Poljoprivrednik

lice koje se bavi poljoprivredom

Poljoprivrednik je izraz kojim se u najširem smislu opisuje osoba koja se profesionalno bavi poljoprivrednim aktivnostima, odnosno poljoprivrednom proizvodnjom. Poljoprivrednik može biti osoba koja je vlasnik poljoprivrednog imanja, ali i najamni radnik koji obrađuje tuđe zemljište (napoličar). U prethodnom slučaju se za poljoprivrednika koristi izraz seljak, iako on ima više sociološke nego ekonomske konotacije; u poslednje vreme, s obzirom da su izrazi seljak ali i poljoprivreda odnosno bavljenje poljoprivredom stekli pejorativno značenje, sve više se koristi izraz farmer.

Preko pola milijarde farmera su mali zemljoposednici, od kojih je većina u zemljama u razvoju, i koji ekonomski izdržavaju skoro dve milijarde ljudi.[1][2] Na globalnom nivou, žene čine više od 40% zaposlenih u poljoprivredi.[3]

Istorija уреди

Poljoprivreda datira još iz neolita, što je jedna od ključnih karakteristika tog doba. Do bronzanog doba, Sumerani су имали specijalizovanu radnu snagu za poljoprivredu do 5000–4000 godina pre nove ere, i u velikoj meri su zavisili od navodnjavanja za uzgoj useva. Prilikom prolećne berbe oslanjali su se na tročlane ekipe.[4] Poljoprivrednici u starom Egiptu su se bavili poljoprivredom, oslanjali se i navodnjavali svoju vodu iz Nila.[5]

Stočarstvo, praksa uzgoja životinja posebno za poljoprivredne svrhe, postoji hiljadama godina. Psi su pripitomljeni u istočnoj Aziji pre oko 15.000 godina. Koze и ovce su pripitomljene oko 8000 godina pre nove ere u Aziji. Svinje su pripitomljene 7000. godine pre nove ere Bliskom istoku i u Kini. Najraniji dokazi o pripitomljavanju konja datiraju oko 4000. godine pre nove ere.[6]

Napredak u tehnologiji уреди

 
Avganistanski farmeri uče o staklenicima

U SAD tokom 1930-ih, jedan farmer je mogao proizvesti dovoljno hrane da prehrani još tri potrošača. Savremeni farmer proizvodi dovoljno hrane da prehrani više od stotinu ljudi. Međutim, neki autori ovu procenu smatraju pogrešnom, jer ne uzima u obzir da poljoprivreda zahteva energiju i mnoge druge resurse koje moraju obezbediti dodatni radnici, tako da je odnos ljudi koji se hrane prema poljoprivrednicima zapravo manji od 100 prema 1.[7]

Tipovi уреди

 
Američki mlekarski farmer

Različitiji termini se obično koriste za označavanje farmera koji uzgajaju određene domaće životinje. Na primer, oni koji uzgajaju stoku na ispaši, kao što su goveda, ovce, koze i konji, poznati su kao rančeri (SAD), grejzeri (Australija i Velika Britanija) ili jednostavno stočari. Uzgajivači ovaca, koza i goveda takođe se mogu nazvati, respektivno, kao [[Овчар (занимање) |pastiri]], kozari i govedari. Termin mlekarski farmer primenjuje se na one koji se prvenstveno bave proizvodnjom mleka, bilo od goveda, koza, ovaca ili drugih životinja koje proizvode mleko. Uzgajivač živine je onaj koji se koncentriše na uzgoj pilića, ćurki, pataka ili gusaka, bilo za proizvodnju mesa, jaja ili perja, ili obično za sva tri. Osoba koja uzgaja raznovrsno povrće za tržište može se nazvati kamionskim farmerom ili pijačnim baštovanom. Dirt farmer je američki kolokvijalni izraz za praktičnog farmera, ili onoga koji obrađuje svoju zemlju.[8]

 
Majica 'Poljoprivreda je javna služba'

U razvijenim zemljama, poljoprivrednik (kao profesija) se obično definiše kao neko ko ima vlasnički interes u usevima ili stoci, i ko obezbeđuje zemljište ili upravljanje u svojoj proizvodnji. Oni koji pružaju samo radnu snagu najčešće se nazivaju farmhands. Alternativno, uzgajivači koji upravljaju poljoprivrednim zemljištem za odsutnog zemljoposednika, dele žetvu (ili njen profit) poznati su kao delioci useva ili sharefarmers. U kontekstu agrobiznisa, poljoprivrednik se široko definiše, i stoga mnogi pojedinci koji nisu nužno angažovani u poljoprivredi sa punim radnim vremenom mogu ipak zakonski da se kvalifikuju prema poljoprivrednoj politici za različite subvencije, podsticaje i poreske olakšice.

 
Farmer u Nikaragvi

Tehnike уреди

U kontekstu zemalja u razvoju ili drugih predindustrijskih kultura, većina farmera praktikuje potrošačku poljoprivredu za samostalne potrebe — jednostavan sistem organske poljoprivrede koji koristi plodored, čuvanje semena, sečenje i spaljivanje ili druge tehnike za maksimalizaciju efikasnosti uz zadovoljavanje potreba domaćinstvo ili zajednica. Osoba koja živi na ovaj način može postati označena kao seljak, što se često omalovažavajuće povezuje sa „seoskim mentalitetom“.[9]

Poljoprivredne organizacije уреди

Poljoprivrednici su često članovi lokalnih, regionalnih ili nacionalnih sindikata poljoprivrednika ili organizacija poljoprivrednih proizvođača i mogu imati značajan politički uticaj. Grejndž pokret u Sjedinjenim Državama bio je efikasan u unapređenju planova farmera, posebno protiv interesa željeznice i agrobiznisa početkom 20. veka. FNSEA je vrlo politički aktivna u Francuskoj, posebno u kontekstu genetski modificirane hrane. Poljoprivredne proizvođače, male i velike, globalno predstavlja Međunarodna federacija poljoprivrednih proizvođača (IFAP), koja predstavlja preko 600 miliona farmera kroz 120 nacionalnih sindikata poljoprivrednika u 79 zemalja.[10]

Profesionalne opasnosti уреди

Postoji nekoliko profesionalnih opasnosti za zaposlene u poljoprivredi; poljoprivreda je posebno opasna industrija.[11] Poljoprivrednici mogu naići i biti ubodeni ili ugrizeni od strane opasnih insekata i drugih artropoda, uključujući škorpije, vatrene mrave, pčele, ose i stršljene.[12] Poljoprivrednici takođe rade oko teške mašinerije koja ih može usmrtiti ili ozlediti. Poljoprivrednici isto tako mogu steći bolove u mišićima i zglobovima zbog ponovljeni pokreta pri radu.[13]

Vidi još уреди

Reference уреди

  1. ^ „Operating model – ifad.org”. www.ifad.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2013-05-05. г. Приступљено 2018-01-02. 
  2. ^ HLPE, Committee on World Food Security, Rome (јун 2013). „Investing in smallholder agriculture” (PDF). fao.org. Приступљено 23. 2. 2021. 
  3. ^ „SOFA 2017 - The State of Food and Agriculture”. www.fao.org. Приступљено 2021-03-08. 
  4. ^ By the sweat of thy brow: Work in the Western world, Melvin Kranzberg, Joseph Gies, Putnam, 1975
  5. ^ Nicholson 2000, стр. 514
  6. ^ „Breeds of Livestock - Oklahoma State University”. Ansi.okstate.edu. Архивирано из оригинала 2011-12-24. г. Приступљено 2011-12-10. 
  7. ^ Kirschenmann 2000.
  8. ^ Oxford English Dictionary
  9. ^ Bailey, Garrick; Peoples, James (11. 1. 2013). Essentials of Cultural Anthropology (3 изд.). Cengage Learning (објављено 2013). стр. 121—122. ISBN 9781133603566. Приступљено 2019-10-10. „Peasants [...] are looked down on by higher classes ("he has a peasant mentality”). 
  10. ^ „About the International Federation of Agricultural Producers”. Архивирано из оригинала 7. 8. 2008. г. 
  11. ^ „Agricultural Safety”. NIOSH. 15. 12. 2014. Архивирано из оригинала 28. 10. 2007. г. 
  12. ^ „Insects and Scorpions”. NIOSH. 24. 2. 2012. Архивирано из оригинала 3. 9. 2015. г. 
  13. ^ Kumaraveloo, K Sakthiaseelan; Lunner Kolstrup, Christina (2018-07-03). „Agriculture and musculoskeletal disorders in low- and middle-income countries”. Journal of Agromedicine (на језику: енглески). 23 (3): 227—248. ISSN 1059-924X. PMID 30047854. S2CID 51719997. doi:10.1080/1059924x.2018.1458671. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

  Mediji vezani za članak Poljoprivrednik na Vikimedijinoj ostavi