Pacta conventa (Хрватска)

Pacta conventа (Croatia) лат.( изговор: пакта конвента кроација). Израз настао од лат. pactio (уговор, нагодба; услов), лат. conventio(договор, погодба, уговор) и лат. Crotatia (Хрватска, Корација) .^[1] Закључени споразум, склопљени уговор између мађарских и хрватских феудалаца.^[2]

Поријекло изразаУреди

Није познато ко је и када је први употријебио овај израз.^[2]

ЗначењеУреди

Закључени обавезујући споразум између двије државе се назива лат. Pacta conventa .^[2]

ТумачењеУреди

Pacta conventа (Croatia) је назив споразума о персоналној унији склопљеног између угарског краља Коломанa и хрватског племства 1102. године којим је Хрватска изгубила државну самосталност.^[2]

СадржајУреди

Споразум је сачуван у трогирском рукопису Historia Salonitanorum atque Spalatinorum pontificum (Историја салонитанских и сплитских првосвештеника) Томе Архиђакона који је настао у претпоследњој деценији 14. века. Споразумом је угарски краљ Коломан прихватио услове хрватског племства који су на тај начин прихватили угарску власт и Коломана за краља. Споразум набраја дванаест хрватских племена и привилегије које су стекли (слободно уживање поседа, ослобађање од пореза, војна служба). Хрватско племство се вековима позивало на овај споразум како би доказали да су својевољно потпали под власт угарских краљева који Хрватску нису могли заузети путем рата.

Историографија о аутентичности споразумаУреди

У историографију Pacta conventa је ушла кроз дело историчара Лучића. Сумња у аутентичност Pacta conventa први пут је изречена 1844. године од стране мађарског историчара Иштвана Хорвата. Он је покушао доказати да су Угари освојили Хрватску оружаним путем. Самим тим, Pacta conventa би била фалсификат. Полемика о веродостојности Pacta conventa тада је била важна због хрватско-мађарских сукоба око положаја Хрвата у Аустријском царству (Угарској). Настављена је по завршетку Првог светског рата. Многи аустријски, хрватски и мађарски историчари учествовали су у полемици. Pacta conventa по мишљењу неких хрватских историчара није самостално дело већ белешка Томе Архиђакона или других извора. Фердо Шишић и Милан Шуфлај најпознатији су заговорници оваквог решења. Полемика добија и политичку позадину након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Нада Клаић је побијала аутентичност Pacta conventa позивајући се на Шуфлаја. Други научници бранили су аутентичност Pacta conventa на основу палеографских истраживања. Модерна наука сматра Pacta conventa фалсификатом. То, међутим, не значи да са Коломаном није закључен никакав споразум којим би се могла објаснити специфичност хрватског народа унутар Угарске у позном средњем веку.

РеференцеУреди

^ Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1962. г.
^ ^а ^б ^в ^г Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г.

ЛитератураУреди

Хрватска енциклопедија, пдф

Спољашње везеУреди

[1] (језик: енглески)

[Берек-1] Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1962. г.

[Бук-2] а ^б ^в ^г Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г.

[1]

[2]