mkdir (енгл. make directory - направи директоријум) је наредба на оперативним системима Јуникс, ДОС, DR FlexOS,[1] IBM ОS/2,[2] Мајкрософт Microsoft Windows и Ријакт ОС[3] која се користи за прављење новог директоријума. Такође је доступна у EFI шелу[4] и у скриптном језику PHP. На ДОС, ОS/2, Windows и Ријект ОС оперативним системима команда се често скраћује на md.

mkdir
Наредба mkdir
Наредба mkdir
Оперативни системЈуникс и сличним Јуниксу, ДОС, FlexOS, OS/2, Microsoft Windows, Ријакт ОС, Колибри ОС
Типнаредба

Наредба је аналогна наредби create_dir на OpenVOS оперативном систему.[5] MetaComCo TRIPOS и AmigaDOS имају сличну MakeDir наредбу за креирање нових директоријума.[6][7] Окружења за нумеричко рачунарство МАТЛАБ и GNU Octave садрже mkdir функцију са сличном функционалношћу.[8][9]

Употреба уреди

Уобичајена употреба је једноставна:

mkdir naziv_direktorijuma

гдје је naziv_direktorijuma име директоријума који неко жели да створи. Када се куца као у примјеру изнад (тј. уобичајена употреба), нови директоријум би се створио унутар тренутног директоријума. На Јуниксу и Windows-у може се навести више директоријума, а mkdir ће покушати да их створи.

Опције уреди

На оперативним системима сличним Јуниксу, mkdir подржава неке опције. Опције су:

  • -p : родитељи или путања, такође ће креирати све директоријуме који воде до датог директорија ако већ не постоје. На примјер, mkdir -pa/b ће креирати директоријум a ако не постоји, те ће креирати директоријум b унутар директоријума a. Ако наведени директоријум већ постоји, занемарује грешку.
  • -m : мод, одређује октална допуштења директоријума које је створио mkdir.

-p се најчешће користи када користите mkdir за изградњу сложених хијерархија директоријума, у случају да недостаје потребан директоријум или већ постоји. -m се обично користи за закључавање привремених директоријума које користе шел скрипте.

Примјери уреди

Примјер -p:

mkdir -p /tmp/a/b/c

Ако /tmp/a постоји, али /tmp/a/b не постоји, mkdir ће креирати /tmp/a/b прије креирања /tmp/a/b/c . И још снажнија команда, креирање читавог стабла одједном (ово је, међутим, проширење Шела, mkdir ништа не ради сам):

mkdir -p tmpdir/{trunk/sources/{includes,docs},branches,tags}

Ако се користе промјењиве са командом mkdir у беш скрипти, ПОСИКС 'посебна' уграђена команда eval би послужила својој сврси.

DOMAIN_NAME=includes,docs
eval "mkdir -p tmpdir/{trunk/sources/{${DOMAIN_NAME}},branches,tags}"

Ово ће створити:

     tmpdir
  ________|______
  |        |    |
branches tags trunk
          |
         sources
        ____|_____
       |          |
     includes   docs

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2010. г. Приступљено 30. 10. 2019. 
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 14. 04. 2019. г. Приступљено 30. 10. 2019. 
  3. ^ https://github.com/reactos/reactos/blob/master/base/shell/cmd/internal.c
  4. ^ „EFI Shells and Scripting”. Intel. Приступљено 25. 9. 2013. 
  5. ^ „Reference manual” (PDF). stratadoc.stratus.com. Приступљено 22. 10. 2019. 
  6. ^ „Introduction to Tripos” (PDF). Приступљено 22. 10. 2019. 
  7. ^ Rügheimer, Hannes; Spanik, Christian (22. 10. 1988). „AmigaDOS quick reference”. Grand Rapids, Mi : Abacus — преко Internet Archive. 
  8. ^ „Make new folder - MATLAB mkdir”. www.mathworks.com. 
  9. ^ „Function Reference: mkdir”. octave.sourceforge.io. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди