Орешац (Вршац)

Орешац
Орешац;
	Румунска Православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2011.	382
— густина	34/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 57′ 17″ С; 21° 16′ 13″ И / 44.954666° С; 21.270333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	73 m
Површина	12,2 km2
	Орешац Орешац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Орешац је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 382 становника.

Овде се налази ФК Јединство Орешац.

Историја уреди

У протеклом периоду Орешац је имао више имена: Орошиа -1462. године, Орашич-1690. године, Орешац-1713. године, Homokdiód -1911. године, a од 1919. године Орешац.

У орешачком атару, на једној хумци (Жидовар), налази се откоп, који је крајем бронзаног доба био насељен. Ископине из тога места упућују у ватински културни круг.

Године 1462. име насеља на овом месту је било Оришија. После 1690. — Орич, који је 1713. године бројао 13 домова. Придошли су Румуни 1749. године, па се број домова попео на 46. По аустријском царском ревизору Ерлеру место је 1774. године имало милитарски статус, а припадало Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било измешано, српско и влашко.^[1] Године 1782. пописано је 536 православаца. Године 1871. је сазидана румунска црква, тада заједничка српска и румунска. Године 1910. извршена је подела црквене имовине између Срба и Румуна. Црква је остала Румунима, који су исплатили Србима њихов део. Срби су 1912. године подигли нову цркву.

Прираст становништва последњих деценија био је: 1869 — 552 становника; 1881 — 615; 1890 — 738; 1900 — 682; 1910 — 766 становника. На дан 31. јануара 1821. године пописано је 713. становника, од којих је било: Срба — 319; Румуна — 350; Рома — 44.^[2]

Демографија уреди

У насељу Орешац живи 337 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (41,4 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 136 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	801
1953.	840
1961.	813
1971.	738
1981.	647
1991.	570	501
2002.	420	531

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Румуни	196	46,66%
Срби	171	40,71%
Роми	41	9,76%
Мађари	8	1,90%
Хрвати	1	0,23%
Македонци	1	0,23%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	3
80+	4	5
75—79	10	9
70—74	12	26
65—69	15	15
60—64	12	15
55—59	14	10
50—54	14	12
45—49	23	13
40—44	10	17
35—39	11	8
30—34	5	14
25—29	14	4
20—24	18	14
15—19	14	9
10—14	14	11
5—9	10	10
0—4	10	14
Просек :	41,4	44,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	188	197	207	188	185	166	136

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	43	17	20	15	8	4	2	0	1	3,09

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	177	46	118	9	4
Женски	174	16	118	40	0
УКУПНО	351	62	236	49	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	109	80	0	0	3
Женски	64	54	0	0	0
УКУПНО	173	134	0	0	3
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	4	8	1	3
Женски	0	0	4	0	0
УКУПНО	0	4	12	1	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	4	0	0
Женски	0	1	1	2	1
УКУПНО	0	1	5	2	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	2
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	2

Референце уреди

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.:85-86
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена литература уреди

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927 „Напредак Панчево”,
Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.
Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
»Летопис« Општина у јужном Банату: „Банатска места и обичаји” Марина (Беч 1999).

Спољашње везе уреди

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] Милекерови летописи Општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.:85-86

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]