Opioidni peptidi su kratke sekvence aminokiselina koje se vezuju za opioidne receptore u mozgu. Opijati i opioidi oponašaju dejstvo tih peptida. Opioidni peptidi mogu da budu proizvedeni u samom telu, na primer endorfini. Efekti tih peptida variraju, mada oni podsećaju na opijate. Za sisteme moždanih opioidnih peptida je poznato da učestvuju u motivaciji, emocijama, privrženom ponašanju, odgovoru na stres i bol, i kontroli unosa hrane.


Opioidima slični peptidi mogu da budu apsorbovani iz parcijalno svarene hrane (kazomorfini, eksorfini, i rubiskolini), ali oni imaju ograničenu fiziološku aktivnost. Opioidni peptidi iz hrane su tipično dugi 4-8 aminokiselina. Telesni opioidi su generalno mnogo duži.

Opioidni peptidi proizvedeni u telu

уреди

Ljudski genom sadrži tri homologna gena za koja je poznato da kodiraju endogene opioidne peptide. Svaki gen kodira veliki proteinski prekurzor koji može da bude transformisan čime nastaju manji peptidi koji imaju opijatima sličnu aktivnost.

Literatura

уреди
  1. ^ Chang AC, Cochet M, Cohen SN. "Structural organization of human genomic DNA encoding the pro-opiomelanocortin peptide Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2023)." Proceedings of the National Academy of Sciences 1980 Aug;Chang, A. C.; Cochet, M.; Cohen, S. N. (1980). „Structural organization of human genomic DNA encoding the pro-opiomelanocortin peptide”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 77 (8): 4890—4894. Bibcode:1980PNAS...77.4890C. PMC 349954 . PMID 6254047. doi:10.1073/pnas.77.8.4890 . (8):4890-4.
  2. ^ Ling N, Burgus R, Guillemin R. "Isolation, primary structure, and synthesis of α-endorphin and γ-endorphin, two peptides of hypothalamic-hypophysial origin with morphinomimetic activity Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2023)." Proceedings of the National Academy of Sciences 1976 Nov;Ling, N.; Burgus, R.; Guillemin, R. (1976). „Isolation, primary structure, and synthesis of alpha-endorphin and gamma-endorphin, two peptides of hypothalamic-hypophysial origin with morphinomimetic activity”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 73 (11): 3942—3946. Bibcode:1976PNAS...73.3942L. PMC 431275 . PMID 1069261. doi:10.1073/pnas.73.11.3942 . (11):3942-6.
  3. ^ Noda M, Teranishi Y, Takahashi H, Toyosato M, Notake M, Nakanishi S, Numa S. "Isolation and structural organization of the human preproenkephalin gene." Nature 1982 Jun 3;Noda, M.; Teranishi, Y.; Takahashi, H.; Toyosato, M.; Notake, M.; Nakanishi, S.; Numa, S. (1982). „Isolation and structural organization of the human preproenkephalin gene”. Nature. 297 (5865): 431—434. Bibcode:1982Natur.297..431N. PMID 6281660. S2CID 4371340. doi:10.1038/297431a0. (5865):431-4.
  4. ^ Horikawa S, Takai T, Toyosato M, Takahashi H, Noda M, Kakidani H et al. "Isolation and structural organization of the human preproenkephalin B gene." Nature Nature. 1983 Dec 8-14; Horikawa, S.; Takai, T.; Toyosato, M.; Takahashi, H.; Noda, M.; Kakidani, H.; Kubo, T.; Hirose, T.; Inayama, S.; Hayashida, H.; Miyata, Takashi; Numa, Shosaku (1983). „Isolation and structural organization of the human preproenkephalin B gene”. Nature. 306 (5943): 611—614. Bibcode:1983Natur.306..611H. PMID 6316163. S2CID 4315441. doi:10.1038/306611a0. (5943):611-4.