Površinski kop je rudarski objekat u kojem se vrši eksploatacija mineralnih sirovina putem prethodnog otkrivanja i premeštanja jalovinskog pokrivača na određeno mesto.[4] Površina kopa zavisi od veličine ležišta – odnosno utvrđenih rezervi, i ona obično iznosi od 0,5·103 do 3·103 hektara.

Machinery is minuscule compared to the size of this mine.
Miniranje na velikom površinskom kopu Twin Creeks u Nevadi, SAD.[1][2][3] Uočiti da se bageri za eksploataciju (prednja strana, levo), i dno rudnika ne vide.

Ovaj tip rudarstva se razlikuje od eksploatacionih metoda koje zahtevaju kopanje tunela u zemlji. Površinski kopovi se koriste kada su zalihe komercijalno upotrebljivih mineralnih sirovina ili stena pronađene blizu površine, u slučajevima gde je naslaga jalovine (površinski materijal koji pokriva vredne naslage rude) relativno tanka ili je željeni materijal nepogodan za tuneliranje (kao što je na primer pesak ili šljunak).

An open-pit Copper mine
Površinski kop bakra u Čukikamati.

Površinski kopovi koji proizvode građevinski materijal se uglavnom nazivaju i "kamenolomi".

Površinski kopovi se uglavnom proširuju sve dok se mineralni resursi istroše ili zbog povećanog stepena jalovine ruda koje čine sam proces eksploatacije neekonomičnim. Kada se to desi, istrošeni rudnici se ponekad pretvore u deponije za odlaganje čvrstog otpada. Međutim, neki oblici kontrole vode su uglavnom potrebni da se rudnik ne bi pretvorio u jezero, ako se rudnik nalazi u klimatski pogodnim uslovima padavine.

EksploatacijaУреди

Teška mehanizacija eksploatiše lignit sa površinskog kopa Garzveiler u Nemačkoj

Površinski kopovi se kopaju u etažama, koje opisuju vertikalne nivoe jame. Ove etaže su visoke u intervalu od 4 do 60 metara, u zavisnosti od veličine mašina koje se koriste. Mnogi kamenolomi ih ne koriste zato što su uglavnom plitki.

Većina zidova jame se uglavnom miniranju pod uglom manjim od 90° da bi se sprečila, ili umanjila, šteta na minimum u slučaju obrušavanja stena. Ovo zavisi od toga koliko su stene oštećene, od tipa stene, a i takođe od strukturalnih mana koje se mogu naći u samoj steni, kao što su na primer rasedi ili folijacije.

Zidovi su stepenasti. Iskošeni deo zida se zove , a ravan deo se zove etaža. Ovi nivoi u zidovima pomažu u prevenciji pada stena niz ceo zid koša. U nekim slučajevima dodatna zemna podrška je potrebna. U tom slučaju se koriste stenski klinovi, kablovski zavrtnji i prskani beton. Odvodnjavanje buštotine može da se koristi da bi se smanjio pritisak vode tako što se buši horizontalno u zid, što može da ga ošteti.

Prevozni put je obično na rubu jame, formirajući rampe kojima se mogu kretati kamioni koji nose rudu ili jalovinu.

Otpadne stene, poznatije kao deponije se gomilaju na površini, blizu ivice kopa. Deponija je takođe nivelisana i stepenasta da bi se smanjilo moguće degradiranje okoline.

Ruda koja je bila procesuirana naziva se jalovina, i ona je obično kašasta. Ona se dalje upumpava do jalovinske brane ili u takozvani „taložni ribnjak”, gde voda isparava. Jalovinske brane mogu vrlo često biti toksične zbog pristustva neizdvojenih sulfidnih minerala i cijanida kojima se tretiraju rude zlata procesom cijanidizacije zlata. Ova toksičnost u jalovini može da ugrozi okolinu koja okružuje jalovinsku branu.[5]

RehabilitacijaУреди

 
Utovarna stanica površinskog kopa i oporavljena zemlja na mestu rudnika uglja u Vajomingu, SAD

Nakon završetka rada rudnika, rudnik može da se podvrgne rehabilitaciji. Deponije se poravnjavaju radi dalje stabilizacije. Ako rude sadrže sulfide, one su obično prekrivene slojem gline da bi se sprečio kontakt kiše i [kiseonik|kiseonika] iz vazduha koji mogu da oksiduju sulfide i da obrazuju sumpornu kiselinu, fenomen poznatiji kisela rudnička drenaža. Onda se uglavnom prekriva slojem zemljišta i sadi se vegetacija da bi se ta materija objedinila. Nema dugoročnih studija o uspehu ovih pokrivača zbog relativno kratkog vremena u kojem je postojao rudnik. Može da potraje stotine ili hiljade godina da bi neke deponije postale "kiselinski neutralne" i da prestanu da ispuštaju materije u okolinu.

Deponije su uglavnom ograđene da bi sprečile životinje da ulaze u ta područja da ne bi degradirale vegetaciju i na kraju se pune podzemnim vodama. U bezvodnim područijima se ponekad ne napune zbog dubokih nivoa podzemnih voda. [6]

U nekim slučajevima, obnovljena zemlja može ponovo biti upotrebljena u svrhu rekreacionih parkova ili mešovitih stambenih kompleksa, umesto da se ta zemlja vrati u prvobitno stanje, [7]

Površinski kop sumpora u Tarnobržegu, Poljska, koji je podvrgnut rehabilitaciji.

Materijali koji se ekploatišu u površinskim kopovimaУреди

Nikal, generalno kao laterit, se vadi u površinskih kopova do 0.2%.

Bakar se vadi u niskom gradijentu od 0.15% do 0.2%, najčešće u velikim površiskim kopovima u Čileu.

Materijali koji se takođe eksploatišu putem površinskih kopova su:

ReferenceУреди

  1. ^ Rockin’ around Battle Mountain: Gold Mines of Central Nevada. Phoenix Gold Mine, Marigold Gold Mine, Twin Creeks Gold Mine, and Adelaide Exploration Project. 2011. Приступљено 21. 4. 2020. 
  2. ^ „Mineral Monday field trip to Twin Creeks Gold Mine, part 1”. University of Nevada, Reno. Приступљено 21. 4. 2020. 
  3. ^ „Twin Creeks Mine MRDS details”. Western Mining History. Приступљено 21. 4. 2020. 
  4. ^ Read "Evolutionary and Revolutionary Technologies for Mining" at NAP.edu (на језику: енглески). 
  5. ^ "Mining Waste" European Commission Environment Pristupljeno 13.5.2017.
  6. ^ "MINE REHABILITATION" Department of Mines and Petroleum (October 2006) Pristupljeno 13.5.2017.
  7. ^ "Mines2Cities" Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2016) The Mines2Cities Project (April 2016) Pristupljeno 14.5.2017.

LiteraturaУреди

  • „Mining”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 1. 4. 2019. 
  • Chen, Jianping; Li, Ke; Chang, Kuo-Jen; Sofia, Giulia; Tarolli, Paolo (1. 10. 2015). „Open-pit mining geomorphic feature characterisation”. International Journal of Applied Earth Observation and Geoinformation. 42: 76—86. ISSN 0303-2434. doi:10.1016/j.jag.2015.05.001. 
  • Mark A. Prelas; Galina Popovici; Louis K. Bigelow (23 September 1997). Handbook of Industrial Diamonds and Diamond Films. CRC Press. pp. 496–. ISBN 978-0-8247-9994-6.

Spoljašnje vezeУреди