Википедија

Предменструални синдром

(преусмерено са Premenstrual syndrome)

Предменструални синдром (ПМС) који се често назива и промена расположења код жена пре менструације, је група симптома и знакова који се периодичнно јављају у виду главобоље, несанице, депресије, непријатних сензација у срцу, губитка даха, повишена телесне температуре непосредно пре менструације са њеним почетком, од опадања, до потпуног повлачења.[1][2] Према томе ПМС представља сложен скуп атрибута који се могу јавити у већине жена на крају менструалног циклуса (значи неколико дана пре менструације).[3] На основу статистичких података, од њега пати 50—80% жена, углавном у репродуктивном добу (од 20 до 40 година старости). Много мање је изражен код девојчица у време прве менструације, а ређе се јавља код жена у пременопаузи.[4]

Предменструални синдром
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностГинекологија
Patient UK[https://patient.info/doctor/The-Premenstrual-Syndrome The-Premenstrual-Syndrome Предменструални синдром]

Епидемиологија уреди

Учесталост предменструалног синдрома у потпуности зависи од старости жене и креће се, на глобалном нивоу, од 25% до 90%. Мада су описани и случајеви када је пременструални синдром примећен код дјевојчица одмах након прве меснструације.[5]

Старосна дистрибуција ПМС
  • У доби од 19 до 29 година, ПМС се јавља код 20% жена,
  • У доби од 30 до 39 година синдром се јавља код сваке друге жене. 
  • Након 40 година старости ПМС достиже учесталост од 55%.
 
Клиничке форме ПМС у различитим старосним периодима жена

Фактори ризика уреди

Улога у испољавању симптома могу да потенцирају следећи фактори ризика:

  • Циклични покретачи, попут порођаја и абортуса, нервни и стресогени поремећаји, и инфективне болести. 
  • Емоционална лабилност и/или интелектуално напрезање
  • Повшена телесна маса
  • Трауматски стресни догађај
  • Хроничне болести — које код жена са оштећеним кардиоваскуларним и/или централним нервним системом , гастроинтестиналним тракомт, што се може се посматрати кроз нарушен циклус овулације који је карактеристичан за кретање јајне ћелија од јајника до телесне шупљине, или ановулациони циклус у коме нема стварања јајне ћелије.[6][7][8][9]

Етиопатогенеза уреди

Иако је етиологија и даље неизвесна, она се врти око месечног циклуса који се одиграва у јајницима (оваријални циклус) на шта упућује одсуством ПМС пре пубертета, током трудноће и након менопаузе.

Бројне студије, до данас, које су покушале да идентификују тачне узроке предменструалног синдрома, у томе нису успеле и резултовале су бројним теоријама о пореклу ПМС, међу којима су најзначајније:[10]

Теорија „тровање водом”

По овој теорији ПМС настаје као реакција на нарушен метаболизмом воде и соли, што има за полседицу задржавање течности у телу жене. Гомилање течности узроковано је неуроендокриним поремећајима, на пример, променом у „ренин—ангиотензин—алдостерон систему”. Наиме повећано лучење адренокортикотропог хормона у хипофизи је под утицајем стреса, а високи ниво хормона серотонина и ангиотензин II утиче на повећано стварање алдостерона. Ангиотензиноген, се заузврат, лучи у јетри под утицајем естрогена, док је ренин ензим који конвертује ангиотензиноген у ангиотензин.[10]

Теорија алергијске реакција

За коју се сматра да је изазвана појачаном осетљивошћу на ендогени прогестерон. То је могуће доказати уз помоћ позитивног интрадермалног теста са сексуалним стероидним хормонима у лутеалној фази менструалног циклуса.[11]

Теорија психосоматског поремећаја
Хормонална теорија.

До сада је ова теорија прихваћена као најкомплетније тумачење, према коме се сматра да су симптоме ПМС изазвани флуктуацијом нивоа сексуалних хормона у другој фази менструалног циклуса. Ова теорија произашла је из чињенице да је за нормално и складно функционисање женског тела, неопходна равнотежа сексуалних хормона јер:

  • Естрогени — регулишу физичко и ментално здравље, побољшавају пажњу, креативност, брзину асимилације информација, способност учења.
  • Прогестерон — који у вишку има седативни ефекат, и може довести до појаве депресивних симптома у другој фази менструалног циклуса.
  • Андроген — који утиче на либидо, повећава енергију и радни капацитет.

Током друге фазе менструалног циклуса, хормонски статус жене се мења, и зато према овој теорији настаје ПМС због „неадекватног" одговора организма, и дела мозга (одговораног за емоције и понашање) на цикличне хормонске промене које су често наследне.

 
Могући путеви метаболизма прогестерона у централном нервном систему

Тренутно су две теорије доминантне и изгледају међусобно повезане.

  • Прва теорија сугерише да су неке жене осетљивије на прогестерон и прогестоген, будући да су серумске концентрације естрогеног и прогестерона исте код оних са ПМС-ом, или без њега.
  • Друга теорија имплицира неуротрансмитере, серотонин и ц-аминобутерну киселину (ГАБА), као главне механизме. На то указује чињеница да се серотонински рецептори одазивају на дејство естроген и прогестерон, а селективно реагују на серотонин што доказује смањењење симптоме ПМС-а. ГАБА нивои се модулишу путем метаболита прогестерона, алопрогнанолона, што код код жена са ПМС смањује ниво алопрегналона.

Клиничка слика уреди

Према клиничким резултатима добијеним на основу истраживачких студије, међу којима је и она публикованим у Британском медицинском журналу, 95% жена има понеки симптом, а 5% њих пати од више симптома. Већина жена жали се на ове симптоме:

  • Осећање безнадежности, кривице, беса, анксиозности,
  • необјашњиви плач,
  • привремена недруштвеност, избегавање познанства и одбијање позива,
  • отежана концентрација,
  • осећај замора,
  • напад глади,
  • главобоља,
  • надимање и поремећај столоце,
  • напетост и/или бол у дојкама.
  • бол у мишићима и болови у зглобовима,
  • повећан број мокрења,
  • палпитације, поремећај срчаног ритма и/или крвног притиска,
  • промене сексуалног понашања, губитак жеље и недостатак интереса за секс.

Неке пацијенткиње се жале и на проблеме са равнотежом и депресивне су, али само недељу дана месечно, после овулације.

Дијагноза уреди

Не постоји посебан тест који одређује предменструални синдром, па се зато у дијагностици користе следеће методе:[12]

  • Детаљна анаменеза и историја болести
  • Свеукупни физикални преглед
  • Физички тестови
  • Психијатријска процена (у неким случајевима)
  • Присуство увећане вредности ли и дефицит минерала
  • Тест крви (ради елиминације других болести).

Терапија уреди

Главни циљ лечења предменструалног синдрома је нормализација функција једног од можданих региона - хипоталамуса, као и елиминација пратећих женских болести, инфекција и токсикозе.[13]

Будући да узроци болести нису у потпуности схваћени, лечење ПМС заснива се на ублажавањu симптома: фармакотерапија и хигијенско-дијететски начин живота.[14]

Медикаментна терапија
 
Уместо антидепресивима саветује се хормонална терапија контрацептивима
 
Уместо антидепресивима саветује се терапија разговором, биофидбек терапија.

Од медикамената уз анксиозност, несаницу и друге психолошке симптоме, лекар може да преписује антидепресиве, а за појаву отока или других знакова задржавања течности и диуретике, које треба почети узимати 5-7 дана пре почетка менструације.

Највећи број жена за ублажавање ПМС користи андепресиве. Међутим терапија антидепресивима често има и нежељена дејства и ризична је тако да би је требало пажљиво примењивати само у тежим случајевима. Ниске дозе антидепресива које се узимају само у тим данима, када жена може испољити агресивност, не могу да изазову зависност, а могу да отклоне нежељене симптоме.

У неким случајевима, гинеколог може прописати прогестерон и друге хормоне, на пример контрацептивна средства.[15]

Хигијеснко-дијететски режим живота

У смерницама се препоручује да лекари прво дају савете пацијенткињама да се баве рекреацијом и да држе дијету – пију напитке без кофеина, једу храну богату угљеним хидратима и уносе у организам што мање шећера. На тај начин ће смањити стрес пре прописивања антидепресиваа.

Поједини лекари такође тврде да витамин Бе 6 (у дневној дози од 50 до 100 милиграма) добро делује против симптома депресије у ПМС.

Уместо антидепресивима такође се саветује и терапија разговором, биофидбек терапија.

Многе жене кажу да су им помогле акупунктура и рефлексологија и да, упркос томе што су научни докази слаби, оне више не пате од ПМС.

Последице уреди

ПМС може да „уништи” живот, и „урнише” жени каријеру јер током ових дана она није у стању да се концентрише на послу, а може и да доведе до разлаза у вези са другим особама. Има и случајева у којима је ПМС узрочник насиља или неприлагођеног понашања, па су многе жене пронашле начин како да себи, али и околини олакшају живот током тих дана. Ево примера Лауре Бинс из Енглеске која три дана месечно не одлази у канцеларију, већ посао обавља код куће:

У тим данима сам у стању да убијем неког. Имам 42 године и сама сам, јер су моји ПМС симптоми утицали на моје претходне везе. Вређам, насилна сам према људима, трудим се да их понизим. Ништа не доводи до тога, просто се пробудим у таквом расположењу, а смирим се кад ми почне период. Све док нисам почела да читам о ПМС-у, мислила сам да сам деструктивна особа – рекла је она и закључила...потребно је да се о томе говори да би оне жене које пате од ових симптома схватиле да то није њихова кривица.[16]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „Management of Monochorionic Twin Pregnancy”. BJOG: An International Journal of Obstetrics & Gynaecology. 124 (1): e1—e45. 2017. PMID 27862859. S2CID 20679335. doi:10.1111/1471-0528.14188. 
  2. ^ Management of premenstrual syndrome; Royal College of Obstetricians and Gynaecologists (December 2007)
  3. ^ Татарчук Т. Ф., Сольский Я. П. Эндокринная гинекология. — Киев: Заповгг, 2003. — С. 111—146. — 300 с. — ISBN 978-966-7272-48-7.
  4. ^ Rodin M (1992). „The social construction of premenstrual syndrome”. Soc Sci Med. 35 (1): 49—56. PMID 1496412. doi:10.1016/0277-9536(92)90118-A. .
  5. ^ Кулаков В. И. Клинические рекомендации. Акушерство и гинекология. Выпуск 2. — Москва: ГЭОТАР-Медиа, 2008. — С. 368—377. — 543 с. — 3000 экз.
  6. ^ Ед. проф. Прилепскои ВН Полицлиниц гинецологи. - Москва: МЕДпресс -информ, 2005. - П. 302-325—640 сек. -. ISBN 978-5-98322-104-8 .
  7. ^ Серов ВН, Прилепскаа ВН, Овсанникова ТВ Гинеколошка ендокринологиа. - Москва: МЕДпресс-Информ, 2004. - П. 209-235—528 сек.
  8. ^ Савельева Г. М., Бреусенко В. Г. Гинекологиа. - Москва: ГЕОТАР-Медиа, 2004. - П. 83-87—480 сек. - 10 000 примерака. -. ISBN 978-5-9231-0330-4 .
  9. ^ Ед. Кулаков VI, Савелиева Г. М., Манукхина ИБ Гинекологија. Национално руководство. - Москва: ГЕОТАР-Медиа, 2009. - П. 326-328—1088 с. -. ISBN 978-5-9704-1046-2 .
  10. ^ а б Радзинский В. Е. Руководство к практическим занятиям по гинекологии. — Москва: Медицинское информационное агентство, — С. 142—149. — 520 с. — 3500 экз. 2005. ISBN 978-5-89481-304-2.
  11. ^ Татарчук Т. Ф., Сольский Я. П. Эндокринная гинекология. — Киев: Заповгг, — С. 111—146. — 300 с. 2003. ISBN 978-966-7272-48-7.
  12. ^ O’Brien, Patrick Michael Shaughn; Bäckström, Torbjorn; Brown, Candace; Dennerstein, Lorraine; Endicott, Jean; Epperson, C. Neill; Eriksson, Elias; Freeman, Ellen; Halbreich, Uriel (2011-01-12). „Towards a consensus on diagnostic criteria, measurement and trial design of the premenstrual disorders: the ISPMD Montreal consensus”. Archives of Women's Mental Health. 14 (1): 13—21. ISSN 1434-1816. doi:10.1007/s00737-010-0201-3. 
  13. ^ Nevatte, Tracy; o'Brien, Patrick Michael Shaughn; Bäckström, Torbjorn; Brown, Candace; Dennerstein, Lorraine; Endicott, Jean; Epperson, C. Neill; Eriksson, Elias; Freeman, Ellen W.; Halbreich, Uriel; Ismail, Khalid; Panay, Nicholas; Pearlstein, Teri; Rapkin, Andrea; Reid, Robert; Rubinow, David; Schmidt, Peter; Steiner, Meir; Studd, John; Sundström-Poromaa, Inger; Yonkers, Kimberly; Consensus Group of the International Society for Premenstrual Disorders (август 2013). „ISPMD consensus on the management of premenstrual disorders”. Archives of Women's Mental Health. 16 (4): 279—91. PMC 3955202  . PMID 23624686. doi:10.1007/s00737-013-0346-y. 
  14. ^ Малевицх КИ, Русакевицх ПС Лечење и рехабилитација са гинеколошким обољењима. - Минск: Висшаа школа, 1994—368 с. - П. 74-77—100 000 примерака. -. ISBN 978-5-339-01027-2 .
  15. ^ Yonkers, Kimberly Ann; O'Brien, PM Shaughn; Eriksson, Elias (2008). „Premenstrual syndrome”. The Lancet. 371 (9619): 1200—1210. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(08)60527-9. 
  16. ^ „Лечење предменструалних симптома”. Политика он лајн, Превела и приредила Душица Стојановић-Чворић, 4. август 2012. Приступљено 16. 3. 2018. 

Литература уреди

  • Gillings, Michael R. (септембар 2014). „Were there evolutionary advantages to premenstrual syndrome?”. Evolutionary Applications. 7 (8): 897—904. PMC 4211719  . PMID 25469168. S2CID 18800775. doi:10.1111/eva.12190. 
  • Marjoribanks, Jane; Brown, Julie; O'Brien, Patrick Michael Shaughn; Wyatt, Katrina (2013). „Selective serotonin reuptake inhibitors for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2013 (6): CD001396. PMID 23744611. doi:10.1002/14651858.CD001396.pub3. .
  • Lopez, Laureen M.; Kaptein, Adrian A.; Helmerhorst, Frans M. (2012). „Oral contraceptives containing drospirenone for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD006586. PMID 22336820. doi:10.1002/14651858.CD006586.pub4. .
  • Freeman, Ellen W.; Halbreich, Uriel; Grubb, Gary S.; Rapkin, Andrea J.; Skouby, Sven O.; Smith, Lynne; Mirkin, Sebastian; Constantine, Ginger D. (мај 2012). „An overview of four studies of a continuous oral contraceptive (Levonorgestrel 90 MCG/Ethinyl estradiol 20 MCG) on premenstrual dysphoric disorder and premenstrual syndrome”. Contraception. 85 (5): 437—45. PMID 22152588. doi:10.1016/j.contraception.2011.09.010. . Epub 2011 Dec 5.
  • Ford, Olive; Lethaby, Anne; Roberts, Helen; Mol, Ben Willem J. (2012). „Progesterone for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2012 (3): CD003415. PMID 22419287. doi:10.1002/14651858.CD003415.pub4. .
  • Leminen, Henri; Heliövaara-Peippo, Satu; Halmesmäki, Karoliina; Teperi, Juha; Grenman, Seija; Kivelä, Aarre; Tuppurainen, Marjo; Paavonen, Jorma; Hurskainen, Ritva (март 2012). „The effect of hysterectomy or levonorgestrel-releasing intrauterine system on premenstrual symptoms in women treated for menorrhagia: Secondary analysis of a randomized controlled trial”. Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica. 91 (3): 318—25. PMID 22168810. S2CID 1542805. doi:10.1111/j.1600-0412.2011.01340.x. . Epub 2012 Jan 26.
  • Riley TL; Riley, Thomas L. (1986). „Premenstrual Syndrome as a Legal Defense”. Hamline Law Review. 9: 193. Premenstrual syndrome as a legal defense], 9 Hamline Law Review, 193 (1986)

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предменструални_синдром&oldid=27441835”