Lizofosfatidna kiselina
Lizofosfatidna kiselina (LPA) fosfolipidni derivat koji deluje kao signalni molekul.[3]
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
(2-hydroxy-3-phosphonooxypropyl) (Z)-octadec-9-enoate
| |
| Drugi nazivi
LPA
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.040.631 |
| MeSH | lysophosphatidic+acid |
| |
| Svojstva | |
| C21H41O7P | |
| Molarna masa | 436,52 g/mol |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Funkcija уреди
Lizofosfatidna kiselina dejstvuje kao potentan mitogen putem aktivacije tri G-protein-spregnuta receptora visokog-afiniteta: LPA1, LPA2, i LPA3 (takođe poznata kao EDG2, EDG4, i EDG7).[4] LPA je isto tako ligand sledećih receptora: LPA4 (p2y9/GPR23), LPA5 (GPR92) i LPA6 (GPR87).
Klinički značaj уреди
Zbog svoje sposobnosti da stimuliše ćelijsku proliferaciju, aberantna LPA-signalizacija je bila vezana sa rakom na više načina. Deregulacija autotaksina ili LPA receptora moše da dovede hiperproliferacije, što može da doprinese onkogenezi i metastazi.
LPA je mogući uzrok pruritusa (svraba) kod obolelih od holestatičkih (poremećen protok žuči) bolesti.
Aktivacija GTPaze уреди
Nizvodno od aktivacije LPA receptora, mala GTPaza Rho može da bude aktivirana, čime se naknadno aktivira Rho kinaza. Ovo može da dovede do formiranja stresnih vlakana i ćelijske migracije putem inhibicije fosfataze lakog-lanca miozina.
Metabolizam уреди
Postoje brojni potencijalni putevi LPA biosinteze. Najpotpunije karakterisana sinteza je posredovana lizofosfolipazom D (autotaksinom), koja odstranjuje holinsku grupu sa lizofosfatidilholina. Lizofosfatidna kiselina je takođe intermedijar u sintezi fosfatidne kiseline.
Reference уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Garrett & Grisham 2008, стр. 235
- ^ Swarthout JT, Walling HW (2000). „Lysophosphatidic acid: receptors, signaling and survival”. Cellular and Molecular Life Sciences : CMLS. 57 (13-14): 1978—85. PMID 11215523.[мртва веза]
Literatura уреди
- Kremer AE, Martens JJ, Kulik W, Ruëff F, Kuiper EM, van Buuren HR, van Erpecum KJ, Kondrackiene J, Prieto J, Rust C, Geenes VL, Williamson C, Moolenaar WH, Beuers U, Elferink RP. Lysophosphatidic acid is a potential mediator of cholestatic pruritus. Gastroenterology. 2010 May 20. [Epub ahead of print]
- Moolenaar, W.H., Lysophosphatidic Acid, a Multifunctional Phospholipid Messenger. J. Biol. Chem. 1995. (270)22:12949. Article Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2008).
- Mills, G.B., Moolenaar, W.H., The Emerging role of lysophosphatidic acid in cancer. Nat. Rev. Cancer. 2003. (8):582. Article
- Garrett, Reginald; Grisham, Charles M. (2008). Biochemistry. Cengage Learning. стр. 235—. ISBN 9780495109358. Приступљено 20. 12. 2010.
