Metastrongylus

Metastrongylus (Метастронгилус) је род ваљкастих црва из породице Metastrongylidae. Дужина мужјака износи од 12 до 26 милиметара а женкии 20 до 50 mm. Врсте овога рода паразитирају првенствено у бронхијама дисталних делова плућа свиња. Болест коју узрокују ови паразити се зове метастронгилоза.

Metastrongylus
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Nematoda
Класа:	Secernentea
Ред:	Strongylida
Породица:	Metastrongylidae
Род:	Metastrongylus
Врсте
M. elongatus (Dujardin, 1845) синоним: M. apri M. pudentodectus (Wostokow, 1905) M. salmi (Gedoelst, 1823) M. confusus (Jansen, 1964) M. asymmetricus (Noda, 1973)

Врсте

• Metastrongylus elongatus (Dujardin, 1845) синоним: M. apri
• Metastrongylus pudentodectus (Wostokow, 1905)
• Metastrongylus salmi (Gedoelst, 1823)
• Metastrongylus confusus (Jansen, 1964)
• Metastrongylus asymmetricus (Noda, 1973)

Животни циклус

Животни циклус ових паразита је индиректан. Одрасле женке легу јаја у бронхијма свиња. Јаја су димензија 50-65 x 30-40 μm и елиптичног су облика. Након тога свиња искашље та јаја, прогута их и онда путем измета долазе у спољашњу средину. Затим та јаја поједу кишне глисте, а у глистама долази до развића у три ларвалне фазе. Циклус се завршава тако што свиње поједу заражене кишне глисте (најчешће су то свиње у екстензивном узгоју, или дивље свиње). Ларва из сварене глисте се ослобађа и пролази кроз зид танког црева, мигрира преко лимфних чворова и крвних судова у плућа где пролази још кроз две ларвалне фазе. Прва јаја у измету се појављују око 4 недеље послије инфекције свиње.