Oksaliplatin je organsko jedinjenje, koje sadrži 8 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 395,276 Da.[1][2][3][4]

Oksaliplatin
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Način primeneIntravenozno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije0,4 h
Identifikatori
CAS broj61825-94-3 ДаY
ATC kodL01XA03 (WHO)
PubChemCID 6857599
DrugBankDB00526 ДаY
ChemSpider8062727 ДаY
ChEBICHEBI:31941 ДаY
ChEMBLCHEMBL414804 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC8H12N2O4Pt
Molarna masa395,276
  • O=C1O[Pt]2(N[C@@H]3CCCC[C@H]3N2)OC1=O
  • InChI=1S/C6H12N2.C2H2O4.Pt/c7-5-3-1-2-4-6(5)8;3-1(4)2(5)6;/h5-8H,1-4H2;(H,3,4)(H,5,6);/q-2;;+4/p-2/t5-,6-;;/m1../s1 ДаY
  • Key:DWAFYCQODLXJNR-BNTLRKBRSA-L ДаY
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 0,4
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) 0,5
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 76,7

Reference

уреди
  1. ^ Pasetto LM, D'Andrea MR, Rossi E, Monfardini S: Oxaliplatin-related neurotoxicity: how and why? Crit Rev Oncol Hematol. 2006 Aug;59(2):159-68. Epub 2006 Jun 27. PMID 16806962
  2. ^ Graham J, Mushin M, Kirkpatrick P: Oxaliplatin. Nat Rev Drug Discov. 2004 Jan;3(1):11-2. PMID 14756144
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).