Орден Суворова
Орден Суворова је био високо совјетско одликовање уведено током Великог отаџбинског рата, указом Президијума Врховног совјета од 29. јула 1942. године, заједно са одликовањима Кутузова и Александра Невског. Назван је у част генералисимуса руске царске војске Александра Васиљевича Суворова, грофа од Римника и италијанског принца. После распада Совјетског Савеза, ово одликовање је увршетно у одликовања Руске федерације. Статути Ордена мењани су и допуњавани 30. септембра 1942, 8. фебруара 1943. и 19. јуна 1943. године. Орден је организован у три степена: 1, 2. и 3. степен. У хијерархији совјетских војних ордена заузима 2. место (после Ордена победе). Додељиван је највишем командном кадру Црвене армије за успешно планирање и спровођење ратних дејстава и борбених акција које су довеле до победе у рату.[1]
| Орден Суворова | |
|---|---|
 Орден Суворова I степена | |
Додељује  СССР | |
| Тип | орден |
| Додељује се | највишем командном кадру Црвене армије |
| Додељује се за | успешно планирање и спровођење ратних дејстава и борбених акција које су довеле до победе у рату |
| Установљен | 29. јула 1942. |
| Прво одликовање | 28. јануара 1943 |
| Укупно одликованих | 7267 |
| Важносни ред одликовања | |
| Следеће (више) | Орден Александра Невског |
| Следеће (ниже) | Орден Ушакова |
Први указ о додели овог одликовања донет је 28. јануара 1943. године када је одликовано 23 маршала и генерала СССР-а. Први Орден Суворова под нумерацијом № 1 био је уручен маршалу Совјетског Савеза Георгију Жукову. До 1992. године укупно је додељено 7.267 ордена (393 првог, 2.862 другог и 4.012 трећег степена).
| Првог степена | Другог степена | Трећег степена |
|---|---|---|
|
|
|
|
| Траке | ||
|
|
|
- ^ ОДЛИКОВАЊА из легата историјског архива Београда : каталог изложбе. Београд: Историјски архив. 2015. стр. 51. ISBN 978-86-80481-35-7.