Википедија

Miloš Šobajić

Srpski slikar

Miloš Šobajić (franc. Milos Sobaïc; Papuk, 23. decembar 1944 — Beograd, 24. april 2021) bio je srpski i francuski slikar i vajar. Smatra se jednim od najznamenitijih srpskih i evropskih umetnika.[1]

Miloš Šobajić
Miloš Šobajić
Lični podaci
Datum rođenja(1944-12-23)23. decembar 1944.
Mesto rođenjaPapuk, Slavonija, DF Jugoslavija
Datum smrti24. april 2021.(2021-04-24) (75 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Državljanstvosrpsko, francusko
ZanimanjeSlikar, vajar
Obrazovanje
ObrazovanjeAkademija likovnih umetnosti, Beograd
Porodica
SupružnikLotos Masnikosa Šobajić (1968–2011)
Dragana del Monako (2012–2015)
Maja T. Izquierdo (Iskjerdo) (2016–2021)
Umetnički rad
Pravacekspresionizam
Nagrade
  • Nagrada Oktobarskog salona, 1977
  • Zlatni beočug grada Beograda, 2011
  • Vukova nagrada, 2012
  • Nagrada Vitez srpskog slikarstva, 2012
  • Jesenja nagrada ULUS, 2012
  • Nagrada Miše Anastasijevića, 2013
  • Orden počasnog gosta Rusije, Ruska Duma, 2018
  • Zlatna medalja za zasluge Republike Srbije, 2019

Biografija уреди

Rođen je 1944. godine u zbegu na planini Papuk u Slavoniji.[2] Majka ga je u pelenama prenela preko Mađarske u Srbiju, i tek tada ga je prijavila matičnoj službi, zbog čega je u mnogobrojnim publikacijama zapisano da je rođen 1945. u Beogradu.[3][4][5]

Po ocu Voju, potiče iz nikšićke familije, koja je krajem 19. veka donela u Crnu Goru prvi bioskop, prvu robnu kuću, prvo pozorište, čitaonicu i biblioteku, pleh orkestar, prve novine i časopise.[6] Majka Mirjana potiče iz Like.[7][8][9]

Osnovnu i srednju školu je pohađao u Beogradu, Istanbulu i Nikšiću. Maturirao u Prvoj Beogradskoj gimnaziji, 1964. godine. Završio je Akademiju Likovnih umetnosti u Beogradu 1970, da bi se dve godine kasnije preselio u Pariz. Od 2005. godine predaje na Luksun Akademiji lepih umetnosti u Šenjangu u Kini, a istovremeno osniva Fakultet za umetnost i dizajn na Megatrend univerzitetu u Beogradu, na kojem je bio dekan, redovni profesor i počasni doktor, da bi godine 2012. postao profesor emeritus[10]. Takođe je kao mentor na doktorskim studijama radio i na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.

Svoja dela je predstavio na preko osamdeset samostalnih izložbi širom planete i učestvovao na oko pet stotine grupnih izložbi. Njegova dela se nalaze u tridesetak muzeja savremene umetnosti u svetu. Dobitnik je niza nagrada u Srbiji. Ruska Duma mu je dodelila 2018. godine orden počasnog gosta[11] Rusije, a 2019. godine dodeljena mu je Zlatna medalja Republike Srbije, za izuzetne zasluge u oblasti kulturnih delatnosti, posebno slikarstva.[12]

O radu Miloša Šobajića je objavljeno pet monografija kod izdavača u Parizu, Beogradu i Londonu, čije su tekstove pisali Alen Žufroa, nobelovac Peter Handke, Edvard Lusi-Smit i drugi. O Milošu Šobajiću je objavljeno blizu sedam stotina tekstova u francuskoj, italijanskoj, srpskoj, američkoj, japanskoj, grčkoj i nemačkoj štampi, kao i veliki broj televizijskih filmova i prikaza.[1][13]

Francuski kompozitor Rene-Luj Baron [en] je napravio muzički film o Šobajićevim delima.

Svoju prvu knjigu, pod nazivom: Slikaj i ćuti[14], autobiografskog karaktera, a koja govori o uticaju globalizma na savremenu likovnu umetnost, objavio je 2018. godine.

Bio je oženjen Majom T. Iskjerdo (шп. Izquierdo).[15], a prva supruga mu je bila Lotos Masnikosa-Šobajić

Godine 2021. objavljuje autobiografiju "Mojih devet života"[16], knjiga koju posvećuje svojoj supruzi Maji. Ova autobiografija izdata je kod izdavača "Vukotic&Media" [17]

Godine 2021. zajedno sa svojom suprugom Majom T. Izquierdo ( Iskjerdo) napisao je svoju prvu dramu, pod nazivom "Vecin cirkus" koju je izdalo "Narodno pozorište Timočke Krajine".

Njegova dela nalaze se u 40 muzeja po svetu.[18]

Sahranjen je 29. 4.2021. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Na komemoraciji održanoj u Skupštini grada Beograda

govorili su istoričar umetnosti Nikola Kusovac, pijanista i direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac i profesor, književnik i diplomata Darko Tanasković. Počast velikom umetniku je odata kroz njegovu omiljenu kompoziciju "Historia de un amor"[19], a emitovan je i odlomak Šobajićevog govora za Radio Beograd u kome kaže: "Ja sam Feniks i opet se vraćam, uvek sam početnik i uvek učim".[20]

Grad Beograd predviđa otvaranje Muzeja Miloš Šobajić[21] u toku 2021. godine. Direktorka Muzeja grada Beograda, Jelena Medaković, u svom govoru na sahrani, rekla je sledeće: "Jedan deo našeg Muzeja, poneo je ime Miloš Šobajić. Milošev prostor oslikavaće njegov duh i karakter, njegovu veličinu."[22] Medaković je zatim prenela poruku koju je Nobelovac Peter Handke uputio Miloševoj supruzi Maji: "Često mislim na svog druga, njegovu sliku nosim pred očima, iako fizički ne prisustvujem sahrani, danas u mislima biću sa Milošem i sa vama. Veliki slikar, moj veliki prijatelj, ostaće zauvek u mom srcu".[22]

Reference уреди

  1. ^ а б Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo slikar Miloš Šobajić”. www.rts.rs. Приступљено 2021-05-03. 
  2. ^ „Bio je opsednut SMRĆU, hteo je da živi do 120. godine, voleo je da ŽENE odmah ženi, hrabar i lud - MILOŠ ŠOBAJIĆ!”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-04-05. 
  3. ^ Politika, 26 april 2021, str. 27, porodična čitulja (majka, brat, sestra - obaveštenje o smrti)
  4. ^ Politika, 28 april 2021, str. 31, porodična čitulja (majka, brat, sestra - obaveštenje o sahrani)
  5. ^ „Ovako je Šobajić govorio o svom detinjstvu, životu, umetnosti…”Svet sam ugledao u šumi…”. Naši u svetu. 24. 4. 2021. Архивирано из оригинала 02. 05. 2021. г. Приступљено 02. 05. 2021. 
  6. ^ „Kako je porodica Šobajić uvrstila Nikšić u centar crnogorske kulture”. CdM (на језику: енглески). 2018-08-28. Приступљено 2019-02-01. 
  7. ^ Mijalković, Aleksandra. „Romantik u duši, buntovnik na platnu”. Politika Online. Приступљено 2019-02-01. 
  8. ^ „Majka slavnog slikara o ratu i ljubavi”. Večernje novosti. 10. 11. 2019. Приступљено 10. 11. 2019. 
  9. ^ Poreklo slikara Miloša Šobajića (Poreklo, 24. april 2021)
  10. ^ „Emeritus Prof. Miloš Šobajić”. Megatrend Univerzitet (на језику: српски). Приступљено 2019-02-01. 
  11. ^ Sputnik. „Milošu Šobajiću Orden i pasoš Rusije”. rs-lat.sputniknews.com (на језику: српски). Архивирано из оригинала 02. 02. 2019. г. Приступљено 2019-02-01. 
  12. ^ http://newlookworld.com (2019-02-15). „Dodeljena odlikovanja povodom Dana državnosti Srbije”. Novi Standard (на језику: српски). Приступљено 2019-02-17. 
  13. ^ „Preminuo Miloš Šobajić”. Kaleidoskop. Приступљено 2021-05-03. 
  14. ^ „SLIKAJ I ĆUTI! – Vukotić Media” (на језику: српски). Приступљено 2021-05-03. 
  15. ^ „Miloš Šobajić i Maja Iskjerdo: Ljubav ne broji godine”. Gloria (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 02. 2019. г. Приступљено 2019-02-01. 
  16. ^ „TANJUG | MAJA GOJKOVIC”. www.tanjug.rs. Архивирано из оригинала 24. 04. 2021. г. Приступљено 2021-03-08. 
  17. ^ „Девет живота Милоша Шобајића”. Печат - Лист слободне Србије (на језику: српски). 2021-03-18. Приступљено 2021-05-03. 
  18. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Милош Шобајић, велико уметничко име света”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-26. 
  19. ^ „Održana komemoracija povodom smrti Miloša Šobajića”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-05-03. 
  20. ^ „OTKRIO TAJNU UMETNOSTI: Komemoracija povodom smrti slikara Miloša Šobajića”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-05-03. 
  21. ^ „Miloš Šobajić dobija muzej u Beogradu”. CdM (на језику: енглески). 2017-01-15. Приступљено 2019-02-01. 
  22. ^ а б UŽIVO: SAHRANA MILOŠA ŠOBAJIĆA - Veliki umetnik počivaće u Aleji zaslužnih građana (на језику: српски), Приступљено 2021-05-03 

Literatura уреди

  • Lucie-Smith, Edward (2013). Milos Sobaïc. Приступљено 24. 1. 2020. 
  • Milos Sobaïc (Mains et Merveilles), 2002.
  • Miloš Šobajić u svetlosti kritike — hrestomatija, 2005.
  • Milos Sobaic (H.COL.BEAUX ART), 1991.
  • Slikaj i ćuti

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Miloš_Šobajić&oldid=27397529”