Neutralna teorija molekulske evolucije
Neutralna teorija molekulske evolucije navodi da je ogromna većina evolucionih promena na molekularnom nivou uzrokovana randomnim driftom selektivnosti neutralnih mutanata (one ne utiču na adaptivnost).[1] Teoriju je uveo Motu Kimura tokom kasnih 1960-tih i ranih 1970-tih. Neutralna teorija je kompatibilna sa Darvinovom teorijom evolucije prirodnom selekcijom: adaptivne promene se prihvataju kao prisutne i važne, ali se hipotetiše da su one manji deo svih promena zadržanih u DNK sekvencama. Od tog vremena ova hipoteza je bila testirana koristeći Makdonald-Kretmanov test, i nije potvrđena kod svih vrsta.[2] Čak i kod vrsta kod kojih su adaptivne promene retke, pozadinska selekcija na povezanim mestima može da krši pretpostavke teorije neutralnosti u pogledu genetičkog drifta.[3]
Vidi još уреди
Reference уреди
- ^ Kimura, Motoo. 1983. The neutral theory of molecular evolution. Cambridge (page xi)
- ^ Fay, Justin C. „Weighing the evidence for adaptation at the molecular level”. Trends in Genetics. 27 (9): 343—349. doi:10.1016/j.tig.2011.06.003.
- ^ Hahn, M.W. (2008). „Toward a selection theory of molecular evolution”. Evolution. 62: 255—265. doi:10.1111/j.1558-5646.2007.00308.x.
Literatura уреди
- Gillespie, John H. (1991). The Causes of Molecular Evolution. Oxford University Press, New York. ISBN 0-19-506883-1.
- Graur, D. & Li, W-H (2000). Fundamentals of Molecular Evolution, 2nd ed. Sinauer Associates. ISBN 0-87893-266-6.
- Kimura, M. (1968). „Evolutionary rate at the molecular level”. Nature. 217 (5129): 624—626. PMID 5637732. doi:10.1038/217624a0. [1]
- Kimura, M. (1983). The Neutral Theory of Molecular Evolution. Cambridge University Press, Cambridge. ISBN 0-521-23109-4.
- King, J.L. & Jukes, T.H. (1969). „Non-Darwinian Evolution”. Science. 164 (3881): 788—798. PMID 5767777. doi:10.1126/science.164.3881.788. [2]
- Richard Lewontin (1974). The Genetic Basis of Evolutionary Change. Columbia University Press. ISBN 0-231-03392-3.
- Tomoko Ohta (1973). „Slightly deleterious mutant substitutions in evolution”. Nature. 246 (5428): 96—98. PMID 4585855. doi:10.1038/246096a0.
- Ohta, T. & John H. Gillespie (1996). „Development of Neutral and Nearly Neutral Theories”. Theoretical Population Biology. 49 (2): 128—142. PMID 8813019. doi:10.1006/tpbi.1996.0007.
- Sueoka, N. (1962). „On the genetic basis of variation and heterogeneity of DNA base composition”. PNAS. 48 (4): 582—592. doi:10.1073/pnas.48.4.582.
- Kimura, M. (1986). „DNA and the Neutral Theory”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 312 (1154): 343—354. doi:10.1098/rstb.1986.0012.
- Provine W.B. Rise of the null selection hypothesis. In Cain A.J. and Provine W.B. 1991. Genes and ecology in history. In Berry R.J. et al. (eds) Genes in ecology: the 33rd Symposium of the British Ecological Society. Blackwell, Oxford, pp. 15–23
- Duret, L. (2008). „Neutral Theory: The Null Hypothesis of Molecular Evolution”. Nature Education. 1 (1). [3]
- Nei M. (24. 8. 2005). „Selectionism and neutralism in molecular evolution”. Molecular Biology and Evolution. 22 (12): 2318—2342. PMC 1513187
. PMID 16120807. doi:10.1093/molbev/msi242.
