Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Петар Бојовић

Петар Бојовић (Мишевићи код Нове Вароши, 4/16. јул 1858 — Београд, 19. јануар 1945) био је српски и југословенски војвода.

Учесник је српско-турских ратова током којих је био у штабу Врховне команде, а по завршетку ратова постао је водник батерије у Београду. После српско-бугарског рата постао је водник коњице, а затим је 1891. положио испит и добио чин капетана. Истовремено је постављен за вршиоца дужности начелника Штаба Моравске дивизије у Нишу, где је остао пет година. Мењао је неколико дужности све до избијања Балканских ратова 1912. године, када је био командант Коњичке дивизије.

У Првом балканском рату Бојовић је био начелник Штаба Прве армије од октобра 1912. године. Истакао се током Кумановске и Битољске битке, после којих је добио чин генерала. По окончању Првог балканског рата, на његов предлог, а уз подршку војводе Путника, склопљен је савез са Грчком, као противтежа опасности која је тада долазила од Бугарске. У Другом балканском рату био је начелник Штаба Прве армије која је однела победу у бици на Брегалници, а после рата био је командант трупа Нових области на Косову и Македонији.

Цео чланак

Добар чланак

Војводина у Народноослободилачкој борби

Априла 1941. године Војводина је окупирана и подељена у три окупационе зоне: Срем су Немци предали Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Краљевина Мађарска, док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, мада је формално припадао Недићевој Србији. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију. У току окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.

Покрет отпора, који је покренула Комунистичка партија Југославије, крајем 1941, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после солиднијих припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. На ослобођеној територији у Срему организована је и партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. године у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944, овде већ била организована народна власт са ослободилачким институцијама.

Цео чланак

Изабрани списак

Дискографија Тејлор Свифт

Америчка певачица и текстописац Тејлор Свифт издала је девет студијских албума, један албум уживо, четири видео-албума, четрдесет и четири спота, пет ЕП-ова, педесет и два сингла и седамнаест промотивних синглова. Каријеру је почела 2005. године, када је потписала уговор са издавачком кућом Big Machine Records, 2005. године, а 24. октобра 2006. године издала је први албум под називом Taylor Swift. Албум се нашао на петом месту листе Billboard 200 у Сједињеним Државама и остао на том месту више од било ког издања у земљи током двехиљадитих година.

Сви њени синглови Tim McGraw, Teardrops on My Guitar, Our Song, Picture to Burn и Should've Said No нашли су се међу првих четрдесет, на листама у САД и добили су сертификате Америчког удружења дискографских кућа. Њени ЕП-ови Sounds of the Season: The Taylor Swift Holiday Collection и Beautiful Eyes, објављени су 14. октобра 2007. односно 15. јула 2008. године. Први је био 20. на листи Billboard 200, а други ЕП девети на истој листи.

Цео чланак

Недавни догађаји

Вести

6. април — Петер Пелегрини (на фотографији) изабран је за председника Словачке.
29. март — Парламент Индонезије је одобрио да нова престоница земље буде Нусантара, на острву Борнео, док је посебан статус додељен ранијој престоници Џакарти.
27. март — Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе прихватило је мишљење Доре Бакојани, којим се препоручује чланство Приштине у Савету Европе. Гласање о чланству Косова 18. априла.
26. март — У Србији је по први пут активиран систем Пронађи ме, српска верзија система Амбер алерт, у циљу проналаска нестале двогодишње девојчице Данке Илић из Бањског поља (Бор).
25. март — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију којом се позива на хитан прекид ватре у Гази.
25. март — Басиру Диомај Фај изабран је за председника Сенегала.
22. март — У терористичком нападу на дворану Крокус у близини Москве, 144 особе је убијено а 551 је рањено. У пожару који су изазвали терористи оштећен је дио зграде.

На данашњи дан

18. април

1906 — У земљотресу у Сан Франциску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа.
1909 — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века — Јованка Орлеанка.
1942 — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
1946 — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације.
1946 — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију.
1951 — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик.
1980 — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да су Османлије део Калемегдана (на слици) код Римског бунара звали Фићир бајир, у преводу Брег за размишљање?
… да је најкраћи рат у историји вођен 1896. године између Британске империје и Занзибара, а трајао је 38 минута?
… да се коњ којег је Калигула прогласио за сенатора звао Инцитат (брзоноги)?
… да се први стрип звао Жути клинац?
… да се камиље млеко не може згрушати?
… да се у тунелима Петроварадинске тврђаве налази темпларски крст?
… да je први авион у историји полетео 17. децембра 1903. године и њиме су управљала Браћа Рајт?

Изабрана слика

Питер Бројгел Старији - Вавилонска кула, 1563, дио колекције Музеја историје умјетности у Бечу.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 688.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 366.343 корисника отворила налог, а од тога су 962 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Главна страна