Lamium purpureum
Црвена мртва коприва (лат. Lamium purpureum) је једногодишња зељаста биљка која припада породици уснатица (Lamiaceae). [2] Латински назив рода Lamium води порекло од грчке речи lamos (ждрело), због облика цветне крунице. Постоји и веровање да име рода заправо потиче од грчке речи lamia, која значи демон који прождире - гул (енгл. Ghoul), јер цветови ове биљке подсећају на уста горепоменутог чудовишта. Име врсте purpureum значи љубичаст, по прицветним листовима који су неретко те боје.[3] Народни назив је добила по изразитој боји цвета и томе што не жари на додир, за разлику од коприве (лат. Urtica dioica).
| Мртва коприва | |
|---|---|
| |
| Биљка Lamium purpureum | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Поткласа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. purpureum
|
| Биномно име | |
| Lamium purpureum | |
| Синоними[1] | |
| |
Опис уреди
Стабљика је четворобрида и разграната, обично потпуно гола или од средине надаље покривена длакама, а у средини често нема листове. Достиже висину од 10 cm до 25 cm (понекад и до 30 cm). Листови су прости, цели, распоређени наспрамно и декусирано, са лисном дршком дугачком 0,5-1 cm. Нерватура листа је мрежаста. Лиска (лисна плоча) је дужине 1-2 cm, троугласто јајаста, срцасто усечена при основи и тупо назубљеног обода. Лице је прекривено меким маљама, док је наличје нешто светлије, мрежасто наборано и готово без длака. Прицветни листови су мањи и са краћим дршкама, срцасто јајасти обликом, по ободу тестерасто назубљени и често пурпурнољубичасте боје. [4] Цветови су зигоморфни, са двојним перијантом, пурпурни, дужине од 15 мм до 18 мм, скоро седећи, по 6 до 10 сложених у 3-7 привидних пршљенова, горњи главичасто збијени у облику пирамиде, а доњи су чешће удаљени. Чашица је цевасто звонаста, незнатно двоусната, покривена длачицама само дуж нерава и обода зубаца(. Састоји се од 5 листића сраслих у цев са 5 зубаца. Зубци су ланцетасти, дуги око 3 мм и на врху шиљати. Круница је двоусната, настала од 5 латица које су доњим делом срасле у цев, а горњим граде 2 усне. Крунична цев је нешто дужа од чашичне цеви и поседује унутрашњи прстен длака. Горња усна је настала срастањем 2 латице,дугачка је 3,5 мм, полулоптасто испупчена, са спољашње стране може бити прекривена финим длакама. Доња усна је нешто дужа од горње, настала срастањем 3 латице и састоји се од 3 режња. Бочни режњеви су краћи и игличасти, док је средњи режањ крупан и на врху усечен. Прашника је укупно 4, 2 дужа унутрашња и 2 краћа спољашња, филаментима срасли за цев крунице. Плодник је надцветан и синкарпан, из 2 плодна листића, са 4 окца, а у сваком окцу по један семени заметак. Дуг је 2-2,5 мм, сивкасте боје и гладак, ређе наборан. Стубић је са 2 жига. Плод је мерикарпијум који се распада на 4 орашице. Цвета од марта до октобра.[5]
Распрострањење уреди
Природни ареал ове биљке обувата већи део Европе (у Британију је донета) и западну Азију, док је у Северну Америку и Алжир донета. Евроазијско-медитеранска је вртса. [4]
Станиште уреди
Расте на стрњиштима, у баштама и вртовима, крај путева, на зидинама, рубовима шума, до 2500 метара надморске висине. Одговара јој плодно и растресито земљиште. [6]
Употреба уреди
Црвена мртва кприва је јестива врста биљке и конзумирају се млади примерци убрани у рано пролеће. Беру се млади листови и цветови од којих се прави салата или се ситно исецкају и користе као зачин у сосевима. [7] Због длакавих листова, многи се радије одлучују да је кувају или праве песто од ње. У народној медицини се од ње праве мелеми за иритације на кожи, као и чај за прехладе и сезонске алергије. Потребно је бити опрезан са конзумацијом ове биљке, из разлога што је лаксатив.[8]
Референце уреди
- ^ „The Plant List”. The Plant List. World Flora Online (WFO). Приступљено 14. 5. 2022.
- ^ „Биологер”. Биологер. Приступљено 14. 5. 2022.[мртва веза]
- ^ „Priroda i biljke”. Priroda i biljke. Приступљено 14. 5. 2022.
- ^ а б Јосифовић, Младен (1974). Флора СР Србије. Београд: Српска Академија наука и уметности. стр. 400.
- ^ Игић, Ружица; Вуков, Драгана (2000). Практикум из систематике виших биљака. Нови Сад: Природно-математички Универзитет у Новом Саду. ISBN 86-7031-012-0.
- ^ Mesaroš, Gabor. „BioRaS”. BioRaS. "Konzorcijum organizacija civilnog društva za kartiranje i monitoring biološke raznovrsnosti Srbije" i Istraživačka stanica Petnica podržanih od strane Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Приступљено 15. 5. 2022.[мртва веза]
- ^ „iNaturalist”. iNaturalist. California Academy of Sciences and the National Geographic Society. Приступљено 15. 5. 2022.
- ^ „The Outdoor Apothecary”. The Outdoor Apothecary. Приступљено 15. 5. 2022.