Немејске игре
Немејске игре, су античке Грчке свечаности, са гимнастичким и другим такмичењима. Одржавале су се сваке две године у Немеји, шумовитој долини античке северне Арголиде. Ту је уз Зевсов храм био стадион, хиподром и позориште.[1] Зевсов храм је подигнут у 7. веку п.н.е.
Као и на осталим панхеленским античким играма, на програму Немејских игара била су такмичења у трчању, скакању, бацањима, рвању, шакању, петобоју и панкратиону.
Организатори игара, најпре су били становници града Клеона, а од 460. п. н. е. становници Аргоса. Древне Олимпијске игре су биле свети празник, саставни део религиозног живота Хелена које су одржаване у част божанства.[2]
Као награду победници су добијали венац од маслинових гранчица, а касније од целеровог лишћа и учешће у спортским надметањима су сматрали врхунцем земаљске среће, јер ће победник бити предмет дивљења за живота и предмет слављења после смрти, тако да циљ надметања није било користољубље, него частољубље.[3]
Учвршчивањем хршћнства на тим просторима, Немејске игре су укинуте у IV веку.
Види још уреди
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- Енциклопедија Физиче културе ЈЛЗ - Загреб 1971. године
- Немејске игре (језик: немачки)