Туркиња ( лат. Leucoagaricus leucothites) је врста гљиве из породице Agaricaceae која се препознаје се по белој капици и белом прстену. [1]

Leucoagaricus leucothites
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Fungi
Тип: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Agaricales
Породица: Agaricaceae
Род: Leucoagaricus
Врста:
L. leucothites
Биномно име
Leucoagaricus leucothites
(Vittad.) Wasser (1977)
Синоними
  • Agaricus leucothites Vittad. (1835)
  • Lepiota holosericea (J. J. Planer) Gillet (1874)
  • Leucoagaricus naucinus
  • Leucocoprinus holosericeus (J. J. Planer) Locq. (1943)

Етимологија уреди

Име Leucoagaricus потиче од грчке речи Leucos што значи бело и Agaricus. Дакле, Leucoagaricus сугерише групу белих печурака које су у већини аспеката сличне врстама Agaricus. Специфични епитет leucothites потиче од истог грчког корена leucos што значи бело. Hites долази од грчке речи која означава назив за најнижу класу у друштву.[2]

Oпис уреди

  • Клобук: широк 4-10 cm; у почетку звонолико кугласт, на крају раширен и вијугав, беле боје, после сив, прекривен финим љускицама које се затим губе ; на додир постаје жућкастозеленкаст.
  • Листићи: густи, воденасти, од трусине могу бити црвенкасто напрашени .
  • Стручак: висок 5-10 cm, бео, најпре пун па шупаљ, на дну задебиљан, влакнаст, венчић редовно закривљен тканинаст и гладак.
  • Месо : бело, на споју стручка и клобука добија црвенкасти дашак; мирис оштар и прилично неугодан.
  • Споре : беле, црвенкасте, елиптичне, 7-10 x 5-7 μm.

[3]

Јестивост и могућност замене са другим гљивама уреди

Туркиња је јестива гљива. Донекле је слична Lepiota cretacea и подсећа на липавку ( Agaricus arvensis) [4]

Екологија и распрострањеност уреди

Расте самостално или групно на травнатим површинама или крај путева, култивисане површине. Повремено се појављују у шуми. Појављују се на лето и јесен (али се понекад могу пронаћи и у пролеће)[1]

Прилично честа врста у Британији и Ирској, а налазе се и у већем делу Европе. Ова врста се јавља у многим другим деловима света, укључујући и Северну Америку. Има скоро глобалну дистрибуцију, јавља се првенствено у урбаним, култивисаним подручјима. [2]


Референце уреди

  1. ^ а б „mushroomexpert”. 
  2. ^ а б „First nature”. 
  3. ^ Božac, Romano. Enciklopedija gljiva. Školska knjiga. 
  4. ^ Božac, Romano. Enciklopedija gljiva. Školska knjiga.