Википедија

Луксембург

држава у западној Европи

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, нем. Luxemburg, франц. Luxembourg),[2] или званично Велико Војводство Луксембург (лукс. Groussherzogtum Lëtzebuerg, нем. Großherzogtum Luxemburg, франц. Grand-Duché de Luxembourg) је држава на западу Европе са истоименим главним градом.[3] Име Луксембург потиче од тврђаве Луцилинбурхук, око које се развио главни град. Луксембург је једино Велико војводство на свету.

Велико Војводство Луксембург
Groussherzogtum Lëtzebuerg  (луксембуршки)
Großherzogtum Luxemburg  (немачки)
Grand-Duché de Luxembourg  (француски)
Крилатица: Желимо да останемо оно што јесмо
(лукс. Mir wëlle bleiwe wat mir sinn)
(нем. Wir wollen bleiben, was wir sind)
(франц. Nous voulons rester ce que nous sommes)
Химна: Наша отаџбина
(лукс. Ons Hémécht)
(нем. Unsere Heimat)
(франц. Notre patrie)
Положај Луксембурга
Главни градЛуксембург
Службени језиклуксембуршки, немачки, француски
Владавина
 — Велики војводаАнри
 — ПремијерГзавије Бетел
 — Потпредседник ВладеФрансоа Бош
 — Потпредседник ВладеДен Керш
Историја
Независност1839. и 1867.
Географија
Површина‍
 — укупно2.586,4 km2 (168)
 — вода (%)0,60%
Становништво‍
 — 2021.[1]Раст 643.941 (163)
 — густина255 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ≈ 2023
 — укупноРаст 94,152 млрд. $ (98)
 — по становникуРаст 143,303$ (3)
БДП / номинални≈ 2023
 — укупноРаст 89,095 млрд. $ (71)
 — по становникуРаст 135,605$ (1)
ИХР (2021)Раст 0,930 (17) — веома висок
ВалутаЕвро1
 — стоти део валуте‍цент‍
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен‍.lu‍
Позивни број+352
1 пре 2002. Луксембуршки франак

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са великим војводом Анријем. Граничи се са Француском (дужина границе 73 km), Белгијом (148 km) и Немачком (138 km). Луксембург је с површином од 2586 km² друга најмања земља Европске уније.

Луксембург је једна од земаља оснивача Европске економске заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније,[4][5] а заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица „Organisation internationale de la Francophonie” (Међународне организације франкофонских земаља). Један је од оснивача НАТО савеза.

Порекло имена уреди

Назив Луксембург потиче од дворца Луцилинбурхук, касније познатог и као Lützelburg. То је мали дворац, око којег је изграђен данашњи град Луксембург. Луксембург је настао у некадашњем Светом римском царству као грофовија, а данас је последње велико војводство на свету.

Географија уреди

Главни чланак: Географија Луксембурга
 
Мапа Луксембурга

Луксембург је једна од најмањих држава у Европи. Рангиран је као 167. држава у свету по величини. Покрива око 2.586 km². На западу се граничи са белгијском провинцијом Луксембург, који је (са 4.443 km²) скоро двоструко већи од државе Луксембург.

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са Великим Војводом Хенријем. Граничи се са Француском (дужина границе 73 km), Белгијом (148 km) и Немачком (138 km). Луксембург је с површином од 2.586 km² друга најмања земља Европске уније. Луксембург је једна од земаља оснивача Европске Економске Заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније, и заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица Међународне организације франкофоних земаља). Један је од оснивача НАТО савеза.

Источну границу Луксембурга чине три реке, Мозел, Сауер и Оур.

Положај уреди

Државе са којима се Луксембург граничи су: Немачка, Француска и Белгија. Површина државе износи 2.586,4 km².

Геологија и рељеф уреди

Северним делом државе доминирају брда и ниске планине. Највиши врх је Кнајф, висок 560 метара. Бургплац је други по висини са 559 метара.

Воде уреди

Границу са Немачком чине три реке: Мозел, Зауер и Оур. Остале веће реке су Алзет, Атерт, Клерф и Вилц.

Флора и фауна уреди

Клима уреди

Луксембург има океанску климу са великом количином падавина, најчешће крајем лета.

Историја уреди

Историја Луксембурга почиње са изградњом Луксембуршког замка године 963. Град се развио око ове тврђаве, која је постала средиште мале, али стратешки важне државе. Владајућа династија Луксембурга је ушла у кризу 1437, јер није имала мушког наследника. Током векова, Луксембуршка тврђава је дограђивана и проширивана. Њени господари били су Бурбони, Хабзбурзи, Хоенцолерни, и републикански Французи. После пораза Наполеона, Уговором у Паризу 1815, Луксембург је остао као спорна територија између Пруске и Холандије. На Бечком конгресу, Луксембургу је дат статус Великог војводства у персоналној унији са Холандијом. Луксембург је такође постао члан Немачке конфедерације, а пруске трупе су биле стациониране у тврђави.

Белгијска револуција из 1830–1839. знатно је смањила територију Луксембурга, јер је франкофонски западни део војводства постао Провинција Луксембург у Белгији. Луксембуршка независност је потврђена низом међународних уговора у 19. веку.

Холандски краљ је остао суверен Великог Војводства Луксембург, тј. Луксембург и Холандија су били у персоналној унији, све до 1890. Тада је умро краљ Виљем III, и холандски престо је наследила његова кћи Вилхелмина, док је Велики Војвода Луксембурга постао Адолф од Насау-Вајлбурга (право наслеђа у Луксембургу је имао само мушки потомак, по Салијском закону).

Луксембург је окупирала Немачка у току Првог светског рата, али је држава задржала своје политичке механизме. У Другом светском рату, Луксембург је формално постао део Трећег рајха 1942.

Влада Луксембурга у избеглиштву је прекинула традицију неутралности, и придружила се савезницима у борби против нацистичке Немачке. Мала група луксембуршких добровољаца се борила у бици за Нормандију. Луксембург је био један од оснивача Уједињених нација, 1946, НАТО-а, 1949, и Европске економске заједнице (данашња Европска унија), 1957. Године 1999, Луксембург је прихватио евро као своју валуту.

Демографија уреди

Етничка припадност уреди

Око 52% популације се изјашњава као Луксембуржани по подацима из 2023.

Популација Луксембурга нагло се повећава због масовног доласка миграната. 2013. године, у Луксембургу је живело 537.039 људи. Од тог броја, 44,5% били су имигранти. 16,4% се изјаснило као Португалци, 6,6% као Французи, 3,4% као Италијани, 3,3% као Белгијанци, 2,3% као Немци. Осталих 6,4% дошло је са простора ЕУ, док 6,1% није било са простора ЕУ.

Распадом Југославије, велики број људи из БиХ, Црне Горе и Србије дошао је у Луксембург. У Луксембург годишње дође око 10.000 нових имиграната.

Језик уреди

Луксембуршки је национални језик Луксембурга и матерњи је за 52% становништва. Француски и немачки су такође службени језици. Француски је матерњи за 16% становништва, а немачки за 2%. Иако је матерњи за само 16% стаовништва, француским језиком зна да говори 98% становништва Луксембурга. 16,4% становништва се изјаснило да им је матерњи језик португалски, док је за 13,6% популације матерњи језик био италијански, шпански, енглески итд.

Религија уреди

Према подацима из 2010. године, 70,4% становништва изјаснило се као хришћани, 2,3% као муслимани, 26,8% није изразило припадност ниједној религији, док је 0,5% припадало некој другој религији.

Административна подела уреди

Главни чланак: Административна подела Луксембурга
 
Градови у Луксембургу

Луксембург данас има дванаест званично признатих градских насеља. Упркос статус градова они нису урбанизована подручја. Они су слични општинама, али имају другачији правни статус.

Грб Име Кантон Окрузи Површина
(km²) 		Становништво

(2023)

 
 Дикирх
Diekirch
Dikrech 		Дикирх Дикирх 12,42 7.295
 
 Диферданж
Differdange
Déifferdeng 		Еш-сур-Алзет Луксембург 22,18 29.536
 
 Диделанж
Dudelange
Diddeleng 		Еш-сур-Алзет Луксембург 21,38 21.953
 
 Ехтернах
Echternach
Iechternach 		Ехтернах Гревенмахер 20,49 5.870
 
 Еш сир Алзет
Esch-sur-Alzette
Esch-Uelzecht 		Еш-сур-Алзет Луксембург 14,35 36.218
 
 Етелбрек
Ettelbruck
Ettelbréck 		Дикирх Дикирх 15,18 9.688
 
 Гревенмахер
Grevenmacher
Gréiwemaacher 		Гревенмахер Гревенмахер 16,48 5.092
 
 Луксембург (град)
Luxembourg
Lëtzebuerg 		Луксембург Луксембург 51,46 132.778
 
 Рејмех
Remich
Réimech 		Рејмех Гревенмахер 5,29 4.015
 
 Румеланж
Rumelange
Rëmeleng 		Еш-сур-Алзет Луксембург 6,83 5.692
 
 Вијанден
Vianden
Veianen 		Вианден Дикирх 9,67 2.203
 
 Вилц
Wiltz
Wolz 		Вилц Дикирх 19,37 7.939

Привреда уреди

Луксембург је међу најбогатијим земљама на свету (по глави становника), седми по величини банкарски центар у свету и трећи у Европи после Лондона и Франкфурта. Пољопривреда. Луксембург има 23,8% ораница, 25,1% ливада и пашњака. Најважнија грана је млечно-месно сточарство. Производе јам, пшеницу, кромпир и раж. На падинама изнад долине Мозела узгајају се јабуке, шљиве, крушке, а имају и 1300 ха винограда. Луксембург има 34,2% листопадних шума.рударство и енергетика. Експлоатација гвоздене руде.Индустрија. Развијена црна металургија. Развијене су и друге индустрије: аутомобилска индустрија (фабрика аутомобила Генерал Моторс, фабрика аутомобилских гума Гоодиеар). Од свега најбољег развиле су се метална, хемијска, текстилна, стаклена, керамичка и прехрамбена индустрија. Туризам. Преовлађује једнодневни туризам, углавном из Немачке. Саобраћај. Развијен друмски, железнички, водни и ваздушни саобраћај (Међународни аеродром Луксембург). [6]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Национална агенција за статистику”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2018. г. Приступљено 10. 01. 2018. 
  2. ^ „Luxembourg”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 1. 10. 2019. 
  3. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014. 
  4. ^ „Decision of the Representatives of the Governments of the Member States on the location of the seats of the institutions (12 December 1992)”. Centre virtuel de la connaissance sur l'Europe . Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2019. 
  5. ^ History: The Definitive Visual Guide. New York, New York: Dorling Kindersley Limited. 2010. стр. 452—453. ISBN 978-0-7566-7456-4. 
  6. ^ „PRIVREDA - ZEMLJE BENELUKSA”. Архивирано из оригинала 28. 02. 2022. г. Приступљено 28. 02. 2022. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луксембург&oldid=27548327”