Отворите главни мени

Milenko A. Perović je filozof, osnivač i prvi šef Katedre za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.[1] Većinu svojih knjiga i radova posvetio je problematici istorije filozofije, etike i praktičke filozofije. Hegelova filozofija je njegova stalna filozofska preokupacija.

BiografijaУреди

Rodio se u Vrbasu 14. novembra 1950. godine, u kome je pohađao osnovnu školu i gimnaziju. Studije filozofije završava u Beogradu 1974. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom »Vrijednosni sistem i moralna svijest malograđanstva«, pod mentorstvom Milana Kangrge, odbranio je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1984. godine.

Od 1987. godine, kada je izabran za docenta filozofije, do odlaska u penziju 2016. godine radio je kao profesor filozofskih predmeta (etika, filozofija njemačkog idealizma, praktička filozofija, antička filozofija, filozofija prava, filozofija ekonomije) na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.[1]

Osnovao je Studijsku grupu za filozofiju i Katedru, a potom i Odsek za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1988. godine.[2]

Utemeljio je magistarske i doktorske studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Suosnivač je filozofskog časopisa »Arhe«[3] koji izlazi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu od 2004. godine.

Suosnivač je Bioetičkog društva Srbije koje djeluje od 2008. godine.[4]

Bio je predsjednik Komisije za standardizaciju crnogorskog jezika koja je 2010. godine objavila Pravopis crnogorskoga jezika i Gramatiku crnogorskoga jezika.[5]

Najznačajnija djelaУреди

Objavio je oko sto pedeset filozofskih članaka, preko pet stotina kolumnističkih članaka, kao i 20 knjiga na srpskohrvatskom, odnosno, crnogorskom jeziku, od koji se mogu izdvojiti:

  • Svijet malograđanina (Zagreb, 1989),
  • Hegel i problem savjesti (Novi Sad, 1989),
  • Granica moraliteta (Novi Nad, 1992),
  • Problem početka u filozofiji. Uvođenje u Hegelovu filozofiju (Novi Sad, 1992)
  • Istorija filozofije (Novi Sad, 1994, 1997, 2003)
  • Etika (Novi Sad, 2001)
  • Praktička filozofija (Novi Sad, 2004),
  • Vrijeme cinizma (Podgorica, 2007),
  • Filozofske rasprave (Zagreb 2011),
  • Pet studija o Hegelu (Novi Sad, 2012),
  • Karakteri. Etička parerga (Podgorica, 2012),
  • Filozofija morala (Novi Sad, 2013),
  • Filozofski brevijar (Novi Sad, 2014).
  • Montenegrinski eseji (Podgorica 2014),
  • Studije iz filozofije jezika (Cetinje, 2017).

Važniji tekstoviУреди

  • Der moderne Begriff der Zeit und der Begriff der Geschichte (Über das Fundament der Heidegger'schen Auseinandersetzung mit Hegel, 2007),
  • Hegel und die Frage der philosophischen Begründung der Bioethik (2007);[6]
  • Das Methodenproblem in der Ethik und Bioethik (2009);[7]
  • Die philosophisch-axiologischen Grundlagen der Bioethik (2010);[8]
  • Ethik gegen Bioethik (2010);[9]
  • Der Begriff des Lebens bei Kant und Hegel (2014).[10]

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 Milenko A. Perović - Filozofski fakultet u Novom Sadu
  2. ^ Filozofski fakultet NS
  3. ^ Časopis »Arhe«
  4. ^ Bioetička (re)konstrukcija, Republika
  5. ^ „Intervju Pobjede: Prof. dr Milenko A. Perović, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu”. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2017. Приступљено 18. 12. 2017. 
  6. ^ Academia Verlag: Integrative Bioethik
  7. ^ Das Methodenproblem in der Ethik und Bioethik
  8. ^ Das Deutsche Referenzzentrum für Ethik in den Biowissenschaften (DRZE)
  9. ^ "Bioethics as Metapolitics" in: W. Schweidler (Hrsg.) Bioethik-Medizin-Politik, Bioethics-Medicine-Politics, Proceedings of the 6th Southeast European Bioethics Forum, Belgrade 2010., Academia Verlag, Sankt Augustin, 2012.
  10. ^ Milenko A. Perović: Der moderne Begriff der Zeit und der Begriff der Geschichte[мртва веза]