Палеоген

(преусмерено са Paleogen)
Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум

Палеоген и неоген по старој класификацији имају заједнички назив терцијар. Иако терцијар више није признат као формални стратиграфски појам, употреба речи терцијар је и даље широко распрострањена у научној литератури и користи се у неформалној употреби.[1] Палеоген је најзначајнији по томе што су се сисари из релативно малих, једноставних облика диверзификовали у велику групу разноликих животиња, након масовног изумирања креда−палеоген који је окончао претходну периоду креду.[2] Период палеогена карактерише још увек мали број савремених организама чији се проценат креће од 5% у палеоцену до 20% у олигоцену. Палеоген је доба Нумулита, када протозое, ситни организми нарастају у крупне организме који достижу пречник и до 15 цм. У палеогену копно настањују нижи сисари месождери. Започињу главне фазе Алпске орогенезе, а крајем палеогена образују се главни венци Алпа, Динарида, Карпатско-Балканских планина. Палеоген је подељен на три епохе: палеоцен, еоцен и олигоцен.

ПоделаУреди

Палеоген се обично дели на три епохе: палеоцен, еоцен и олигоцен. Епохе се даље деле на векове.

Палеоген
Периода Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma)
Палеоген
Олигоцен Хатиј 27,82 23,03
Рупелиј 33,9 27,82
Еоцен Приабониј 37,71 33,9
Бартониј 41,2 37,71
Лутетиј 47,8 41,2
Ипресиј 56,0 47,8
Палеоцен Танетиј 59,2 56
Селандиј 61,6 59,2
Даниј 66,0 61,6

ИзвориУреди

  1. ^ „GeoWhen Database – What Happened to the Tertiary?”. www.stratigraphy.org. 
  2. ^ Meredith, R. W.; Janecka, J. E.; Gatesy, J.; Ryder, O. A.; Fisher, C. A.; Teeling, E. C.; Goodbla, A.; Eizirik, E.; Simao, T. L. L.; Stadler, T.; Rabosky, D. L.; Honeycutt, R. L.; Flynn, J. J.; Ingram, C. M.; Steiner, C.; Williams, T. L.; Robinson, T. J.; Burk-Herrick, A.; Westerman, M.; Ayoub, N. A.; Springer, M. S.; Murphy, W. J. (28. 10. 2011). „Impacts of the Cretaceous Terrestrial Revolution and KPg Extinction on Mammal Diversification”. Science. 334 (6055): 521—524. doi:10.1126/science.1211028. 

Спољашње везеУреди