Википедија

Мик Шумахер

(преусмерено са Mick Schumacher)

Мик Шумахер (њем. Mick Schumacher; 22. март 1999)[2][3] њемачки је аутомобилиста и возач формуле 1 који је тренутно резервни возач за Мерцедес. Прије почетка каријере у формули 1 освојио је формулу 3 и формулу 2.

Мик Шумахер
Шумахер 2019.
Лични подаци
Пуно имеМик Шумахер
НадимакМини Шуми[1]
Датум рођења(1999-03-22)22. март 1999. (25 год.)[2][3]
Мјесто рођењаВифлен ле Шато, Швајцарска
Држављанство Њемачка
РодитељиМихаел Шумахер
Корина Шумахер
ПородицаРалф Шумахер (стриц)
Висина1,70 м[1]
Маса60 кг[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Мерцедес (резервни возач)
Активни период
2021—2022Хас
Статистика каријере
Број трка44 (43 старта)
Шампионати0
Побједе0
Подијуми0
Пол позиција0
Најбржи кругови0
Поена у каријери12
Прва тркаВелика награда Бахреина 2021.
Последња тркаВелика награда Абу Дабија 2022.
Каријера у Формули 2
Дебитантска сезона2019
Активни период
2019—2020Према повертим
Статистика
Број трка48 (46 стартова)
Шампионати1 (2020)
Побједе3
Подијуми11
Пол позиција2[н 1]
Најбржи кругови4
Каријера у Формули 3
Дебитантска сезона2017
Активни период
2017—2018Према повертим
Статистика
Број трка60 (60 стартова)
Шампионати1 (2018)
Побједе8
Подијуми14
Пол позиција7
Најбржи кругови4
Претходне серије
2015—2016
2016		АДАК формула 4
Италијанска формула 4
Потпис
Званични веб-сајт
https://www.mickschumacher.ms/

Син је седмоструког шампиона формуле 1 — Михаела Шумахера и братанац бившег возача формуле 1 — Ралфа Шумахера.

Каријеру је почео 2008. у картингу, а до 2015. почео је да вози у Њемачкој АДАК формули 4. Године 2017, прешао је у Шампионат европске формуле 3, гдје је прву сезону завршио на 12 мјесту, уз једно треће мјесто на трци. Године 2018, освојио је Шампионат формуле 3 уз осам побједа, 14 подијума, седам пол позиција и четири најбржа круга. Године 2019. прешао је у Шампионат формуле 2, гдје је возио за тим Прима повертим и потписао је уговор са академијом Ферарија.[5] Прву сезону завршио је на 12 мјесту, уз једну побједу и један најбржи круг. Године 2020. освојио је формулу 2, уз двије побједе и десет подијума.

У децембру 2020. потписао је уговор са тимом Хас за учешће у формули 1 за сезону 2021, гдје је замијенио Ромена Грожана.[6] У сезони 2022. пласирао се у Q3 дио квалификација на Великој награди Шпаније, што му је било први пут у каријери да се пласирао у Q3 на некој трци,[7] након чега је Велику награду Велике Британије завршио на осмом мјесту и освојио прве бодове у каријери.[8] На крају сезоне, тим није продужио уговор са њим и прешао је у Мерцедес као резервни возач, а у Хасу га је замијенио Нико Хилкенберг.

Јуниорска каријера уреди

Каријеру у аутомобилизму почео је 2008. Како би избјегли пажњу због тога што му је отац познат, почео је да вози под псеудонимом „Мик Беш“, користећи средње име своје мајке.[9]

Картинг уреди

У сезонама 2011. и 2012. возио је у КФ3 класи у АДАК карт мастерс серији, завршивши на деветом и седмом мјесту. У Европском купу КФ3 класе завршио је на трећем мјесту 2011 и 2012, док је такође 2012. завршио на трећем мјесту у КФ3 ДМВ шампионату. Године 2013, завршио је на трећем мјесту у њемачком јуниорском карт шампионату. Године 2014. такмичио се под именом Мик јуниор[9] и учествовао је у националном и међународном јуниорском шампионату; завршио је на другом мјесту у јуниорском карт шампионату Њемачке,[10] док је такође завршио на другом мјесту на Европском и Свјетском карт шампионату.[11][12] Иако није возио под правим именом, његове успјехе су пратили међународни медији.[13][14]

Каријера у нижим серијама уреди

АДАК формула 4 уреди

На крају 2014, возио је као тест возач за тим Јензер мотоспорт, у формули 4.[15] Године 2015, дебитовао је у неком такмичењу формуле, возећи за тим Ван Амерсфорт рејсинг у АДАК формули 4, користећи своје право име.[16][17][18]

Године 2016. прешао је у Према повертим,[19] који је познат као тим близак академији Ферарија. Осим АДАК формуле 4, 2016. је возио и у Шампионату италијанске формуле 4, а у оба шампионата завршио је на другом мјесту. У АДАК формули 4 завршио је иза Џоија Маусона,[20] док је у италијанској формули 4 завршио иза Маркоса Сиберта.[21]

Формула 3 уреди

 
Шумахер на утакмици Шампиони за милосрђе 2016.

У новембру 2016, дебитовао је у формули 3, возећи у шампионату МРФ челенџ, у Индији за сезону 2016/17.[22] Шампионат се састојао од 16 трка током четири викенда, два 2016. и два почетком 2017.[23] Завршио је на трећем мјесту, са 217 бодова, иза Харисона Невија и Џоија Маусона, који су имали по 277 бодова.[24] На шампионату, остварио је четири побједе, девет подијума и двије пол позиције.[25]

У априлу 2017, дебитовао је у Европској формули 3, гдје је возио за Према повертим.[26] Сезону је завршио на 12 мјесту, а најбољи резултат на трци било му је треће мјесто на трци у Монци.[27] Завршио је са најмање освојених бодова од четири возача Преме, док је завршио као трећи најбољи дебитант.

У сезони 2018. остао је у тиму Према, који је проширен на пет возача.[28] Вожено је 30 трка, десет викенда са по три трке. Сезона је стартовала на Великој награди Поа, гдје је прву трку завршио на 15 мјесту,[29] другу на десетом,[30] а трећу на седмом; трећа трка је прекинута након 11 кругова и додијељено је по пола бодова.[31] Прве двије трке у Хунгарорингу завршио је на четвртом[32] и седмом мјесту,[33] док је трећу трку завршио на трећем мјесту, остваривши први подијум у сезони, други у каријери у формули 3.[34]

 
Шумахер у формули 3 2018.

Прву трку за Велику награду Занворта четвртог викенда, завршио је на трећем мјесту, иза сувозача — Ралфа Арона и Гванјуа Жуа, док је на четвртом мјесту завршио такође возач тима Према — Маркос Армстронг.[35] Другу трку у Занворту стартовао је са трећег мјеста; већ у првој кривини, Ролф Арон је обишао Дана Тиктума, који је стартовао са пол позиције, Шумахер је такође покушао да га обиђе, након чега су се сударили и морали су да напусте трку.[36] Трећу трку завршио је на 13 мјесту.[37] На другој трци на Спа Франкошампу петог викенда, остварио је прву пол позицију у сезони, али се већ на старту сударио са сувозачем — Жуом и морао је да напусти трку.[38] На трећој трци на Спа Франкошампу, 15 у сезони, остварио је прву побједу у каријери у формули 3, завршивши испред Роберта Шварцмана.[39] Прије трке, био је на десетом мјесту у шампионату, 67 бодова иза лидера — Дана Тиктума.[40] У наредних 15 трка, остварио је седам побједа, од чега пет заредом, уз три друга мјеста и освојио је шампионат 57 бодова испред Тиктума.[41]

У сезони је остварио укупно осам побједа, 14 подијума, седам пол позиција и четири најбржа круга.[25]

Формула 2 уреди

2019 уреди

 
Шумахер на утакмици Шампиони за милосрђе 2019.

У сезони 2019. прешао је у формулу 2, гдје је такође возио за тим Према повертим, заједно са Шоном Гелалом.[42] Прву трку у сезони, у Бахреину, стартовао је са 10 мјеста, а завршио је на осмом, након што је обишао Нобухаруа Мацушита у последњем кругу.[43] Спринт трку стартовао је са пол позиције и завршио је на шестом мјесту.[44] Трку у Бакуу стартовао је са седмог мјеста, али је није завршио,[45] након чега је спринт трку стартовао са 19 мјеста, а завршио је на петом.[46] На трци у Барселони није освојио бодове; прву трку је завршио на 15 мјесту након судара,[47] док је другу трку првобитно завршио на осмом мјесту, али је добио казну због нерегуларног обиласка Џека Еткена и завршио је на 11 мјесту.[48] На првој трци у Монаку, покушао је да обиђе Татјану Калдерон, али није имало простора и сударили су се; Луис Делетраз није могао да их избјегне и сударио се са њима, због чега су истакнуте црвене заставе.[49] Након наставка трке, завршио је на 13 мјесту.[50] Није успио да освоји бодове ни у спринт трци, завршивши на 11 мјесту.[51] Трке у Ле Кастелету, на стази Пол Рикард, није завршио. На првој се сударио са сувозачем,[52] док је на другој имао проблема са болидом.[53]

 
Шумахер 2019.

Прву трку на Ред бул рингу завршио је на 18 мјесту,[54] док је спринт трку завршио на четвртом мјесту.[55] Трку на Силверстону завршио је на 11 мјесту,[56] док је спринт трку завршио на шестом мјесту,[57] након чега је завршио на осмом мјесту на трци у Хунгарорингу, захваљујући чему је освојио пол позицију за спринт трку.[58] У спринту, задржао је вођство од почетка до краја и остварио је прву побједу у формули 2.[59] Трку на Спа Франкошампу стартовао је са шестог мјеста, али је трке прекинута у другом кругу, због судара Антоана Ибера, Хуана Мануела Корее и Ђулијана Алесија. Ибер и Кореа су превезени у болницу; Кореа је изгубио свијест пред операцију, док је Ибер преминуо,[60] након чега је отказана спринт трка.[61] У Монци, није завршио прву трку због проблема са погонском јединицом,[62] док је спринт трку завршио на шестом мјесту, уз најбржи круг.[63] У Сочију, прву трку није завршио због грешке мотора,[64] док је другу морао да напусти након судара са Ђулијаном Алесијем.[65] У Абу Дабију, прву трку завршио је на деветом,[66] док је другу завршио на 11 мјесту.[67]

Сезону је завршио на 12 мјесту у шампионату са 53 бода, остваривши једну побједу и један најбржи круг.[25]

2020 уреди

Сезона 2020. требала је да почне у Бахреину, у марту, али је одложена због пандемије ковида 19 и почела је у јулу.[68] Шумахер је остао у тиму Према, гдје му је сувозач био шампион формуле 3 2019. — Роберт Шварцман.[69] На првој трци у сезони, борио се за побједу са Калумом Илотом, након чега је у финишу имао проблема са мотором и завршио је на 11 мјесту.[70] Спринт трку завршио је на седмом мјесту,[71] док је прву трку другог викенда у Аустрији завршио на четвртом мјесту, након што из више покушаја није успио да обиђе Гванјуа Жуа.[72] Спринт трку другог викенда није завршио, након што му је избила ватра у кабини.[73] Трку у Мађарској завршио је на трећем мјесту; био је лидер до пред крај, када га је обишао Шварцман, који је побиједио након што је стартовао са 11 мјеста.[74] Спринт трку завршио је такође на трећем мјесту, иза Луке Гјота и Калума Илота.[75]

Од прве три трке у Силверстону освојио је бодове на једној, док је спринт трку другог викенда завршио на другом мјесту. Био је иза Шварцмана до пред крај, након чега су се сударили и Јуки Цунода је остварио побједу. Шумахер је завршио на другом мјесту, док је Шварцман завршио ван бодова.[76] Прву трку у Шпанији завршио је на шестом мјесту, док је побједу остварио Нобухару Мацушита, који је стартовао са 18 мјеста.[77] Спринт трку завршио је на трећем мјесту, иза Фелипеа Друговича и Луке Гјота.[78] Прву трку на Спа Франкошампу завршио је на трећем мјесту, иза Јукиа Цуноде и Никите Мазепина,[79] након чега је спринт трку завршио на другом мјесту, иза Шварцмана.[80]

На трци у Монци, остварио је прву побједу у сезони, испред Гјота, чиме је дошао до трећег мјеста у шампионату, три бода иза Илота и Шварцмана.[81] Спринт трку првобитно је завршио на четвртом мјесту, али је промовисан на треће након што је првобитни побједник — Дан Тиктум, дисквалификован.[82] Трку у Муђелу завршио је на петом мјесту, али је преузео вођство у шампионату, јер Шварцман није завршио трку, а Илот је у финишу морао у бокс и завршио је ван зоне бодова.[83] Спринт трку у Муђелу завршио је на четвртом мјесту, али је повећао предност у шампионату, јер је Илот завршио на шестом мјесту, а Шварцман ван зоне бодова.[84] Трку у Сочију стартовао је са трећег мјеста, али је на десет кругова до краја преузео вођство и остварио другу побједу у сезони и повећао предност у шампионату на 18 бодова испред Илота.[85] Спринт трку завршио је на трећем мјесту, иза Гванјуа Жуа и Никите Мазепина.[86] Трка је прекинута у седмом кругу, због судара Луке Гјота и Џека Еткена, због чега је додијељено по пола бодова и Шумахер је повећао предност у шампионату на 22 бода.[87]

Трку у Сакиру стартовао је са десетог мјеста, а завршио је на четвртом; Илот је завршио на другом мјесту и смањио је предност Шумахера на 12 бодова.[88] Спринт трку завршио је на седмом мјесту, али је повећао предност испред Илота на 14 бодова двије трке прије краја сезоне, јер је Илот завршио ван зоне бодова након судара са Дарувалом.[89] Прву трку другог викенда у Сакиру завршио је на шестом мјесту, док је Илот завршио на петом.[90] На спринт трци, оштетио је гуме због чега је морао да оде у бокс, док је Илот био на трећем мјесту. У финишу, Илот је изгубио позиције и завршио на десетом мјесту, ван зоне бодова, док је Шумахер завршио на 18 мјесту и освојио је титулу 14 бодова испред Илота,[91] поставши тако четврти њемачки шампион формуле 2, након Тима Глока, Ника Розберга и Ника Хилкенберга.[92] Након освајања титуле изјавио је: „старт сезоне није био какав смо планирали. Нисмо све уклопили заједно, углавном са моје стране, мислим да је тим био добар цијеле године. Али, корак по корак, почели су да се скупљају подијуми, као и те двије побједе. Жао ми је, тешко ми је да причам! Хтио сам да остварим нешто своје и хтио сам да докажем себи да сам овдје са разлогом.“[93]

Сезону је завршио са двије побједе, десет подијума[93] и два најбржа круга, која је остварио на последње двије трке на Сакиру.[94]

Формула 1 уреди

Почетак уреди

Шумахер је постао возач академије Ферарија 19. јануара 2019,[95] [5] након чега је навео да је разлог што је постао возач академије тај што Ферари заузима велики дио у његовом срцу и да је на посебан начин повезан са тимом од дјетињства. На дан 2. априла 2019, дебитовао је у болиду формуле 1, возећи болид Ферарија SF90, током првог дана тестирања на стази у Бахреину, као једини дебитант.[96] Током прве сесије, остварио је шесто најбрже вријеме након 30 кругова, са временом 1:32.552.[97] Током друге сесије, возио је 26 кругова, остваривши вријеме од 1:29.976, на најмекшим гумама; био је најбржи док Макс Верстапен није поставио вријеме од 1:29.379.[98][99]

Након тестирања, рекао је да се осјетио као код куће у Ферарију, изјавивши:„стварно сам уживао данас. Осјетио сам се као куће у гаражи од првог тренутка, са доста људи који ме знају од мог детињства. SF90 је невјероватан због своје снаге, али је такође лаган за вожњу и због тога сам уживао много. Можете да кочите касније и касније, а болид се окреће свакако. Хтио бих да се захвалим Ферарију због ове невјероватне прилике.“[100][101] Тестирања је наставио у болиду тима Алфа Ромео наредног дана.[102]

Требало је да дебитује у болиду тима Алфа Ромео на првом тренингу пред трку за Велику награду Ајфела 2020. на Нирбугрингу, умјесто Антонија Ђовинација,[103] али је први тренинг отказан због лошег времена.[104] Хелмут Марко је изјавио да очекује да ће Шумахер возити у формули 1 2021. за Алфа Ромео, додавши да су у Ред булу задовољни са возачима и да нема мјеста за новог возача.[104]

Почетком децембра 2020. потписао је уговор са тимом Хас за 2021.[105] Након повреде Ромена Грожана на Великој награди Бахреина, Пјетро Фитипалди га је мијењао у болиду Хаса на Великој награди Сакира, док је Шумахер изјавио да је спреман да дебитује и замијени Грожана на последњој трци у сезони — Великој награди Абу Дабија, уколико буде потребно.[106] Дебитовао је у формули 1 на тренингу за Велику награду Абу Дабија, гдје је возио само на првом тренингу и остварио је 18 вријеме.[107]

Хас (2021–) уреди

2021 уреди

Шумахер је у децембру 2020. потписао вишегодишњи уговор са тимом Хас за учешће у формули 1 од сезоне 2021, заједно са ривалом из формуле 2 — Никитом Мазепином.[108][109] Изабрао је број 47, изјавивши да је са бројем 4 освојио титулу у формули 3, док број 7 представља седам титула шампиона формуле 1 његовог оца.[110] Након финала сезоне Формуле 1 у Абу Дабију, шеф тима Ферарија, Матија Биното рекао је да очекује да ће Шумахер имати "веома тешку" прву сезону, али је додао да верује да би могао да вози за Ферари већ у сезони 2023.

2022 уреди

Шумахер би требало да остане у Хасу за сезону 2022. и такође ће служити као резервни возач Ферарија заједно са Антониом Ђовинацијем.[111]

Шумахер се квалификовао као дванаести и завршио као једанаести на отварању сезоне за Велику награду Бахреина, померивши се за три позиције због одустајања Ред булова и Пјера Гаслија. То су му најбоље квалификације и позиција у трци до сада у његовој каријери у Формули 1.

Шумахер је пропустио Велику награду Саудијске Арабије након снажног судара у квалификацијама. Он је пребачен у болницу оружаних снага Краљ Фахад у Џеди, ради провере предострожности и пуштен је без повреда.[112]

Трка шампиона уреди

Трка шампиона је међународно такмичење у мотоспорту, које се организује на почетку или на крају године. Једино је такмичење у којем учествују возачи из формуле 1, MotoGP-ја, рели шампионата, индикара, НАСКАР-а, спортских и туринг возила и такмиче се једни против других у истим возилима.[113]

Мик Шумахер је први пут учествовао на такмичењу 2019, које је одржано у јануару у Мексико Ситију. У групној фази побиједио је Себастијана Фетела,[114] након чега је у четвртфиналу изгубио од Естебана Гутијереза.[115] На Купу нација у оквиру Трке шампиона, представљао је Њемачку у пару са Фетелом, гдје су у финалу изгубили од Нордијског тима, за који су возили Том Кристенсен и Јохан Кристоферсон.[116] Фетел је у пару са Михаелом Шумахером освојио Куп нација шест пута заредом, од 2007. до 2012.[117]

Приватни живот уреди

 
Шумахер у болиду Бенетон Б194 2017.

Мик Шумахер је син седмоструког шампиона формуле 1 — Михаела Шумахера и европске првакиње у коњиштву у дисциплини западна вожња — Корине Шумахер, а братанић је бившег возача формуле 1 — Ралфа Шумахера. Родио се и одрастао је у Швајцарској; до осме године је живио у Вифлен ле Шатоу, након чега се преселио у Глан.[118][119]

Мик је био на скијању са Михаелом Шумахером 29. децембра 2013. године, када је Михаел доживио несрећу због које је завршио у коми.[120] У марту 2017, први пут је давао интервју медијима о свом оцу, у којем га је описао као идола,[121] а изјавио је да му је циљ да буде шампион формуле 1 једног дана.[122]

Прије почетка Велике награде Белгије 2017, возио је болид Бенетон Б194, у којем је Михаел освојио формулу 1 1992, у част 25 година од прве титуле Михаела Шумахера у формули 1.[123] Године 2020, прије почетка Велике награде Тоскане, возио је болид Ферари Ф2004, у којем је Михаел освојио седму и последњу титулу шампиона формуле 1 2004. Возио је у част хиљадите трке Ферарија у формули 1, а носио је очеву кацигу.[124]

Статистика каријере уреди

Резултати по сезонама уреди

Сезона Серија Тим Број трка Побједе Пол позиције Најбржи
кругови 		Подијуми Поени Вш
2015. АДАК формула 4 Ван Амерсфорт рејсинг 22 1 0 0 2 92 10.
2015/16. МРФ челенџ формуле 2000 МРФ рејсинг 4 0 0 0 2 51 10.
2016 АДАК формула 4 Према повертим 24 5 4 2 12 322 2.
Италијанска формула 4 18 5 4 6 10 216 2.
2016/17. МРФ челенџ формуле 2000 МРФ рејсинг 16 4 2 1 9 215 3.
2017. Шампионат европске формуле 3 Према повертим 30 0 0 0 1 94 12.
Макау гран при 1 0 0 1 0 / 16.
2018. Шампионат европске формуле 3 Према Теодор рејсинг 30 8 7 4 14 365 1.
Макау гран при СЈМ Теодор рејсинг бај Према 1 0 0 0 0 / 5.
2019. Шампионат формуле 2 Према рејсинг 22 1 0 1 1 53 12.
2020. Шампионат формуле 2 Према рејсинг 24 2 0 2 10 215 1.
2021. Формула 1 Хас 22 0 0 0 0 0 19.
2022. Формула 1 Хас 17 0 0 0 0 12* 16.*

* Сезона је у току

Резултати у формули 3 уреди

(Трке које су болдоване означавају пол позицију, трке које су искошене означавају најбржи круг).

Година Тим Мотор 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 Вш Поени
2017. Према повертим Мекахром СИЛ
1
8 		СИЛ
2
6 		СИЛ
3
17 		МНЦ
1
6 		МНЦ
2
3 		МНЦ
3
6 		ПО
1
9 		ПО
2
11 		ПО
3
12 		ХУН
1
9 		ХУН
2
9 		ХУН
3
11 		НОР
1
7 		НОР
2
12 		НОР
3
DNF 		СПА
1
6 		СПА
2
9 		СПА
3
8 		ЗАН
1
6 		ЗАН
2
9 		ЗАН
3
11 		НИР
1
8 		НИР
2
15 		НИР
3
11 		РБР
1
7 		РБР
2
10 		РБР
3
8 		ХОК
1
11 		ХОК
2
18 		ХОК
3
18 		12. 94
2018. Према Теодор рејсинг Мекахром ПО
1
16 		ПО
2
10 		ПО
3
7‡ 		ХУН
1
4 		ХУН
2
7 		ХУН
3
3 		НОР
1
5 		НОР
2
9 		НОР
3
15 		ЗАН
1
3 		ЗАН
2
DNF 		ЗАН
3
13 		СПА
1
4 		СПА
2
DNF 		СПА
3
1 		СИЛ
1
DNF 		СИЛ
2
1 		СИЛ
3
5 		МИЗ
1
1 		МИЗ
2
3 		МИЗ
3
5 		НИР
1
1 		НИР
2
1 		НИР
3
1 		РБР
1
1 		РБР
2
1 		РБР
3
2 		ХОК
1
12 		ХОК
2
2 		ХОК
3
2 		1. 365

‡ Додијељено је по пола бодова јер је завршено мање од 75% трке.

Резултати у формули 2 уреди

(Трке које су болдоване означавају пол позицију, трке које су искошене означавају најбржи круг).

Година Тим 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Вш Поени
2019. Према рејсинг БХР
ГЛ
8 		БХР
СПР
6 		БАК
ГЛ
DNF 		БАК
СПР
5 		КАТ
ГЛ
15 		КАТ
СПР
12 		МОН
ГЛ
13 		МОН
СПР
11 		ЛЕК
ГЛ
DNF 		ЛЕК
СПР
DNF 		РБР
ГЛ
18 		РБР
СПР
4 		СИЛ
ГЛ
11 		СИЛ
СПР
6 		ХУН
ГЛ
8 		ХУН
СПР
1 		СПА
ГЛ
C 		СПА
СПР
C 		МНЦ
ГЛ
NC 		МНЦ
СПР
6 		СОЧ
ГЛ
DNF 		СОЧ
СПР
DNF 		ЈАС
ГЛ
9 		ЈАС
СПР
11 		12. 53
2020. Према рејсинг РБР1
ГЛ
11 		РБР1
СПР
7 		РБР2
ГЛ
4 		РБР2
СПР
DNF 		ХУН
ГЛ
3 		ХУН
СПР
3 		СИЛ1
ГЛ
9 		СИЛ1
СПР
14 		СИЛ2
ГЛ
7 		СИЛ2
СПР
2 		КАТ
ГЛ
6 		КАТ
СПР
3 		СПА
ГЛ
3 		СПА
СПР
2 		МНЦ
ГЛ
1 		МНЦ
СПР
3 		МУЂ
ГЛ
5 		МУЂ
СПР
4 		СОЧ
ГЛ
1 		СОЧ
СПР
3‡ 		БХР1
ГЛ
4 		БХР1
СПР
7 		БХР2
ГЛ
6 		БХР2
СПР
18 		1. 215

‡ Додијељено је по пола бодова јер је завршено мање од 75% трке.

Резултати у формули 1 уреди

(кључ) (трке које су болдоване означавају пол позицију, трке које су искошене означавају најбржи круг).

Година Тим Шасија Мотор 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Вш Поени
2020. Алфа Ромео Алфа Ромео C39 Ферари 065 1.6 V6 t АУТ ШТА МАЂ ВБР 70Г ШПА БЕЛ ИТА ТОС РУС АЈФ
ТВ[н 2] 		ПОР ЕМИ ТУР БАХ САК — —
Хас Хас VF-20 Ферари 065 1.6 V6 t АБУ
ТВ
2021. Уралкали Хас Ф1 тим Хас VF-21 Ферари 065/6 1.6 V6 t БАХ
16. 		ЕМИ
16. 		ПОР
17. 		ШПА
18. 		МОН
18. 		АЗЕ
13. 		ФРА
19. 		ШТА
16. 		АУТ
18. 		ВБР
18. 		МАЂ
12. 		БЕЛ
16. 		ХОЛ
18. 		ИТА
15. 		РУС
Оду 		ТУР
19. 		САД
16. 		МЕК
Оду 		БРА
18. 		КАТ
16. 		САУ
Оду 		АБУ
14. 		19. 0
2022 Хас Ф1 тим Хас VF-22 Ферари 066/7 1.6 V6 t БАХ
11. 		САУ
НС 		АУС
13. 		ЕМИ
17. 		МАЈ
15. 		ШПА
14. 		МОН
Оду 		АЗЕ
14. 		КАН
Оду 		ВБР
8. 		АУТ
6. 		ФРА
15. 		МАЂ
14. 		БЕЛ
17. 		ХОЛ
13. 		ИТА
12. 		СИН
13. 		ЈАП
 САД
 МЕК
 БРА
 АБУ
 16.* 12*

Напомене уреди

  1. ^ Шумахер није остварио ниједну пол позицију у квалификацијама, али је остварио двије пол позиције за спринт трке на основу обрнутог пласмана у главној трци.[4]
  2. ^ Шумахер је требало да наступи на првој тренинг сесији као тест возач, али је тренинг отказан због лошег времена.[125]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Mick Schumacher”. starsinformer.com. Приступљено 10. 12. 2020. 
  2. ^ а б „Mick Schumacher is born”. Verstappen Info Page. 25. 3. 1999. Приступљено 7. 12. 2020. 
  3. ^ а б „Schumacher, Mick Germany – ADAC Formel 4 Driver 2015”. ADAC Formel 4. Архивирано из оригинала 30. 03. 2019. г. Приступљено 7. 12. 2020. 
  4. ^ „Formula 2 poles”. results.motorsportstats.com. Motorsport Stats. Приступљено 10. 12. 2020. 
  5. ^ а б „Mick Schumacher joins the FDA”. Scuderia Ferrari. 19. 1. 2019. Приступљено 7. 12. 2020. 
  6. ^ Matić, Stefan (2. 12. 2020). „Zvanično, Šumaher ime ponovo u F1!”. sportske.net. Приступљено 16. 12. 2020. 
  7. ^ Novaković, Nikola (21. 5. 2022). „Ferariju prija Barselona: Pol za lidera Leklera”. n1info.com. Приступљено 15. 6. 2022. 
  8. ^ „Ludilo u Silverstonu: Neverovatna trka i istorijska pobeda Karlosa Sainca, Šumaher osvojio prve poene ikada”. telegraf.rs. 3. 7. 2022. Приступљено 17. 7. 2022. 
  9. ^ а б „Schumacher-Sohn Mick: Großer Name, große Erwartungen (German)”. Der Spiegel. 23. 9. 2014. Приступљено 7. 12. 2020. 
  10. ^ „Deutsche Junior-Kart-Meisterschaft 2014 (German)” (PDF). kart-dm.de. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 7. 12. 2020. 
  11. ^ „Result FIA CIK Karting European Championship 2014” (PDF). FIA-CIK-Homepage. Приступљено 7. 12. 2020. 
  12. ^ „Result FIA CIK Karting World Championship 2014” (PDF). FIA-CIK-Homepage. Приступљено 7. 12. 2020. 
  13. ^ „Schumi jr vice iridato nei kart: "Ma io voglio il Mondiale" (Italian)”. gazetta.it. 22. 9. 2014. Приступљено 7. 12. 2020. 
  14. ^ „Mick Schumacher vice-champion du monde (French)”. L'Équipe. 22. 9. 2014. Приступљено 7. 12. 2020. 
  15. ^ „Mehr Motorsport – Mick Schumacher testet im Formelauto (German)”. Aufstieg in den Formelsport?: Motorsport-Magazin.com. 16. 12. 2014. Приступљено 7. 12. 2020. 
  16. ^ „ADAC Formel 4 – Mick Schumacher fährt für Van Amersfoort Racing (German)”. Einstieg in den Formelsport perfekt: Motorsport-Magazin.com. 3. 2. 2015. Приступљено 7. 12. 2020. 
  17. ^ „Nachwuchspilot: Schumacher-Sohn Mick startet in der Formel 4 (German)”. Der Spiegel. 2. 3. 2015. Приступљено 7. 12. 2020. 
  18. ^ „Michael Schumacher's son Mick signs deal to race in Formula 4”. BBC. 2. 3. 2015. Приступљено 7. 12. 2020. 
  19. ^ Medland, Chris (19. 2. 2016). „Schumacher moves to Prema in F4”. F1i. Chris Medland. Приступљено 7. 12. 2020. 
  20. ^ „Joey Mawson is the 2016 ADAC Formula 4 Champion!”. snaplap.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  21. ^ Allen, Peter (30. 10. 2016). „Siebert puts Italian F4 crown out of Schumacher’s reach as Fernandez wins”. formulascout.com. Приступљено 7. 12. 2020. 
  22. ^ Chokhani, Darshan (15. 11. 2016). „Schumacher, Newey headline MRF Challenge entry list”. Motorsport.com. Приступљено 7. 12. 2020. 
  23. ^ „MRF Challenge returns to Buddh circuit in 2016-17 season”. Motorsport.com. Приступљено 7. 12. 2020. 
  24. ^ Chokhani, Darshan (19. 2. 2017). „Chennai MRF Challenge: Newey takes title in tie-breaker”. motorsport.com. Приступљено 7. 12. 2020. 
  25. ^ а б в „Mick Schumacher”. premapowerteam.com. Архивирано из оригинала 07. 12. 2020. г. Приступљено 7. 12. 2020. 
  26. ^ Simmons, Marcus (24. 12. 2016). „Mick Schumacher confirms 2017 European F3 campaign with Prema”. Autosport. Приступљено 7. 12. 2020. 
  27. ^ Logan, Ross (17. 10. 2017). „Michael Schumacher's son "has a lot to learn" after finishing 12th in maiden F3 season”. Daily Express. Приступљено 7. 12. 2020. 
  28. ^ Simmons, Marcus (28. 2. 2018). „Schumacher stays in F3 as Prema expands to five cars”. Motorsport.com. Motorsport Network. Приступљено 7. 12. 2020. 
  29. ^ Allen, Peter (12. 5. 2018). „Ferrari’s Guan Yu Zhou Starts 2018 European F3 Season With Maiden Win In Pau”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 8. 12. 2020. 
  30. ^ Allen, Peter (13. 5. 2018). „Fenestraz resists Scherer challenge to take Pau F3 race two win”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 8. 12. 2020. 
  31. ^ Allen, Peter (13. 5. 2018). „Ralf Aron claims Pau Grand Prix title in rain-shortened Euro F3 race three”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 8. 12. 2020. 
  32. ^ „Dan Ticktum takes commanding first European F3 win in Hungary”. formulascout.com. Formula Scout. 2. 6. 2018. Приступљено 8. 12. 2020. 
  33. ^ Lumb, Tim (3. 7. 2018). „Enaam Ahmed scores first European F3 win in second Hungaroring race”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 8. 12. 2020. 
  34. ^ Lumb, Tim (3. 6. 2018). „Enaam Ahmed doubles up in Hungaroring European F3 finale”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 8. 12. 2020. 
  35. ^ Lumb, Tim (14. 7. 2018). „Ralf Aron leads Prema 1-2-3-4 in first F3 race at Zandvoort”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 8. 12. 2020. 
  36. ^ Lumb, Tim (14. 7. 2018). „Aron picks up second Zandvoort F3 win after Ticktum and Schumacher clash”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 8. 12. 2020. 
  37. ^ Lumb, Tim (15. 7. 2018). „Troitskiy claims shock Zandvoort European F3 victory after Ticktum jump start”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 8. 12. 2020. 
  38. ^ Lumb, Tim (27. 7. 2018). „Ticktum takes European F3 points lead with victory in Spa race two”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 8. 12. 2020. 
  39. ^ Wood, Elliot (28. 7. 2018). „Schumacher takes first European F3 win at Spa-Francorchamps”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 7. 12. 2020. 
  40. ^ Lumb, Tim (27. 7. 2018). „Ticktum takes European F3 points lead with victory in Spa race two”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 7. 12. 2020. 
  41. ^ Allen, Peter (13. 10. 2018). „Mick Schumacher seals European F3 title with second to Vips at Hockenheim”. formulascout.com. Formula Scout. Приступљено 7. 12. 2020. 
  42. ^ „Mick Schumacher to compete in F2 with Prema Racing in 2019 | Formula One®”. Приступљено 7. 12. 2020. 
  43. ^ „Latifi storms to victory in season opener”. fiaformula2.com. 30. 3. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  44. ^ „Ghiotto splits strategy for sprint win”. fiaformula2.com. 31. 3. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  45. ^ „Aitken asserts his ability with first F2 Feature Race win”. fiaformula2.com. 27. 4. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  46. ^ „Nicholas Latifi sprints to Baku win”. fiaformula2.com. 28. 4. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  47. ^ „Latifi plays the long game to seal Feature Race win”. fiaformula2.com. 11. 5. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  48. ^ „Dutch dynamo De Vries sprints to Barcelona win”. fiaformula2.com. 12. 5. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  49. ^ „De Vries seals back-to-back wins in Monaco”. fiaformula2.com. 24. 5. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  50. ^ „2019 FIA Formula 2 Monaco results”. FIA Formula 2 Championship. FIA Formula 2. 24. 5. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  51. ^ „Hubert holds on for photo finish victory”. fiaformula2.com. 25. 5. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  52. ^ „De Vries wins in Le Castellet to take Championship lead”. fiaformula2.com. 26. 6. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  53. ^ „Home comforts for Anthoine Hubert in Le Castellet”. fiaformula2.com. 23. 6. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  54. ^ „Matsushita claims first F2 Feature Race win”. fiaformula2.com. 29. 6. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  55. ^ „Sette Câmara secures first win of 2019”. fiaformula2.com. 30. 6. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  56. ^ „Ghiotto captures first F2 Feature Race win”. fiaformula2.com. 13. 7. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  57. ^ „Aitken secures home win in Silverstone”. fiaformula2.com. 14. 7. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  58. ^ „Latifi back to his brilliant best in Budapest”. fiaformula2.com. 3. 8. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  59. ^ „Schumacher storms to maiden F2 victory in Budapest”. fiaformula2.com. 5. 8. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  60. ^ „Formula 2: Anthoine Hubert killed in Belgium crash”. bbc.co.uk. BBC Sport. Архивирано из оригинала 31. 8. 2019. г. Приступљено 8. 12. 2020. 
  61. ^ „Statement: Anthoine Hubert”. formula1.com. Formula One Group. 31. 8. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  62. ^ „Matsushita masters Monza for Feature Race victory”. fiaformula2.com. 7. 9. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  63. ^ „Aitken fires to third F2 win in Monza Sprint”. fiaformula2.com. 8. 9. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  64. ^ „De Vries storms to Championship title with Sochi Feature Race victory”. fiaformula2.com. 28. 9. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  65. ^ „Defensive masterclass seals Ghiotto victory in Sochi Sprint”. fiaformula2.com. 29. 9. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  66. ^ „DAMS crowned Teams’ Champions as Sette Câmara wins in Abu Dhabi”. fiaformula2.com. 30. 11. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  67. ^ „Ghiotto Sprints to victory in final race of 2019”. fiaformula2.com. 1. 12. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  68. ^ „FIA Formula 2 and FIA Formula 3 confirm opening eight rounds of their revised 2020 calendars”. fiaformula2.com. 2. 7. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  69. ^ „Prema announce title winning duo for 2020”. 28. 11. 2019. Архивирано из оригинала 28. 11. 2019. г. Приступљено 8. 12. 2020. 
  70. ^ Mattocks, Harry (4. 7. 2020). „Feature Race: Ilott takes maiden win as Zhou hit with problems”. gptoday.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  71. ^ Higgins, Coilin (5. 7. 2020). „Sprint Race: Drugovich takes lights-to-flag victory ahead of Deletraz”. gptoday.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  72. ^ Mattocks, Harry (11. 7. 2020). „Feature Race: Shwartzman holds off Tsunoda to win in a rain-hit Austria”. gptoday.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  73. ^ Higgins, Coilin (12. 7. 2020). „Sprint Race: Lundgaard dominates to victory ahead of Ticktum”. gptoday.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  74. ^ Mattocks, Harry (18. 7. 2020). „Feature Race: Shwartzman completes perfect strategy to win in Hungary”. gptoday.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  75. ^ Higgins, Coilin (19. 7. 2020). „Sprint Race: Ghiotto edges to victory as leaders suffer with tyre wear”. gptoday.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  76. ^ Higgins, Coilin (9. 8. 2020). „Sprint Race: Tsunoda takes advantage of Prema collision for first F2 victory”. gptoday.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  77. ^ Higgins, Coilin (15. 8. 2020). „Feature Race: Astonishing win for Matsushita after starting eighteenth”. gptoday.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  78. ^ Higgins, Coilin (16. 8. 2020). „Sprint Race: Drugovich dominates as drivers struggle with tyres”. gptoday.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  79. ^ Higgins, Coilin (29. 8. 2020). „Feature Race: Five second penalty denies Mazepin victory over Tsunoda”. gptoday.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  80. ^ Higgins, Coilin (30. 8. 2020). „Sprint Race: Shwartzman leads Prema 1-2, Nissany and Ticktum clash”. gptoday.net. Приступљено 7. 12. 2020. 
  81. ^ „Mick Schumacher wins F2 race at Monza”. espn.com. 4. 7. 2020. Приступљено 7. 12. 2020. 
  82. ^ „DAMS’ Car 2 disqualified from Monza Sprint race, Ilott promoted to victory”. FIA_F2® - The Official F2® Website. Приступљено 7. 12. 2020. 
  83. ^ „Mazepin scores second F2 win, over Ghiotto, as Schumacher takes the Championship lead”. fiaformula2.com. 12. 9. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  84. ^ Higgins, Coilin (13. 9. 2020). „Sprint Race: Lundgaard dominates to the win as Vips claims first F2 podium”. gptoday.net. Приступљено 8. 12. 2020. 
  85. ^ „Schumacher storms to second win of 2020 in Sochi Feature Race, ahead of title rivals Tsunoda and Ilott”. fiaformula2.com. 26. 9. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  86. ^ „HIGHLIGHTS: Zhou takes first F2 win in red flagged Sprint Race”. fiaformula2.com. 27. 9. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  87. ^ „Zhou grabs first F2 win, as Ghiotto and Aitken crash ends Sochi Sprint Race early”. fiaformula2.com. 27. 9. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  88. ^ „Drugovich seals first Feature Race victory in Sakhir”. fiaformula2.com. 28. 11. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  89. ^ „Shwartzman storms to fourth win of the season in Sakhir”. fiaformula2.com. 29. 11. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  90. ^ „Tsunoda takes third win of 2020 in the Sakhir Feature Race, as the title goes down to the wire”. fiaformula2.com. 5. 12. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  91. ^ „Schumacher crowned F2 champion, as Daruvala scores first win in Sakhir Sprint Race”. fiaformula2.com. 6. 12. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  92. ^ „Spreman za Formulu 1 – Šumaher je šampion”. b92.net. 6. 12. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  93. ^ а б „“I am sorry, it’s hard for me to talk,” Schumacher lost for words after sealing F2 title”. fiaformula2.com. 6. 12. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  94. ^ „F2 Fastest laps”. results.motorsportstats.com. Motorsport Stats. Архивирано из оригинала 25. 07. 2020. г. Приступљено 8. 12. 2020. 
  95. ^ „Tata, budi ponosan: Mik Šumaher za volanom Formule 1”. mozzartsport.com. 26. 3. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  96. ^ „Šumaher i Ferari - zaveštanje”. mozzartsport.com. 2. 4. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  97. ^ „Ferrari F1 test 'felt like home', Mick Schumacher says”. ABC News. 3. 4. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  98. ^ „2019 Bahrain F1 Test Live”. Crash. Приступљено 8. 12. 2020. 
  99. ^ „Mick Schumacher pipped by Verstappen to fastest time in Bahrain F1 test| Formula One®”. Formula One. Приступљено 8. 12. 2020. 
  100. ^ „Mick Schumacher second fastest at Bahrain F1 test in Ferrari”. 2. 4. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  101. ^ Richards, Giles (2. 4. 2019). „‘It felt like home’: Mick Schumacher second in testing on maiden F1 drive”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 8. 12. 2020. 
  102. ^ „Mik Šumaher: Bilo mi je lako na F1 testovima”. mondo.rs. 4. 4. 2019. Приступљено 8. 12. 2020. 
  103. ^ Williams-Smith, Jake (29. 9. 2020). „Mick Schumacher to make F1 practice debut with Alfa Romeo at Eifel GP”. Motor Sport magazine. Приступљено 8. 12. 2020. 
  104. ^ а б Jagličić, Igor (12. 10. 2020). „Helmut Marko: Mik Šumaher u Alfa Romeu od 2021.”. sportklub.rs. Приступљено 8. 12. 2020. 
  105. ^ „Šumaher u Formuli 1 2021. godine”. mozzartsport.com. 2. 12. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  106. ^ Cooper, Adam (2. 12. 2020). „Schumacher: I’m ready for Abu Dhabi F1 debut if needed”. Motorsport.com. Приступљено 8. 12. 2020. 
  107. ^ „Verstapen prvi na treningu u Abu Dabiju”. rts.rs. 11. 12. 2020. Приступљено 16. 12. 2020. 
  108. ^ „Mick Schumacher confirmed at Haas for 2021”. Formula One. 2. 12. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  109. ^ „Haas sign F2 racer Nikita Mazepin for 2021 on multi-year deal”. Liberty Media. 1. 12. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  110. ^ „Schumacher: "Correrò con il 47"”. FormulaPassion.it (на језику: италијански). 2. 12. 2020. Приступљено 8. 12. 2020. 
  111. ^ „Schumacher and Giovinazzi to fulfil Ferrari reserve role in 2022 | Formula 1”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-22. 
  112. ^ „Schumacher ruled out of Saudi Arabian GP after qualifying crash”. www.formula1.com (на језику: енглески). 26. 3. 2022. Приступљено 2022-03-27. 
  113. ^ „The concept”. Race of Champions. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 16. 12. 2020. 
  114. ^ Cobb, Haydn (20. 1. 2019). „Guerra takes shock Race Of Champions win”. crash.net. Приступљено 16. 12. 2020. 
  115. ^ Cobb, Haydn (21. 1. 2019). „Mick Schumacher beats Sebastian Vettel in Race Of Champions in Mexico”. indiatoday.in. Приступљено 16. 12. 2020. 
  116. ^ Cobb, Haydn (20. 1. 2019). „Vettel, Schumacher lose Race of Nations Cup final to Team Nordic”. crash.net. Приступљено 16. 12. 2020. 
  117. ^ „Sebastian Vettel”. raceofchampions.com. Приступљено 16. 12. 2020. 
  118. ^ „Gland – vues ariennes” (на језику: француски). SwissCastles.ch. Приступљено 7. 12. 2020. 
  119. ^ „Mick Facts – Career”. mickschumacher.ms. Приступљено 7. 12. 2020. 
  120. ^ „Šumaher u komi!”. rts.rs. 29. 12. 2013. Приступљено 7. 12. 2020. 
  121. ^ „Mick Schumacher declares father Michael as his idol”. Autoweek. 29. 3. 2017. Приступљено 7. 12. 2020. 
  122. ^ „Michael Schumacher's son wants to win F1 world championship someday”. Autoweek. 28. 12. 2016. Приступљено 7. 12. 2020. 
  123. ^ „Mik Šumaher u očevom bolidu na stazi u Belgiji”. b92.com. 27. 8. 2020. Приступљено 7. 12. 2020. 
  124. ^ „Mick Schumacher drives Michael's 2004 Ferrari at Tuscan Grand Prix”. ESPN.com. 13. 9. 2020. Приступљено 7. 12. 2020. 
  125. ^ „Bad weather at the Nurburgring prevents any running in first practice for the Eifel Grand Prix”. Formula1.com. 9. 10. 2020. Приступљено 9. 12. 2020. 

Спољашње везе уреди

 
Мик Шумахер на Викимедијиној остави.
Спортске позиције
Шампион
Европске формуле 3
2018.
Роберт Шварцман
(Шампионат формуле 3)
Шампион
Формуле 2
2020.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мик_Шумахер&oldid=26670226”