Википедија

Институт уметности Минеаполиса

уметнички музеј у Минеаполису, Минесота
(преусмерено са Minneapolis Institute of Art)

Институт уметности Минеаполиса (Миа) је музеј уметности смештен у Минеаполису, Минесота, Сједињене Државе. Ту је смештено више од 90.000 уметничких дела која представљају 5.000 година светске историје. Његова стална колекција укључује светски позната дела која оличавају највиши ниво уметничких достигнућа, обухватају око 20.000 година и представљају разнолике светске културе са шест континената. Музеј има седам подручја: Уметност Африке и Америке; Савремена уметност; Декоративне уметности, текстил и скулптура; Азијска уметност; Слике; Фотографија и нови медији; и Графике и цртежи.

Институт уметности Минеаполиса
Minneapolis Institute of Art
Оснивање1883
ЛокацијаМинеаполис, Минесота
САД
Број предмета90 000
Посетиоци500 000
ДиректорКетрин Лубер
Адреса2400 Third Avenue South
Веб-сајтhttp://www.artsmia.org/

Музеј је једна од највећих уметничких едукатора у Минесоти. Више од пола милиона људи посети музеј сваке године, а преко стотину хиљада пролази кроз музејски програм Авентура за основце. Општа политика бесплатног уласка у музеј, јавни програми, часови за децу и одрасле и награђивани интерактивни медијски програми помогли су ширењу и продубљивању корена овог музеја у заједницама којима служи.[1]

Историја уреди

 
Рембрантова Лукреција у Минеаполису и верзија из Националне галерије уметности у Вашингтону, приказани су заједно 1991 − 92.[2]

Друштво лепих уметности у Минеаполису основано је 1883. године како би уметност увело у живот заједнице. Ова група, коју су чинили пословни и професионални лидери, организовала је уметничке изложбе током читаве деценије. 1889. године Друштво се преселило у свој први стални простор, у новоизграђену јавну библиотеку Минеаполиса.

Године 1911, Клинтон Морисон је поклонио грађевинско земљиште потребно за изградњу. Неколико дана касније институт је добио писмо од Вилијама Данвудија, који је покренуо донаторску акцију. Вечера за прикупљање средстава неколико дана касније донела је 335.500 долара, донираних за 90 минута.[3]

Нови музеј, који је дизајнирала фирма Меким, Мед и Вајт, отворен је 1915. Зграда је препозната као један од најлепших примера архитектонског стила лепих уметносати у Минесоти. Историчар уметности Бевис Хилиер организовао је у музеју изложбу Ар Деко, од јула до септембра 1971. године, што је изазвало поновно оживљавање интересовања за овај стил уметности. Зграда је првобитно требала бити први од неколико делова, али само је изграђен предњи део. Неколико додатака је накнадно изграђено према другим плановима, укључујући додатак Кенсоа Танге из 1974. године. Проширење које је осмислио добитник Драјхаусове награде за 2012. годину Мајкл Грејвс завршено је у јуну 2006. Пре најновијег проширења, само 4 процента од готово 100 000 предмета музеја могло је бити истовремено приказано; сада је та цифра 5 процената.[4] [5] Target Corporation, по којој је ново крило и добило име, био је највећи донатор, са поклоном већим од 10 милиона долара.

2015. године Институт се преименовао, избацивши последње „с“ из свог имена, да би постао Институт за уметност у Минеаполису и подстичући употребу надимка Миа уместо акронима МИА.[6] [7]

Кејвин Фелдман је постала директор и председник Института 2008. године. Током њеног мандата посета је удвостручена, наглашен је дигитални приступ и усвојени су програми социјалне правде и равноправности. У децембру 2018. именована је за следећу директорку Националне галерије уметности, која је ту функцију преузела у марту 2019.[8] [9]

У октобру 2019. године, Кетрин Лубер, раније из Музеја уметности Сан Антонија, именована је за нову директорку и председницу компаније Миа.[10]

Збирка уреди

У музеју се налази енциклопедијска колекција од приближно 80.000 предмета[11] у распону од 5.000 година светске историје. Његова колекција укључује слике, фотографије, графике и цртеже, текстил, архитектуру и декоративне уметности. Постоје колекције афричке уметности, уметности из Океаније и Америке, и посебно јака колекција азијске уметности, названа „једна од најфинијих и најопсежнијих азијских уметничких колекција у земљи“.[12] Азијска колекција укључује кинеску архитектуру, жад,[13] бронзу и керамику.

Институт је власник куће Пурсел-Катс, источно од Језера са острвима. Кућу су дизајнирали Пурсел & Елмсли. Музеју га је поклонио Ансон Б. Катс Јр., син његовог другог власника. Кућа је доступна за излете другог викенда у месецу.[14] [15]

Услуге уреди

Да би подстакао приватно прикупљање и помогао у прибављању важних уметничких дела, музеј је створио „групе афинитета“ усклађене са седам кустоских подручја музеја. Групе заказују предавања, симпозијуме и путовања за чланове.

У музеју се одржава редовна серија изложби које приказују путујуће колекције из других музеја. Локални пословни партнери финансирају многе од ових изложби, а неки представљају уметнике који воде јавне туре кроз изложбу.

У музеју се налази Изложбени програм уметника Минесоте, програм који контролишу уметници, а посвећен је изложби дела уметника који живе у Минесоти. [16]

Музејска библиотека садржи више од 60.000 свезака о уметности и историји уметности. Библиотека је отворена за јавност. [17]

Одабрани предмети уреди

Изложбе на отвореном уреди

Институт има известан број експоната изван зграде.[18] Пар кинеских лавова седи са обе стране улаза у 24. улици. Они су били поклон Еле Пилсбури Крозби 1998. године. Пошто је кустос музеја утврдио да би било претешко извести статуе из 18. века, у Кини су у стилу 18. века исклесане нове.[19]

Бронзана статуа Борац духа, Ернста Барлаха, стоји у близини улаза у 24. улици. На статуи се види крилати човек који вертикално држи мач и стоји на леђима режеће звери. Кип је наручио Универзитет у Килу и првобитно је био постављен испред Цркве Светог Духа. Кип се није уклапао у идеале владајуће Национал-социјалистичке партије; вандализован је и осуђен као дегенерична уметност. Као резултат, статуа је уклоњена и пресечена на четири дела, у припреми за топљење. Међутим, комади су сакривени на фарми и појавили су се тек 1946. Статуа је поправљена и постављена испред цркве Светог Николе (Црква Светог Духа била је уништена током рата).[20] [21] У то време су направљене две копије статуе; МИА је набавила један примерак 1959. године; други је испред Гетсеманске цркве у Берлину.[22] [23]

У кинеском врту, који се види из кафића, налази се Таиху камење. За ово камење се каже да представља планине будистичких и таоистичких бесмртника.[18] Врт је био поклон Рут и Бруса Дајтона.[24]

Таргет Парк, који се налази иза музеја, садржи неколико савремених статуа, укључујући неименовано дело у бронзи (око 1968) Пјетра Консагре, Самба у афричком граниту (1993) Ричарда Ердмана и Дрво живота од нерђајућег челика (20. век), дизајнирао га је Жан Вили Местах, а произвео Мајкл Човен.[25] Ту је и гранитни и челични павиљон под називом Лавиринт (1993) Џона Виленбехера. Широке линије урезане су у челични кров павиљона, тако да када гледалац стане унутра, лавиринт се може видети горе.[18] [26]

Да би прославио стоту годишњицу, институт је купио скулптуру пољског уметника Игора Митораја (1944–2014). Eros Bendato Screpolato, 1999, једна је од серије бронзаних „завијених глава“ које је произвео Миторај. Сличне скулптуре Митораја могу се наћи на другим јавним местима, укључујући Маркет Сквер у Кракову у Пољској и Градском парку у центру Ст. Луиса, Мисури. [27] [28] [29]

Референце уреди

  1. ^ „Minneapolis Institute of Art”. New.artsmia.org. Приступљено 18. 8. 2016. 
  2. ^ „Rembrandt's Lucretias”. National Gallery of Art via Internet Archive. Архивирано из оригинала 17. 11. 2004. г. Приступљено 13. 11. 2016. 
  3. ^ Gihring, Tim (1. 1. 2015). „Mia Stories”. Minneapolis Institute of Art. Приступљено 18. 8. 2015. 
  4. ^ Tillotson, Kristin (9. 6. 2006). „Minneapolis Institute of Arts Opens New Wing”. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г. Приступљено 18. 8. 2016. 
  5. ^ Wurzer, Cathy (7. 6. 2006). „Minneapolis Institute of Arts Opens New Wing”. Приступљено 18. 8. 2016. 
  6. ^ „MIA reboots brand to become 'Mia'”. 10. 8. 2015. Приступљено 18. 8. 2016. 
  7. ^ Tim Gihring (3. 8. 2015). „Once at Mia: What's in a name? — Minneapolis Institute of Art”. Приступљено 18. 8. 2016. 
  8. ^ Kerr, Euan, "Mia's director will leave to head National Gallery", Minnesota Public Radio News, December 11, 2018.
  9. ^ McGlone, Peggy, "The National Gallery of Art will have a female director for the first time in its history", The Washington Post, December 11, 2018.
  10. ^ Sheets, Hilarie M. (1. 10. 2019). „A New Leader for the Minneapolis Institute of Art”. The New York Times. Приступљено 2. 10. 2019. 
  11. ^ „William M. Griswold Appointed New Director of the Minneapolis Institute of Arts”. Приступљено 10. 4. 2017. 
  12. ^ „New and Improved: The Minneapolis Institute of Arts Reopens”. Antiques and the Arts Online. Архивирано из оригинала 2007-09-27. г. Приступљено 2007-09-04. 
  13. ^ Among these is a 1784 piece believed to be the largest historic jade sculpture outside of China. „Jade Mountain Illustrating the Gathering of Poets at the Lan T'ing Pavilion”. Art de l'Asie. www.framemuseums.org. Архивирано из оригинала 2007-10-07. г. Приступљено 2007-09-04. 
  14. ^ „Purcell–Cutts House”. Collections.artsmia.org. Приступљено 18. 8. 2016. 
  15. ^ „Unified Vision: The Architecture and Design of the Prairie School > The Purcell-Cutts Tour”. Archive.artsmia.org. Приступљено 18. 8. 2016. 
  16. ^ „The Minnesota Artists Exhibition Program (MAEP)”. artsmia.org. Архивирано из оригинала 27. 02. 2014. г. Приступљено 18. 8. 2016. 
  17. ^ „Museum Library”. Minneapolis Institute of Art. Приступљено 5. 2. 2018. „Located on the first floor of the Michael Graves-designed Target wing, the Art Research and Reference Library Reading Room is free and open to the public.” 
  18. ^ а б в Mault, Coco (24. 10. 2011). „A Look at MIA's Outdoor Art”. Приступљено 18. 8. 2016. 
  19. ^ Gehrz, Jim; Abbe, Mary (29. 12. 2012). „Ella Pillsbury Crosby: Museum Lioness”. Приступљено 18. 8. 2016. 
  20. ^ Paret, Peter; Helga Thieme (30. 4. 2012). Myth and Modernity: Barlach's Drawings on the Nibelungen. Berghahn Books. стр. 45—47. ISBN 978-0-85745-346-4. 
  21. ^ „Erinnerungstag 19. Juni 1954: Geistkämpfer von Ernst Barlach vor der Nikolaikirche enthüllt”. kiel.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено 19. 8. 2016. 
  22. ^ „The Fighter of the Spirit, Ernst Barlach”. Collections.artsmia.org. Приступљено 19. 8. 2016. 
  23. ^ „Gethsemanekirche: Prenzlauer Berg”. Berlin1.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 20. 8. 2016. г. Приступљено 19. 8. 2016. 
  24. ^ „Chinese Rock Garden, China”. Collections.artsmia.org. Приступљено 18. 8. 2016. 
  25. ^ „You searched for target park — Minneapolis Institute of Art”. New.artsmia.org. Приступљено 18. 8. 2016. 
  26. ^ „Labyrinth, John Willenbecher”. Collections.artsmia.org. Приступљено 18. 8. 2016. 
  27. ^ „Eros Bendato”. inyourpocket.com. Приступљено 18. 8. 2016. 
  28. ^ Uren, Adam (28. 4. 2015). „The Big, Bronze Head Worth $1M: Meet Minneapolis Museum's Newest Attraction”. Приступљено 18. 8. 2016. 
  29. ^ „Gateway Foundation”. Gateway-foundation.org. Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 18. 8. 2016. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Институт_уметности_Минеаполиса&oldid=26890857”