Mula Ali Kušći

Alaudin Ali ibn Muhamed Samarkandi – Mula Ali Kušći, rođen je u Samarkandu. Istoričari smatraju da je on jedan od najslavnijih iranskih matematičara XV veka. Pošto je njegov otac čuvao lovačke ptice u palati Ulug-bega, mladi Ali je dobio mogućnost da matematiku i astronomiju izučava na najelitnijem mestu, tj. kod čuvenog Rumija, glavnog predstavnika i jednog od najznačajnijih profesora na tradicionalnom univerzitetu u Samarkandu.^[1]^{‍:str. 246.}

U doba Ulug-bega, jastrebovi su najčešće korišćeni za lov. Često korišćenje i prisustvo ovih ptica u Ulug-begovoj palati prouzrokovali su potrebu da ih čuva osoba koja dobro poznaje ovu vrstu lovačkih ptica. Otac Mula Alija Kušćija u tome je sigurno bio najbolji. Zato je postao veoma blizak Ulug-begu i prozvan je „Kušći”. „Kuš” na persijskom jeziku znači jastreb, a pridev „ći” u drevnom persijskom jeziku odnosi se na osobu koja ima neko posebno umeće. Ovo ime poneli su i ostali članovi njegove porodice, naravno i njegov sin Ali.

Kušćijev mukotrpni trud i poseban naučni talenat bili su glavni uzroci da nakon Rumijeve smrti upravo on bude izabran za šefa opservatorije pri tom univerzitetu. Na tom položaju, Kušći je značajno doprineo usavršavanju Ulug-begovog horoskopa.

Umro je 1474. godine.^[1]^{‍:str. 1062.}

Dela уреди

Od Kušćijevih matematičkih dela izdvajamo sledeće naslove:

Ar-Risala al-Muhamadija^[1]^{‍:str. 247.}

Pišući ponajviše o raznim disciplinama aritmetike, Kušći je ovo arapsko referentno delo posvetio osmanskom sultanu Mehmetu II. Ovaj traktat se sastoji iz dva dela. U prvom delu se u okviru pet zasebnih eseja promatraju upotreba principa aritmetike od strane astronoma u staroindijskoj aritmetici, kao i njihova funkcionalnost pri rešavanju kvadratnih polinoma. Tu se takođe obrazlažu i određene teme iz algebre i još neki principi koji su blisko povezani sa aritmetikom. U nastavku, Kušći je u drugom delu ovog spisa, u tri eseja, ukazao na način merenja različitih linija i površina dvodimenzionalnih i sfernih figura.

Mizan al-hisab [Vaga aritmetike]^[1]^{‍:str. 247.}

Ova knjiga je napisana na persijskom jeziku. Kušći je u ovom istraživačkom poduhvatu prezentovao fundamentalne smernice staroindijske astronomske i površinske aritmetike.

Šarhu Zidži Ulug-beg [Komentar Ulug-begovog horoskopa]^[1]^{‍:str. 247.}

Danas se u mnogim svetskim muzejima i bibliotekama čuva nekoliko rukopisnih primeraka ovog dragocenog horoskopa, uglavnom pisanog na persijskom jeziku.

Izvori уреди

^ ^а ^б ^в ^г ^д Velajati, Ali Akbar (2016), Istorija kulture i civilizacije islama i Irana, preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”.

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д Velajati, Ali Akbar (2016), Istorija kulture i civilizacije islama i Irana, preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”.

[1]