Нада
Нада је уверење у позитиван исход у вези са догађајима и околностима у животу.[1][2][3] У религијском контексту, она се не сматра као физичка емоција, већ као духовна благодат. Нада се разликује од позитивног размишљања, који се односи на терапијски или систематски процес који се користи у психологији за „лечење“ песимизма. Термин лажна нада се односи на наде у потпуности засноване на фантазији или изузетно малом вероватном исходу.
У психологији, за наду се обично сматра да укључује две компоненте: агенција, укључивање очекивања позитивних резултата, и путеви, укључивање могућности да видите како се позитивни исходи могу постићи. Нада је важна као благостање и образовање, људи који имају ниско надање више ће бити забринути и депресивни. Нада је била оличена у грчкој митологији као Елпис. Када је Пандора отворила кутију, она је пустила сва зла, осим једног: наду. Очигледно, Грци су сматрали да је надање толико опасно као све зло на свету. У причи се може приметити да је нада у суштини далеко моћнија од било ког зла. У неким религијама света, нада игра веома важну улогу. Нада је пасивна у смислу жеља, а активна као план или идеја.
Међу супротностима наде су потиштеност,[4][5] безнађе[6] и очај.[7]
У психологији уреди
Професорка психологије Барбара Фредриксон тврди да нада долази до изражаја када криза назире, отварајући нам нове креативне могућности.[8] Фредериксон тврди да са великом потребом долази неуобичајено широк спектар идеја, као и таквих позитивних емоција као што су срећа и радост, храброст и оснаживање, извучене из четири различите области сопственог ја: из когнитивне, психолошке, социјалне или физичке перспективе.[9] Људи пуни наде су „као мали мотор који досеже циљ, [јер] стално себи говоре „Мислим да могу, мислим да могу“.[10] Такво позитивно размишљање даје плодове када се заснива на реалистичном осећању оптимизма, а не на наивној „лажној нади”.[11][12]
Психолог Чарлс Р. Снајдер повезао је наду са постојањем циља, у комбинацији са одлучним планом за постизање тог циља.[13] Алфред Адлер је на сличан начин заступао централну улогу тражења циља у људској психологији,[14] као и филозофски антрополози попут Ернста Блоха.[15] Снајдер је такође нагласио везу између наде и менталне снаге воље, као и потребу за реалистичном перцепцијом циљева,[16] тврдећи да је разлика између наде и оптимизма у томе што први укључује практичне путеве ка побољшаној будућности.[17] Д. В. Виникот је видео дететово антисоцијално понашање као израз несвесне наде у управљање од стране ширег друштва, када обуздавање унутар уже породице није успело.[18] Теорија објектних односа на сличан начин види аналитички трансфер као делимично мотивисан несвесном надом да се са прошлим сукобима и траумама може изнова носити.[19]
Теорија наде уреди
Као специјалиста за позитивну психологију, Снајдер је проучавао како нада и опроштај могу утицати на неколико аспеката живота као што су здравље, посао, образовање и лично значење. Он је претпоставио да постоје три главне ствари које чине размишљање испуњено надом:[20]
- Циљеви – Приступање животу на циљно оријентисан начин.
- Путеви – Проналажење различитих начина да се постигнету сопствени циљеви.
- Агенција – Веровање да се могу подстаћи промене и остарити ови циљеви.
Међу његовим супротностима су потиштеност, безнађе и очај.[21]
У култури уреди
У питању глобализације, нада је усмерена на економско и социјално оснаживање.
Фокусирајући се на делове Азије, нада је попримила секуларни или материјалистички облик у односу на тежњу за економским растом. Примарни примери су успон привреда Кине и Индије, у корелацији са појмом чиндија. Секундарни релевантан пример је повећана употреба савремене архитектуре у економијама у успону, као што је зграда Светског финансијског центра у Шангају, Бурџ Калифа и Тајпеј 101, што је изазвало преовлађујућу наду у земљама порекла.[22] У хаотичном окружењу нада превазилази културне границе, сиријску децу избеглице подржава пројекат Унеска кроз креативно образовање и психо-социјалну помоћ.[23] Друга међукултурална подршка за уливање наде укључује културу исхране, ослобађање избеглица од трауме кроз њихово урањање у њихову богату културну прошлост.[24]
У књижевности уреди
Нада је ствар са перјем која се налази у души и пева мелодију без речи и уопште не престаје.
Класична референца на наду која је ушла у савремени језик је концепт да „Нада извире вечно“ преузета из Есеја о човеку Александра Поупа, фраза која гласи „Нада вечно извире у људским грудима, Човек никада није, али увек ће бити благословен.“[26] Још једна популарна референца, „Нада је ствар са перјем“, је из песме Емили Дикинсон.[27]
Нада се може користити као уметничко средство заплета и често је мотивирајућа сила за промену динамичких ликова. Уобичајена референца из западне популарне културе је поднаслов „Нова нада“ из оригиналног првог дела (који се сада сматра Епизодом IV) научнофантастичне свемирске опере Ратови звезда.[28] Тај поднаслов се односи на једног од главних ликова, Лука Скајвокера, од кога се очекује да ће у будућности дозволити добру да победи зло у оквиру радње филмова.
Референце уреди
- ^ „Hope | Define Hope at Dictionary.com”. Dictionary.reference.com. 1992-11-27. Приступљено 2012-10-02.
- ^ „Hope – Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. Приступљено 2012-10-02.
- ^ Miceli, Maria; Castelfranchi, Cristiano (2014-11-27). Expectancy and emotion (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-150927-8.
- ^ „NIMH » Depression Basics”. www.nimh.nih.gov. 2016. Архивирано из оригинала 11. 6. 2013. г. Приступљено 2020-10-22.
- ^ „Depression”. www.who.int (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 12. 2020. г. Приступљено 2021-04-07.
- ^ Beck A.T. (1988). "Beck Hopelessness Scale." The Psychological Corporation.
- ^ B. Kirkpatrick ed., Roget's Thesaurus (1995) pp. 852–3
- ^ Fredrickson, Barbara L. (2009-03-23). „Why Choose Hope?”. Psychology Today. Приступљено 2012-10-02.
- ^ Fredrickson, Barbara L.; et al. „Open Hearts Build Lives: Positive Emotions, Induced Through Loving-Kindness Meditation, Build Consequential Personal Resources” (PDF). Journal of Personality and Social Psychology, 95, pp. 1045–1062. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 04. 2020. г. Приступљено 2012-10-02.
- ^ „Mental Health, Depression, Anxiety, Wellness, Family & Relationship Issues, Sexual Disorders & ADHD Medications”. Mentalhelp.net. Архивирано из оригинала 24. 10. 2012. г. Приступљено 2012-10-02.
- ^ D. Goleman, Emotional Intelligence (1996) p. 88
- ^ Roth, Leopold Helmut Otto (2021). „Factor structure of the "Top Ten" positive emotions of Barbara Fredrickson”. Frontiers in Psychology. 12: 641804. doi:10.3389/fpsyg.2021.641804
.
- ^ „Breaking down Barack Obama's Psychology of Hope and how it may help you in trying times… – Wellness, Disease Prevention, And Stress Reduction Information”. Mentalhelp.net. 2008-11-05. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. Приступљено 2012-10-02.
- ^ Eric Berne, What Do You Say After You Say Hello? (1974) p. 57–8
- ^ Peter Berger, A Rumour of Angels (1973) p. 79
- ^ Snyder, Charles D. The Psychology of Hope: You Can Get Here from There. New York: The Free Press, 1994, pp. 7–8
- ^ Snyder, Charles D. The Psychology of Hope: You Can Get Here from There. New York: The Free Press, 1994, pg. 19
- ^ D. W. Winnicott, The Child, the Family, and the Outside World (1973) pp. 228–9
- ^ P. Casement, Further Learning from the Patient (1990) p. 7
- ^ „Hope Theory” (PDF). Teachingpsychology.files.wordpress.com. Приступљено 2017-06-13.
- ^ B. Kirkpatrick ed., Roget's Thesaurus (1995) pp. 852–3
- ^ Moïsi, Dominique. "The Culture of Hope." The Geopolitics of Emotion: How Cultures of Fear, Humiliation, and Hope Are Reshaping the World. New York: Doubleday, 2009. 30–55. Print.
- ^ „Five stories of hope from Zaatari refugee camp - United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization”. www.unesco.org. Приступљено 9. 6. 2017.
- ^ Refugees, United Nations High Commissioner for. „Berlin refugee guides show off cultural riches from home”. Приступљено 9. 6. 2017.
- ^ „SparkNotes: Dickinson's Poetry: " 'Hope' is the thing with feathers—..."”.
- ^ Pope, Alexander (1811). An essay on man – Alexander Pope – Google Boeken. Приступљено 2012-10-02.
- ^ Dickinson, Emily. „Hope is the thing with feathers”. Приступљено 2012-10-02.
- ^ „"A New Hope" – Star Wars”. IMDb.com. Приступљено 2012-10-02.
Литература уреди
- Miceli, Maria; Castelfranchi, Cristiano (2014-11-27). Expectancy and emotion (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-150927-8.
- Averill, James R. Rules of hope. Springer-Verlag, 1990.
- Miceli, Maria and Cristiano Castelfranchi. "Hope: The Power of Wish and Possibility" in Theory Psychology. April 2010 vol. 20 no. 2 251–276.
- Kierkegaard, Søren A. The Sickness Unto Death. Princeton University Press, 1995.
- Snyder, C. R. Handbook of hope: theory, measures, & applications. Academic [Press], 2000.
- Stout, Larry. Ideal Leadership: Time for a Change. Destiny Image, 2006
Delany, Joseph Francis (1910). „Hope”. Ур.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 7. New York: Robert Appleton Company.- Slater S.J., Thomas (1925). „Book V: Part II: On Hope”. A manual of moral theology for English-speaking countries. Burns Oates & Washbourne Ltd.
- Chang, E. (2001). Optimism & Pessimism: Implications for Theory, Research, and Practice, Washington, DC: American Psychological Association. ISBN 1-55798-691-6.
- Huesemann, Michael H., and Joyce A. Huesemann (2011). Technofix: Why Technology Won't Save Us or the Environment, Chapter 7, "Technological Optimism and Belief in Progress", New Society Publishers, Gabriola Island, British Columbia, Canada, ISBN 0865717044, 464 pp.
- Seligman, M.E.P., (2006). Learned Optimism: How to Change Your Mind and Your Life, Vintage, ISBN 1400078393.
- Sharot, Tali (2012). The Optimism Bias: A Tour of the Irrationally Positive Brain, Vintage, ISBN 9780307473516.
- Corrington, Robert S. (1987). The Community of Interpreters: On the Hermeneutics of Nature and the Bible in the American Philosophical Tradition. Mercer University Press. стр. 103. ISBN 0-86554-284-8.
- Kołakowski, Leszek (1985). Main Currents of Marxism Volume 3: The Breakdown. Oxford: Oxford University Press. стр. 425–439. ISBN 0-19-285109-8.
- Kovel, Joel (1991). History and Spirit: An Inquiry into the Philosophy of Liberation
. Boston: Beacon Press. стр. 99. ISBN 0-8070-2916-5. - Utopia: The History of an Idea (2020), by Gregory Claeys. London: Thames & Hudson.
- Two Kinds of Utopia, (1912) by Vladimir Lenin. www
.marxists .org /archive /lenin /works /1912 /oct /00 .htm - Development of Socialism from Utopia to Science (1870?) by Friedrich Engels.
- Ideology and Utopia: an Introduction to the Sociology of Knowledge (1936), by Karl Mannheim, translated by Louis Wirth and Edward Shils. New York, Harcourt, Brace. See original, Ideologie Und Utopie, Bonn: Cohen.
- History and Utopia (1960), by Emil Cioran.
- Utopian Thought in the Western World (1979), by Frank E. Manuel & Fritzie Manuel. Oxford: Blackwell. ISBN 0-674-93185-8
- California's Utopian Colonies (1983), by Robert V. Hine. University of California Press. ISBN 0-520-04885-7
- The Principle of Hope (1986), by Ernst Bloch. See original, 1937–41, Das Prinzip Hoffnung
- Demand the Impossible: Science Fiction and the Utopian Imagination (1986) by Tom Moylan. London: Methuen, 1986.
- Utopia and Anti-utopia in Modern Times (1987), by Krishnan Kumar. Oxford: Blackwell. ISBN 0-631-16714-5
- The Concept of Utopia (1990), by Ruth Levitas. London: Allan.
- Utopianism (1991), by Krishnan Kumar. Milton Keynes: Open University Press. ISBN 0-335-15361-5
- La storia delle utopie (1996), by Massimo Baldini. Roma: Armando. ISBN 9788871444772
- The Utopia Reader (1999), edited by Gregory Claeys and Lyman Tower Sargent. New York: New York University Press.
- Spirit of Utopia (2000), by Ernst Bloch. See original, Geist Der Utopie, 1923.
- El País de Karu o de los tiempos en que todo se reemplazaba por otra cosa (2001), by Daniel Cerqueiro. Buenos Aires: Ed. Peq. Ven. ISBN 987-9239-12-1
- Archaeologies of the Future: The Desire Called Utopia and Other Science Fictions (2005) by Fredric Jameson. London: Verso.
- Utopianism: A Very Short Introduction (2010), by Lyman Tower Sargent. Oxford: Oxford University Press.
- Defined by a Hollow: Essays on Utopia, Science Fiction and Political Epistemology (2010) by Darko Suvin. Frankfurt am Main, Oxford and Bern: Peter Lang.
- Existential Utopia: New Perspectives on Utopian Thought (2011), edited by Patricia Vieira and Michael Marder. London & New York: Continuum. ISBN 1-4411-6921-0
- "Galt's Gulch: Ayn Rand's Utopian Delusion" (2012), by Alan Clardy. Utopian Studies 23, 238–262. ISSN 1045-991X
- The Nationality of Utopia: H. G. Wells, England, and the World State (2020), by Maxim Shadurski. New York and London: Routledge. ISBN 978-03-67330-49-1
- Utopia as a World Model: The Boundaries and Borderlands of a Literary Phenomenon (2016), by Maxim Shadurski. Siedlce: IKR[i]BL. ISBN 978-83-64884-57-3.
- An Ecotopian Lexicon (2019), edited by Matthew Schneider-Mayerson and Brent Ryan Bellamy. University of Minnesota Press. ISBN 978-1517905897.
