Отворите главни мени

Kukuvija (lat. Tyto alba) ptica je stanarica, vrsta sove iz familije kukuvija (Tytonidae). Srcastog lica i crnih očiju, odozdo bela ili narandžastosmeđa. Stanište su joj naseljena mesta, poljoprivredni i drugi otvoreni tereni; uglavnom se gnezdi po ljudskim objektima: štalama, crkvama i starim zgradama [2]. Pripada srednje velikim sovama. Kukuvija se hrani mišolikim glodarima, ređe malim pticama i insektima. U Srbiji ova vrsta spada u grupu strogo zaštićenih vrsta.[3]

Kukuvija
Tyto alba close up.jpg
Kukuvija
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Hordati (Chordata)
Klasa:
Ptice (Aves)
Red:
Sove (Strigiformes)
Porodica:
Kukuvije (Tytonidae)
Rod:
Binomno ime
Tyto alba
Schleiereule-Tyto alba-World.png
Rasprostranjenost kukuvija u svetu.
Sinonimi
  • Lechusa stirtoni (Miller, 1956)
  • Strix alba (Scopoli, 1769)
  • Strix pratincola

OpisУреди

Kao i sve sove, ima veo oko očiju, koga čini radijalno raspoređeno perje. Kod ove vrste je taj veo beo i srcastog oblika. Ovo je sova srednje veličine, oko 35 cm sa dugim nogama. Ženke su krupnije od mužjaka, a prosečna težina im iznosi oko pola kilograma. Leđa su joj narandžastosiva sa sivim tačkama, a donja strana bela.

StaništeУреди

Ova vrsta je najšire rasprostranjena kopnena ptica na svetu; nema je samo na Antarktiku.

Način životaУреди

Može se pronaći i u selu i u gradu, na livadama i u pustinjama, močvarama i uopšte na svim mestima gde može da napravi gnezdo i nađe dovoljno hrane. Mesto za gnezdo može biti veoma neobično kao što je plast sena. Često se gnezdi na starim, napuštenim i usamljenim seoskim kućama. Par kukuvija će se radije useliti u staro, nego što će napraviti novo gnezdo. Mužjak se udvara ženki tako što je juri i obleće oko nje, ali parenje će se desiti samo u sezoni kada ima dovoljno hrane. Ženka leži na jajima (obično ih je 4-6), kako već koje snese, pa se i mladi ispile u različito vreme. To omogućava roditeljima da nabave hranu sa manje napora. Mlade sove prvi put poleću iz gnezda tek nakon navršenih 7-10 nedelja po rođenju, ali se i dalje vraćaju u roditeljsko gnezdo. Osamostaljuju se sa tri meseca, a polno sazrevaju sa deset meseci, a pošto žive u proseku nešto duže od godinu dana na svet donesu samo jednu ili dve generacije mladih. Često stradaju kao plen drugih grabljivica, kao što su zmije ili druge vrste sova.

IshranaУреди

Lovi uglavnom noću. Ima dobar „noćni vid“, ali se prilikom lova oslanja više na oštar sluh. Pošto su uši asimetrično postavljene, lako mogu da lociraju plen, čak i kad je dobro sakriven. Može nečujno da se prikrade, a plen grabi kandžama i potom kljunom probije lobanju.

Smatra se korisnom pticom jer tamani štetočine kao što su miševi i voluharice. Poput drugih sova, ne može da svari dlaku i kosti, te ih izbacuje kao izbljuvke loptastog oblika - tzv. gvalice.

Narodno verovanjeУреди

U Srbiji, se veruje da kukuvija zbog karakterističnog zvuka koji ispušta proriče bolest ili smrt. Zbog toga se dešava da ih ljudi iz straha ubijaju.

Danas znamo da je kukuvija veoma korisna i plemenita ptica koja na seoskim imanjima (a i prirodi) lovi štetočine - poput sitnih glodara, omanjih hladnokrvnih životinja i slično, uspostavljajući prirodnu ravnotežu u ekosistemu i celokupnom lancu ishrane.

GalerijaУреди

LiteraturaУреди

  • Kalezić M. 2000. god. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
  • Čineri M. 2001. Velika enciklopedija životinja. ITP „Zmaj“: Novi Sad. ISBN 86-489-0303-3

ReferenceУреди

  1. ^ BirdLife International (2004). 48495 „Tyto alba Проверите вредност параметра |url= (помоћ). IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 11. 5. 2006. 
    (Baza podataka uključuje i dokaze zašto je takson poslednja briga)
  2. ^ D. Simić, S. Puzović: Ptice Srbije i područja od međunarodnog značaja, Beograd: Loa Srbije, 2008 Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 29, 2009) (на језику: енглески) ISBN 978-86-911303-0-5
  3. ^ „Прилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 07. 2010. Приступљено 14. 07. 2010. 

Spoljašnje vezeУреди