Отворите главни мени


Miloš Šobajić - Sobaïc je srpski i francuski slikar i vajar.

Miloš Šobajić (Milos Sobaïc)
Msobajic.png
Miloš Šobajić
Datum rođenja1945.
Mesto rođenjaBeograd
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Jugoslavija
DržavljanstvoSrpsko, Francusko
ObrazovanjeAkademija likovnih umetnosti,Beograd
ZanimanjeSlikar, vajar
SupružnikLotos Masnikosa Šobajić (1968 – 2011) Maja T. Izquierdo (Iskjerdo) (2016 - )
Pravac/tradicijaekspresionizam
Nagrade
  • Nagrada Oktobarskog salona, 1977
  • Zlatni beočug grada Beograda, 2011
  • Vukova nagrada, 2012
  • Nagrada Vitez srpskog slikarstva, 2012
  • Jesenja nagrada ULUS, 2012
  • Nagrada Miše Anastasijevića, 2013
  • Orden počasnog gosta Rusije, Ruska Duma, 2018
  • Zlatna medalja za zasluge Republike Srbije, 2019

Rođen je 1945. godine u Beogradu. Po ocu Voju, potiče iz srpske familije[1] iz Crne Gore, koja je krajem XIX veka donela u Crnu Goru prvi bioskop, prvu robnu kuću, prvo pozorište, čitaonicu i biblioteku, pleh orkestar, prve novine i časopise. Majka Mira potiće iz Like[2].

Osnovnu i srednju školu je pohađao u Beogradu, Istanbulu i Nikšiću. Maturirao u Prvoj Beogradskoj gimnaziji, 1964. godine. Završio je Akademiju Likovnih umetnosti u Beogradu 1970, da bi se dve godine kasnije preselio u Pariz. Od 2005. godine predaje na Luksun Akademiji lepih umetnosti u Šenjangu u Kini, a istovremeno osniva Fakultet za umetnost i dizajn na Megatrend univerzitetu u Beogradu, na kojem je bio dekan, redovni profesor i počasni doktor, da bi godine 2012. postao profesor emeritus[3].

Svoja dela je predstavio na preko osamdeset samostalnih izložbi širom planete i učestvovao na oko pet stotine grupnih izložbi. Njegova dela se nalaze u tridesetak muzeja savremene umetnosti u svetu. Dobitnik je niza nagrada u Srbiji. Ruska Duma mu je dodelila 2018. godine orden počasnog gosta[4] Rusije, a 2019. godine dodeljena mu je Zlatna medalja Republike Srbije, za izuzetne zasluge u oblasti kulturnih delatnosti, posebno slikarstva.[5]

O radu Miloša Šobajića je objavljeno pet monografija kod izdavača u Parizu, Beogradu i Londonu, čije su tekstove pisali Alen Žufroa , Peter Handke, Edward Lucie-Smith Edvard Lusi Smit i drugi. O njemu je objavljeno preko šest stotina tesktova u domaćoj i svetskoj štampi, kao i niz televizijskih emisija.

Svoju prvu knjigu, pod nazivom: Slikaj i ćuti, autobiografskog karaktera, a koja govori o uticaju globalizma na savremenu likovnu umetnost, objavio je 2018. godine. Grad Beograd predviđa otvaranje legata[6] Milošu Šobajiću 2019. godine.

Živi i radi u Beogradu i u Parizu. Oženjen je Majom T. Izquierdo (srb. Iskjerdo)[7]

ReferenceУреди

  1. ^ „Kako je porodica Šobajić uvrstila Nikšić u centar crnogorske kulture”. CdM (на језику: енглески). 2018-08-28. Приступљено 2019-02-01. 
  2. ^ Mijalković, Aleksandra. „Romantik u duši, buntovnik na platnu”. Politika Online. Приступљено 2019-02-01. 
  3. ^ „Emeritus Prof. Miloš Šobajić”. Megatrend Univerzitet (на језику: српски). Приступљено 2019-02-01. 
  4. ^ Sputnik. „Milošu Šobajiću Orden i pasoš Rusije”. rs-lat.sputniknews.com (на језику: српски). Приступљено 2019-02-01. 
  5. ^ http://newlookworld.com (2019-02-15). „Dodeljena odlikovanja povodom Dana državnosti Srbije”. Novi Standard (на језику: српски). Приступљено 2019-02-17. 
  6. ^ „Miloš Šobajić dobija muzej u Beogradu”. CdM (на језику: енглески). 2017-01-15. Приступљено 2019-02-01. 
  7. ^ „Miloš Šobajić i Maja Iskjerdo: Ljubav ne broji godine”. Gloria (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-01. 

Spoljašnje vezeУреди


BibliografijaУреди