Отворите главни мени

Pol Robin Krugman (Слушајi/ˈkrʊɡmən/ KRUUG-mən;[1][2] rođen 28. februar 1953)[3] američki je ekonomista koji je trenutno profesor ekonomije pri Diplomskom centru Siti univerziteta Njujorka, i novinar za Njujork tajms.[4] Godine 2008, Krugman je nagrađen Nobelovom nagradom za ekonomiju za njegove doprinose novoj trgovinskoj teoriji i novoj ekonomskog geografiji.[5] Odbor za nagrade naveo je Krugmanov rad na objašnjavanju obrazaca međunarodne trgovine i geografske distribucije ekonomske aktivnosti, ispitivanjem učinaka veličine ekonomije i potrošačkih preferencija za različite proizvode i usluge.[6]

Pol Krugman
Krugman at a press conference after receiving the Nobel Prize in Economics in 2008
Krugman na konferenciji za novinare nakon što je 2008. dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju
Ime po rođenjuPaul Krugman
Datum rođenja(1953-02-28)28. februar 1953.(66 god.)
Mjesto rođenjaOlbani, Njujork
 SAD
PrebivališteSAD
DržavljanstvoSAD
UniverzitetMIT
Jejl
Zanimanjeekonomista
PoslodavacSiti univerzitet u Njujorku
Univerzitet Prinston
Londonska škola ekonomije
DjelovanjeMeđunarodna ekonomija
mikroekonomija

Krugman je ranije bio profesor ekonomije na MIT, i nakon toga na Univerzitetu Prinston. On se penzionisao sa Prinstona u junu 2015, i ima titulu profesora emeritusa tog univerziteta. Takođe ima zvanje profesora stogodišnjice na Londonskoj školi ekonomije.[7] Krugman je bio predsednik Istočne ekonomske asocijacije 2010. godine, i on je jedan od najuticajnijih ekonomista na svetu.[8] Krugman je poznat u akademskim krugovima po njegovom radu u oblastima međunarodne ekonomije (uključujući trgovinsku teoriju i međunarodnih finansija),[9][10] ekonomske geografije, zamkama likvidnosti, i valutnih kriza.

Krugman je autor ili editor 27 knjiga, uključujući naučne radove, udžbenike i knjige za opštu publiku. On je objavio više od 200 naučnih članaka u stručnim časopisima i editovanim tomovima.[11] On je isto tako napisao nekoliko stotina rubrika o ekonomskim i političkim pitanjima za Njujork Tajms, Forčun i Slejt. Jedan pregled ekonomskih profesora iz 2011. godine ga je imenovao njihovim omiljenim živim ekonomistom mlađim od 60 godina.[12] Kao komentator, Krugman je pisao o širokom opsegu ekonomskih problema uključujući distribuciju prihoda, oporezivanje, makroekonomiju, i međunarodnu ekonomiju. Krugman sebe smatra modernim liberalom, kad govori o svojim knjigama, svom blogu u Njujork Tajmsu, i svojoj knjizi iz 2007. godine sa naslovom Svest liberala.[13] Njegovi popularni novinski članci su privukli široku pažnju i komentare, pozitivne i negativne.[14]

Objavljeni radoviУреди

Akademske knjige (autor ili koautor)Уреди

Akademske knjige (editor ili koeditor)Уреди

  • Currency Crises (National Bureau of Economic Research Conference Report) (September 2000). ISBN 978-0-226-45462-7.
  • Trade with Japan: Has the Door Opened Wider? (National Bureau of Economic Research Project Report) (March 1995). ISBN 978-0-226-45459-7.
  • Empirical Studies of Strategic Trade Policy (National Bureau of Economic Research Project Report) (April 1994), co-edited with Alasdair Smith. ISBN 978-0-226-45460-3.
  • Exchange Rate Targets and Currency Bands (October 1991), co-edited with Marcus Miller. ISBN 978-0-521-41533-0.
  • Strategic Trade Policy and the New International Economics (January 1986). ISBN 978-0-262-11112-6.

Economski udžbenici textbooksУреди

Knjige za generalnu publikuУреди

Izabarani akademski članciУреди

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Krugman, Paul (18. 5. 2012). „Head Still Talking”. The Conscience of a Liberal. The New York Times. 
  2. ^ Blodget, Henry (22. 11. 2014). „Ladies And Gentlemen, We Have Finally Learned The Right Way To Say 'Krugman'!”. Business Insider. 
  3. ^ „Paul Krugman”. Encyclopædia Britannica. 8. 6. 2017. 
  4. ^ „About Paul Krugman”. krugmanonline. W. W. Norton & Company. 2012. 
  5. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2008”. nobelprize.org. 
  6. ^ Nobel Prize Committee, "The Prize in Economic Sciences 2008"
  7. ^ „Lionel Robbins Memorial Lectures 2009: The Return of Depression Economics”. London School of Economics, Centre for Economic Performance. 8. 6. 2009. 
  8. ^ „Economist Rankings at IDEAS – Top 10% Authors, as of May 2016”. Research Papers in Economics. мај 2016. Приступљено 4. 7. 2016. 
  9. ^ Note: Krugman modeled a 'preference for diversity' by assuming a CES utility function like that in A. Dixit and J. Stiglitz (1977), 'Monopolistic competition and optimal product diversity', American Economic Review 67.
  10. ^ Forbes, October 13, 2008, "Paul Krugman, Nobel"
  11. ^ „Columnist Biography: Paul Krugman”. The New York Times. Приступљено 14. 9. 2016. 
  12. ^ William L. Davis; Bob Figgins; David Hedengren; Daniel B. Klein. „Economics Professors Favorite Economic Thinkers, Journals, and Blogs (along with Party and Policy Views)” (PDF). 
  13. ^ The New York Times, "The Conscience of a Liberal." Retrieved August 6, 2009
  14. ^ „The one-handed economist”, The Economist, 13. 11. 2003, Приступљено 10. 8. 2011 

Spoljašnje vezeУреди