Ludvik Kuba

češki slikar pejzaža, muzičar, pisac i profesor

Ludvik Kuba (češ. Ludvík Kuba; Podjebradi, 16. april 1863Prag, 30. novembar 1956) bio je češki slikar pejzaža, muzičar, pisac i profesor Umetničke akademije u Pragu. Bio je jedan od postimpresionista i sakupljač narodnih pesama.

Ludvik Kuba
Kuba Ludvik.jpg
Ludvik Kuba
Датум рођења(1863-04-16)16. april 1863.
Место рођењаPodjebradi
Austrijsko carstvo
Датум смрти30. novembar 1956.(1956-11-30) (93 god.)
Место смртиPrag
ČSSR

BiografijaУреди

Ludvik Kuba se rodio kao drugo od trinaestoro dece Ludvika Kube i Ane rodj. Miškovske. Studirao je na muzičkoj školi u Pragu (orgulje) a pohađao je i privatne časove slikanja. Primljen je na Umetničku akademiju u klasi Maksa Pirnera (1891-1893). Zatim je studirao na Julijanskoj Akademiji u Parizu (1893-95) i školi Anton Ažbe u Minhenu tokom (1895-1904). Svoj život je posvetio slikanju, skupljanju narodnih pesama (na primer Slovanstvo ve svých písních - „Sloveni i njihove pesme“ i zapisao 4.000 pesama) i pisanju o narodnoj tradiciji. Njegov umetnički stil je bio visoko cenjen u okviru impresionizma a uglavnom je slikao pejzaže (omiljeni motivi su mu bili Južnočeški kraj), portrete (na primer Jožef Svatopolk Makar) i mrtva priroda (na primer „Crvene begonije“).

Za svoj stručni rad na polju etnologije dobio je 1936. godine titulu doktora na Karlovom Univerzitetu u Pragu a od 1937. je postao stalni član Češke akademije.

Nosilac je brojnih priznanja u Češkoj i inostranstvu. 1923. godine je dobio orden Svetog Save a od 1935 je članem JAZU u Zagrebu.

PutovanjaУреди

Kuba je kao izraziti panslavista krajem 19 i početkom 20 veka putovao Balkanom i posmatrao lokalne kulture i detaljno opisivao lokalne običaje, istoriju i osećanja ljudi. Prvo putovanje van Češke je poduzeo 1885 godine u Slovačku a potom slede

  • 1886 Lužice, Galicija i Ukrajina
  • 1887 Rusija
  • 1888-1893 jugoslovenske zemlje (uglavnom Crna Gora i Bosna i Hercegovina)
  • 1922-1924 Lužice
  • 1925 i 1928 Srbija i Makedonija
  • 1929 Slovačka, Bugarska i potkarpatska Rusija

Svoju svestranost i nadarenost je iskoristio da bi sakupio što vise pesama a veliki broj svojih ilustracija koristio je u feljtonima koje je objavljivao u češkim časopisima Květi, Osvěta, Lumir, Narodní Listy, Zlata Praha, Slovanský sborník i Časopis českého muzea.

DelaУреди