Plišana revolucija

Ukoliko ste tražili Srpsku plišanu revoluciju 1991, pogledajte članak Plišana revolucija (srpska).

Plišanom ili Nežnom revolucijom (češ. "sametová revoluce"; slč. "nežná revolúcia") se naziva period promena u bivšoj Čehoslovačkoj, između 17. novembra i 29. decembra 1989. godine, koje su dovele do pada tadašnjeg komunističkog režima u toj državi. Ubrzanju promena doprineo je i raspad bivšeg sovjetskog bloka i rastuće nezadovoljstvo stanovništva.

Bina kod spomenika Svetog Václava, na trgu 'Vaclavske namjesti' u Pragu

Događaji koji su prethodili revoluciji

Tokom 1988–1989. održano je nekoliko protivvladinih demonstracija, dotle nezamislivih u ondašnjem čehoslovačkom društvu zatvorenom prema okolnom svetu i zbivanjima u njemu.

• 28. oktobra 1988. – nekoliko demonstracija u Pragu
• 10. decembra 1988. – dozvoljene demonstracije za odbranu ljudskih prava na Škroupovom trgu, u delu grada Žiškov.
• 16. decembra 1988. - u 16:00 je bilo prekinuto ometanje inostranih radio stanica
• 15.–20. januara 1989. – „Palahova nedelja“, serija demonstracija povodom godišnjice smrti Jana Palaha
• 21. avgusta 1989. – protesti povodom godišnjice okupacije od strane armija država Varšavskog pakta
• 28. oktobra 1989. – demonstracije na trgu Vaclavske namjesti
• 10., 11. i 14. novembar 1989. – ekološke demonstracije u Teplicama
• 16. novembra 1989. – studentske demonstracije u Bratislavi.

17. novembar 1989.

Spomen-ploča na Albertovu

• U petak 17. novembra, na Albertovu su se okupili praški studenti u znak sećanja na zatvaranje čeških fakulteta 1939. Skup je organizovao Savez socijalističke omladine. Nakon završetka zvaničnog dela, masa je neplanirano krenula u centar grada. Na Nacionalnom bulevaru (češ. Národní třída) demonstranti su sabijeni u uzan prostor i rasterani, od strane policije koje je deo demonstranata prebila pendrecima.
• 18. novembra, nakon događaja prethodnog dana, u pozorištima i na fakultetima počeli su da se organizuju štrajkački odbori, koji su zahtevali istragu i kažnjavanje osoba odgovornih za brutalnu intervenciju, posebno nakon što se raširila fama da je prilikom intervencije navodno poginuo student Martin Šmid. Preko vikenda ljudi su palili sveće na mestu događaja.

Spomen-ploča na Nacionalnom bulevaru

• 19. novembra je u praškom pozorištu Dramski klub (češ. Činoherní klub) osnovan Građanski forum (češ. Občanské fórum).
• Od ponedeljka 20. novembra su se svaki dan održavale mirne demonstracije. Tog dana su novine „Slobodna reč“ objavile prve štampane necenzurisane informacije. „Slobodna reč“ (češ. Svobodné slovo) su bile zvanične novine Čehoslovačke socijalističke partije - marionetske 'opozicione' stranka, koja je bila deo Narodnog fronta u ondašnjoj komunističkoj Čehoslovačkoj.
• 25. novembra Predsednik Republike Gustav Husak amnestirao je sedmoricu političkih zatvorenika: Dr. Jan Čarnogurski, Dr. Miroslav Kusi, Jirží Ruml, Ing. Petr Uhel, Rudolf Zeman, Ivan Jirous, Ivan Polanski a amnestiran je i glavni urednik časopisa VOKNO František Starek.
• 25. novembra je u Pragu demonstriralo oko 750.000 ljudi. Samo dan pre toga ih je bilo oko pola miliona.
• 25. novembra je održan dvočasovni generalni štrajk.

Pod pritiskom demonstracija i raspada ostalih komunističkih režima našla se i Komunistička partija Čehoslovačke. Rastuće nezadovoljstvo građana doprinelo je da se partija odrekne svog monopola na vlast.

Decembar 1989.

• 5. decembra počelo je uklanjanje „gvozdene zavese“ na granici sa Zapadnom Nemačkom i Austrijom.
• 10. decembra komunistički predsednik Gustav Husak imenovao je prvu ne potpuno komunističku vladu od dolaska komunista na vlast u februaru 1948. i podneo ostavku.
• 28. decembra je Aleksandar Dubček postao predsednik Saveznog parlamenta (tj. parlamenta Čehoslovačke), a 29. decembra je Vaclav Havel izabran za predsednika Čehoslovačke.

1990.

U junu 1990. održani su prvi demokratski izbori nakon 1946. godine, koji su doveli do formiranja nekomunističke vlade.

Naziv

Naziv „plišana revolucija“ (češ. "Sametová revoluce") je od jednog češkog novinara stigao do inostranih medija, a ubrzo potom se proširio i u Čehoslovačkoj.

Gruzija

Nazivom „plišana revolucija“ nekad se označava i „revolucija“ u Gruziji, koja je 2003. godine dovela do pada predsednika Eduarda Ševarnadzea.

Literatura

• Kukral, Michael Andrew (1997). Prague Theater of Revolution. New York: Columbia University Press. . 1989. ISBN 978-0-88033-369-6..
• Timothy Garton Ash, We the People: The Revolution of '89, Witnessed in Warsaw, Budapest, Berlin and Prague (Cambridge, 1990).
• Marek Benda, Martin Benda, Martin Klíma, Pavel Dobrovský, Monika Pajerová, and Šimon Pánek, Studenti psali revoluci (Students wrote the revolution -in Czech). Prague: Univerzum. 1990. ISBN 978-80-85207-02-6..
• Tauchen, Jaromír - Schelle, Karel etc.: The Process of Democratization of Law in the Czech Republic (1989–2009). Rincon (USA), The American Institute for Central European Legal Studies 204 pp. 2009. ISBN 978-0-615-31580-5..
• Williams, Kieran, 'Civil Resistance in Czechoslovakia: From Soviet Invasion to "Velvet Revolution", 1968–89,' in Adam Roberts and Timothy Garton Ash (eds.), Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present. Oxford & New York. . Oxford University Press. 2009. ISBN 978-0-19-955201-6. .

Spoljašnje veze

• Plišana revolucija na serveru Češkog radija (језик: чешки).
• Velvet Revolution on web project of Institute of Contemporary History, Prague
• The Velvet Philosophical Revolution, City Journal, Winter 2010
• Velvet Revolution on totalita.cz
• Velvet Revolution on Prague-life A shortened version of the Velvet Revolution.
• In the footsteps of November 17 - Czech.cz
• After the Velvet, the Existential Revolution?
• The Velvet Oratorio
• Velvet Revolution Diary