215-2185-7. 
  15. ^ Loo, Egan (2. 3. 2009). „New Shaman King Manga Finale Being Posted Online”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  16. ^ シャーマンキング 完全版 1 [Shaman King Kazen-Ban 1] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2012. 
  17. ^ シャーマンキング 完全版 27 [Shaman King Kanzen-Ban 27] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2012. 
  18. ^ „Pafu Interview with Hiroyuki Takei - Page 12”. Pafu. oktobar 2010. Архивирано из оригинала на датум 30. 11. 2011. Приступљено 9. 12. 2012. 
  19. ^ „Pafu Interview with Hiroyuki Takei - Page 13”. Pafu. oktobar 2010. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2013. Приступљено 9. 12. 2012. 
  20. ^ „シャーマンキング 霊と絆を持つ少年~麻倉葉登場 (SHUEISHA JUMP REMIX) (ムック)” [Shaman King: Rei to Kizuna o Motsu Shōnen ~ Asakura yō Tōjō (Shueisha Jump Remix)(Mook)] (на језику: Japanese). Amazon. Приступљено 8. 12. 2012. 
  21. ^ „シャーマンキング/完全書き下ろしシャーマンキング完結編 (SHUEISHA JUMP REMIX) (ムック)” [Kanzen Kakioroshi Shaman King Kanketsu-hen (Shueisha Jump Remix)(Mook)] (на језику: Japanese). Amazon. Приступљено 8. 12. 2012. 
  22. ^ Macdonald, Christopher (27. 1. 2003). „Shaman King Debut”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 12. 9. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  23. ^ Loo, Egan (1. 6. 2007). „Viz's Shonen Jump, Shojo Beat Shake Up Manga Lineup”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  24. ^ Koulikov, Mikhail (27. 7. 2007). „Viz Media: Shonen Jump - Comic-Con International 2007”. Anime News Network. Приступљено 8. 11. 2015. 
  25. ^ Koulikov, Mikhail (29. 6. 2007). „Viz Entertainment - Anime Expo 2007”. Anime News Network. Приступљено 8. 11. 2015. 
  26. ^ „Shaman King, Vol. 1: A Shaman in Tokyo”. Viz Media Store. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2012. 
  27. ^ „Shaman King, Volume 1”. Viz Media. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2013. Приступљено 22. 12. 2017. 
  28. ^ „Shaman King, Vol. 1”. Viz Media. Приступљено 22. 12. 2017. 
  29. ^ „Shaman King, Vol. 32”. Viz Media. Приступљено 22. 12. 2017. 
  30. ^ „Shaman King (Manga) Vol. 01”. Madman Entertainment. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2013. Приступљено 2. 12. 2013. 
  31. ^ „Shaman King (Manga) Vol. 32 (End)”. Madman Entertainment. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2013. Приступљено 2. 12. 2013. 
  32. ^ „Mangá Shaman King” (на језику: Portuguese). Editora JBC. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2014. Приступљено 13. 2. 2014. 
  33. ^ „Shaman King tome 32” (на језику: French). Kana. Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2014. Приступљено 13. 2. 2014. 
  34. ^ „Shaman King, Band 32 (Taschenbuch)” (на језику: German). Carlsen Comics. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2014. Приступљено 13. 2. 2014. 
  35. ^ „Shaman King n. 32” (на језику: Italian). Star Comics. Архивирано из оригинала на датум 13. 2. 2014. Приступљено 13. 2. 2014. 
  36. ^ „En sjaman i Tokyo” (на језику: Norwegian). Bokelskere. Архивирано из оригинала на датум 28. 2. 2014. Приступљено 13. 2. 2014. 
  37. ^ Вышел 1-й том манги "Король-шаман"! (на језику: руски). Comix-ART. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2014. Приступљено 13. 2. 2014. 
  38. ^ 漫画目录 (на језику: Chinese). Chuang Yi. Архивирано из оригинала на датум 17. 7. 2006. Приступљено 13. 2. 2014. 
  39. ^ „Shaman King 10” (на језику: Spanish). Editores de Tebeos. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2014. Приступљено 13. 2. 2014. 
  40. ^ „Shaman King 13” (на језику: Swedish). Bonnierförlagen. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2014. Приступљено 13. 2. 2014. 
  41. ^ „Shaman King - Tập 32” (на језику: Vietnamese). Kim Đồng Publishing House. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2014. Приступљено 13. 2. 2014. 
  42. ^ Ressler, Karen (26. 12. 2017). „'Shaman King' Trademark Listed Under Kodansha (Update)”. Anime News Network. Приступљено 31. 12. 2017. 
  43. ^ Ressler, Karen (11. 6. 2018). „Viz Media No Longer Has Rights to Shaman King Manga”. Anime News Network. Приступљено 13. 7. 2018. 
  44. ^ Saabedra, Humberto (31. 12. 2017). „Kodansha Launches "Shaman King" 20th Anniversary Site”. Crunchyroll. Приступљено 31. 12. 2017. 
  45. ^ „Shaman King ~シャーマンキング~ KC完結版 (1) (少年マガジンエッジコミックス) Kindle版” (на језику: Japanese). Amazon. Приступљено 20. 5. 2020. 
  46. ^ „Shaman King ~シャーマンキング~ KC完結版 (35) (少年マガジンエッジコミックス) Kindle版” (на језику: Japanese). Amazon. Приступљено 20. 5. 2020. 
  47. 47,0 47,1 „シャーマンキング』が新仕様で再び! 『SHAMAN KING』全35巻が6月1日より刊行決定!!”. Famitsu (на језику: Japanese). 16. 3. 2020. Приступљено 16. 3. 2020. 
  48. ^ Hazra, Adriana (21. 7. 2020). „ComiXology, Kodansha Comics to Publish Shaman King Manga Digitally on July 28”. Anime News Network. Приступљено 21. 7. 2020. 
  49. 49,0 49,1 Mateo, Alex (27. 7. 2020). „Kodansha Comics Delays Digital Releases of Shaman King Manga, Spinoffs”. Anime News Network. Приступљено 27. 7. 2020. 
  50. 50,0 50,1 Mateo, Alex (24. 7. 2020). „Kodansha Comics to Publish 4 Shaman King Spinoff Manga Digitally in August”. Anime News Network. Приступљено 25. 7. 2020. 
  51. ^ Loo, Egan (24. 9. 2011). „Shaman King to Return in New Short Manga in November (Updated)”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2014. Приступљено 9. 12. 2012. 
  52. 52,0 52,1 Loo, Egan (9. 11. 2011). „Shaman King -Flowers- Sequel Manga to Launch in April”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  53. ^ „Mappa Douji”. Shaman King Wiki. Приступљено 1. 6. 2020. 
  54. ^ „新連載「シャーマンキングFLOWERS」先頭10Pが無料で先読みできる!” (на језику: Japanese). Jump X official site. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 9. 11. 2015. 
  55. ^ Loo, Egan (9. 10. 2014). „Shaman King Flowers Sequel Manga Ends This Month”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  56. ^ Loo, Egan (16. 2. 2015). „Stan Lee, Hiroyuki Takei's Ultimo Manga Heads Towards Climax”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  57. ^ „シャーマンキング0─zero─ 1” [Shaman King 0─Zero─ 1] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2013. 
  58. ^ „シャーマンキング0─zero─ 2” [Shaman King 0─Zero─ 2] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2017. 
  59. ^ „シャーマンキングFLOWERS 1” [Shaman King Flowers 1] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2015. 
  60. ^ „シャーマンキングFLOWERS 6” [Shaman King Flowers 6] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2014. 
  61. 61,0 61,1 Pineda, Rafael Antonio (17. 5. 2018). „Shaman King Manga Gets Spinoff Manga About Tao Jun”. Anime News Network. Приступљено 13. 7. 2018. 
  62. 62,0 62,1 62,2 „武井宏之「シャーマンキング」新章1巻発売、外伝やノベライズも同時発売”. Natalie.mu (на језику: Japanese). Natasha. 15. 11. 2018. Приступљено 22. 12. 2018. 
  63. ^ Pineda, Rafael Antonio (17. 12. 2018). „Shaman King The Super Star Manga Goes on 3-Month Hiatus”. Anime News Network. Приступљено 22. 12. 2018. 
  64. 64,0 64,1 Pineda, Rafael Antonio (17. 4. 2019). „Shaman King: The Super Star Manga Delays Return by 2 More Months to June”. Anime News Network. Приступљено 1. 8. 2019. 
  65. ^ „Shaman King The Super Star (2)” (на језику: Japanese). Kodansha. Приступљено 3. 9. 2019. 
  66. ^ „Shaman King The Super Star (3)” (на језику: Japanese). Kodansha. Приступљено 20. 5. 2020. 
  67. ^ Mateo, Alex (17. 12. 2019). „Shaman King: The Super Star Manga Nears Climax”. Anime News Network. Приступљено 18. 12. 2019. 
  68. ^ „「シャーマンキング」道家を描くスピンオフ始動、「探偵が早すぎる」マンガ版も”. Natalie.mu (на језику: Japanese). Natasha. 15. 6. 2018. Приступљено 1. 8. 2019. 
  69. ^ „Shaman King レッドクリムゾン (2)” (на језику: Japanese). Kodansha. Приступљено 1. 8. 2019. 
  70. ^ Pineda, Rafael Antonio (17. 1. 2020). „Shaman King: Red Crimson Spinoff Manga Ends”. Anime News Network. Приступљено 19. 1. 2020. 
  71. ^ Mateo, Alex (18. 3. 2020). „Shaman King Manga Gets New Spinoff Manga Series”. Anime News Network. Приступљено 18. 3. 2020. 
  72. ^ „マルコ探しの旅を描く、シャーマン外伝「SHAMAN KING マルコス」エッジで始動”. Natalie.mu (на језику: јапански). Natasha. 17. 4. 2020. Приступљено 19. 5. 2020. 
  73. 73,0 73,1 Shaman King stafflist” (на језику: Japanese). King Records. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2014. Приступљено 2. 2. 2014. 
  74. ^ ストーリー (на језику: Japanese). TV Tokyo. Приступљено 11. 11. 2013. 
  75. ^ Macdonald, Christopher (15. 5. 2003). „Shaman King Licensed and on TV”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2013. Приступљено 11. 11. 2013. 
  76. ^ Alexander, Isaac (16. 11. 2003). „4Kids In the Black”. Anime News Network. Приступљено 3. 11. 2016. »We launched the 2003-2004 Fox Box season on September 6 with exciting new shows, including Shaman King and Sonic X(TM) as well as new episodes of returning shows Teenage Mutant Ninja Turtles, Kirby: Right Back At Ya!(TM) and Ultimate Muscle: The Kinnikuman Legacy(TM).« 
  77. ^ „シャーマンキング 1 [DVD]” (на језику: Japanese). Amazon.co.jp. Приступљено 11. 11. 2013. 
  78. ^ „シャーマンキング 16〈初回限定BOX付仕様〉[DVD]” (на језику: Japanese). Amazon.co.jp. Приступљено 11. 11. 2013. 
  79. ^ „シャーマンキング DVD-BOX1-愛のかたちBOX-” (на језику: Japanese). Amazon.co.jp. Приступљено 11. 11. 2013. 
  80. ^ „シャーマンキング DVD-BOX -哀しみのかたちBOX-” (на језику: Japanese). Amazon.co.jp. Приступљено 11. 11. 2013. 
  81. ^ „Shaman King - A Boy Who Dances With Ghosts (Vol. 1) (2003)”. Amazon.com. Приступљено 11. 11. 2013. 
  82. ^ „Shaman King 5: Shaman Fight (Unct)”. Amazon.com. Приступљено 11. 11. 2013. 
  83. ^ 「シャーマンキング」2021年4月に完全新作TVアニメ制作決定!2000年版アニメも配信. Natalie (на језику: јапански). 12. 6. 2020. Приступљено 12. 6. 2020. 
  84. ^ Loo, Egan (11. 6. 2020). „Shaman King Manga Gets Brand-New TV Anime Next April”. Anime News Network. Приступљено 12. 6. 2020. 
  85. ^ Ink (27. 8. 2015). „Otakon 2015: MAPPA Q and A with Masao Maruyama and Yasuaki Iwase”. Ani-Gamers. Приступљено 9. 1. 2018. 
  86. ^ Komatsu, Mikikazu (15. 2. 2017). „"Shaman King" Manga Author Refused An Offer for Anime Remake”. Crunchyroll. Приступљено 21. 5. 2017. 
  87. ^ 「シャーマンキング」2021年4月に完全新作TVアニメ制作決定!2000年版アニメも配信. Natalie (на језику: јапански). 12. 6. 2020. Приступљено 12. 6. 2020. 
  88. ^ Loo, Egan (11. 6. 2020). „Shaman King Manga Gets Brand-New TV Anime Next April”. Anime News Network. Приступљено 12. 6. 2020. 
  89. ^ „Shaman King” (на језику: енглески). Anime News Network. Приступљено 26. 5. 2020. 
  90. ^ „Shaman King Vocal on Parade!!” (на језику: Japanese). Amazon.co.jp. Приступљено 11. 11. 2013. 
  91. ^ „Shaman King: Melody of the Spirits” (на језику: Japanese). Amazon.co.jp. Приступљено 11. 11. 2013. 
  92. ^ „「S.F.O.V」I” (на језику: Japanese). Amazon.co.jp. Приступљено 11. 11. 2013. 
  93. ^ „「S.F.O.V」VI” (на језику: Japanese). Amazon.co.jp. Приступљено 17. 8. 2010. 
  94. ^ „Shaman King Image Album” (на језику: Japanese). Amazon.co.jp. Приступљено 11. 11. 2013. 
  95. ^ „Shaman King: Drama & Character Song Album Osorezan Revoir - Prologue to Shaman” (на језику: Japanese). Amazon.co.jp. Приступљено 11. 11. 2013. 
  96. ^ „Shaman King "Osore-zan Au revoir" (на језику: Japanese). Amazon.co.jp. Приступљено 11. 11. 2013. 
  97. ^ „Upper Deck to Release Shaman King CCG”. ICv2. GCO. 10. 2. 2004. Приступљено 11. 11. 2013. 
  98. ^ „Upper Deck Plans Aggressive CCG Schedule”. ICv2. GCO. 22. 8. 2004. Приступљено 11. 11. 2013. 
  99. 99,0 99,1 „Shaman King TCG Exclusive to Blockbuster”. ICv2. GCO. 4. 1. 2005. Приступљено 11. 11. 2013. 
  100. ^ „Interview with Upper Deck's Cory Jones--Part 1”. ICv2. GCO. 6. 10. 2005. Приступљено 11. 11. 2013. 
  101. ^ „【GB】持霊とともに戦え!! 『シャーマンキング 超・占事略決 ふんばり編/メラメラ編』” [(GB) Fight with holding spirit! "Shaman King Chō Senji Ryakketu Funbari Version/Meramera Version"]. Famitsu (на језику: Japanese). 2. 12. 2001. Приступљено 19. 7. 2013. 
  102. ^ Harris, Craig (18. 12. 2003). „Shaman King to GBA”. IGN. Приступљено 17. 8. 2010. 
  103. ^ „4Kids Licenses Shaman King to Konami” (Саопштење). 4Kids. Business Wire. 18. 12. 2003. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2013. Приступљено 29. 11. 2012 — преко Anime News Network. 
  104. ^ シャーマンキング - キャラクター紹介 (на језику: Japanese). Nintendo. Приступљено 12. 2. 2014. 
  105. ^ „Jump Ultimate Stars - シャーマンキング” (на језику: Japanese). Nintendo. Приступљено 12. 2. 2014. 
  106. ^ シャーマンキング [Shaman King] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2008. 
  107. ^ シャーマンキング 2 [Shaman King 2] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2008. 
  108. ^ 「シャーマンキング」公式ファンブック 『マンキンブック』 [Shaman King Official Fan Book: Mankin Book] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2010. 
  109. ^ シャーマンキングキャラクターズブック『万辞苑』 [Shaman King Character Book: Manjien] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2013. 
  110. ^ シャーマンキング完全版 最終公式ガイドブック マンタリテ [Shaman King Kazenban Ultimate Official Guide Book: Mentalite] (на језику: Japanese). Shueisha. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2013. 
  111. ^ „Shaman King Faust 8 永遠のエリザ” (на језику: Japanese). Kodansha. Приступљено 12. 12. 2018. 
  112. ^ „Shaman King Character Book 原色魂図鑑” (на језику: Japanese). Kodansha. Приступљено 12. 12. 2018. 
  113. ^ シャーマンキング フィギュアキーホルダー パート3 [Shaman King Figure Key Chain Part 3] (на језику: Japanese). Takara Tomy. Приступљено 13. 12. 2012. 
  114. ^ „TOMY SRシリーズ シャーマンキング フィギュアコレクション 全6種” [Tomy SR Series: Shaman King Figure Collection All 6 Varieties] (на језику: Japanese). Amazon. Приступљено 13. 12. 2012. 
  115. ^ „コスプレ衣装 シャーマンキング ホロホロ 女性Sサイズ” [Cosplay Costume: Shaman King Horohoro Women Size S] (на језику: Japanese). Amazon. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2014. Приступљено 13. 12. 2012. 
  116. ^ „シャーマンキング オラクルHPカウンター” [Shaman Kinh Oracle HP Counter] (на језику: Japanese). Amazon. Приступљено 13. 12. 2012. 
  117. ^ „コスプレ道具★31069★シャーマンキング syaman king★道蓮★馬孫刀武器” [Cosplay Tool★31609★Shaman King syaman king★Tao Ren★Bason Katana] (на језику: Japanese). Amazon. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2013. Приступљено 13. 12. 2012. 
  118. ^ „[マンガ新連載]「シャーマンキング0-zero-」 人気作の"ゼロストーリー"を描く読み切りシリーズ” [Manga new series: "Shaman King 0-zero-": One-shot depicting popular work "zero story"]. MyNavi. 10. 11. 2011. Архивирано из оригинала на датум 12. 11. 2011. Приступљено 28. 11. 2013. 
  119. ^ Loo, Egan (18. 3. 2009). „Japanese Comic Ranking, March 3–9”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  120. ^ Loo, Egan (8. 4. 2009). „Japanese Comic Ranking, March 31–April 6”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  121. ^ Loo, Egan (10. 6. 2009). „Japanese Comic Ranking, June 1–7 (Updated)”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  122. ^ Hodgkins, Crystalyn (18. 5. 2012). „Japanese Comic Ranking, May 7–13”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  123. ^ Ressler, Karen (28. 1. 2015). „Japanese Comic Ranking, January 19–25”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  124. ^ Hodgkins, Crystalyn (15. 8. 2012). „Japanese Comic Ranking, August 6–12 (Updated)”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  125. ^ Hodgkins, Crystalyn (19. 12. 2012). „Japanese Comic Ranking, December 10–16”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  126. ^ Hodgkins, Crystalyn (22. 5. 2013). „Japanese Comic Ranking, May 13–19”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  127. ^ Hodgkins, Crystalyn (16. 10. 2013). „Japanese Comic Ranking, October 7–13”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  128. ^ Ressler, Karen (21. 11. 2018). „Japanese Comic Ranking, November 12–18”. Anime News Network. Приступљено 1. 8. 2019. 
  129. ^ Loo, Egan (11. 9. 2009). „New York Times Manga Best Seller List, August 30-September 5”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  130. ^ Loo, Egan (16. 7. 2010). „New York Times Manga Best Seller List, July 4–10”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 11. 4. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  131. ^ „BookScan's Top 20 Graphic Novels for September 2008”. ICv2. GCO. 2. 10. 2008. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2014. Приступљено 23. 2. 2014. 
  132. ^ „Top 300 Graphic Novels Actual--November 2010”. ICv2. GCO. 8. 2. 2011. Архивирано из оригинала на датум 11. 8. 2014. Приступљено 23. 2. 2014. 
  133. ^ „ICv2 Insider's Guide: Top 25 Manga Properties of 2008”. ICv2. GCO. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  134. ^ „VOL.52 2001 12/24(月)〜 12/30(日)”. Video Research. Архивирано из оригинала на датум 28. 4. 2005. Приступљено 8. 12. 2012. 
  135. ^ „VOL.40 2001 10/1(月) 〜 10/7(日)”. Video Research. Архивирано из оригинала на датум 28. 4. 2005. Приступљено 8. 12. 2012. 
  136. ^ „VOL.39 2002 9/23(月) 〜 9/29(日)”. Video Research. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2005. Приступљено 8. 12. 2012. 
  137. ^ Macdonald, Christopher (10. 5. 2002). „June Animage Ranks Anime”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  138. ^ Macdonald, Christopher (23. 9. 2005). „TV Asahi Top 100 Anime”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2014. Приступљено 8. 12. 2012. 
  139. ^ Freeman, Justin (5. 12. 2004). „Shaman King G.novel 1”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 25. 7. 2014. Приступљено 11. 11. 2013. 
  140. ^ Hoffman, Alexander. „Shaman King Volume 1”. ComicsVillage. Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2010. Приступљено 19. 4. 2014. 
  141. ^ Ellingwood, Holly (30. 4. 2007). „Shaman King Vol. 12 (Advance Review)”. Active Anime. Приступљено 20. 4. 2015. 
  142. ^ Ellingwood, Holly (10. 3. 2007). „Shaman King (Vol. 11)”. Active Anime. Приступљено 12. 12. 2012. 
  143. ^ Henderson, Lori. „Shaman King v13”. Manga Life. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2008. Приступљено 19. 4. 2014. 
  144. ^ „Good fight”. The Star. 16. 4. 2006. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2015. Приступљено 17. 7. 2015. 
  145. ^ Jakala, John (13. 2. 2003). „Shonen Jump Issue 3 - Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2014. Приступљено 9. 12. 2012. 
  146. ^ McNeil, Sheena (1. 12. 2003). „Shaman King Vol. 1”. Sequential Tart. Приступљено 19. 4. 2014. 
  147. ^ Chavez, Eduardo (14. 10. 2005). „Shaman King Vol. #07”. Mania. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2011. Приступљено 11. 11. 2013. 
  148. ^ Baxter, Cathleen (1. 2. 2007). „Xpress Reviews—First Look at New Books”. School Library Journal. Архивирано из оригинала на датум 11. 4. 2012. Приступљено 12. 12. 2012. 
  149. ^ Veira, Margaret (24. 1. 2011). „Shaman King Vol. 30”. Active Anime. Приступљено 20. 4. 2015. 
  150. 150,0 150,1 150,2 Thompson, Jason (10. 5. 2010). „8 Reasons Hiroyuki Takei is the Greatest Shonen Manga Artist Working Today”. comiXology.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 6. 2017. 
  151. ^ Douresseaux, Leroy (19. 1. 2011). „Shaman King: Volume 32”. Comic Book Bin. Приступљено 12. 12. 2012. 
  152. ^ Monte Royal Pictures. „Tonski studio”. Приступљено 14. 5. 2020. 
  153. ^ CF ADMIN (19. 9. 2007). „SHAMAN KING 02”. Приступљено 6. 3. 2020.