Privatnost (енгл. privacy; шп. privacidad; od latinske reči privatus), privatna sfera (нем. Privatsphäre) ili privatni život (франц. vie privée) je izraz kojim se označava pravni, odnosno društveni koncept prema kome svaki pojedinac može određene aktivnosti, te uz njih vezane predmete, mišljenje ili osećaje „zadržati za sebe”, odnosno ne dopustiti da za njih doznaju drugi pojedinci, organizacije, delovi društva ili javnost. Šta se smatra delom privatne sfere se bitno razlikuje među različitim kulturama. Privatnost isto tako može da poprimi formu telesnog integriteta.[3][4][5][6][7][8][9]

Privatnost može da bude umanjena nadzorom – u ovom slučaju putem CCTV sistema.[1][2]

Privatnost se u svom današnjem uobičajenom smislu vezuje prvenstveno koncept razvijen na Zapadu u poslednjih nekoliko vekova, a u mnogim kulturama je sve donedavno bio potpuno nepoznat. Sama reč „privatnost” se ponekad od strane pojedinih lingvista naziva neprevodivom[10], a mnogi jezici nemaju vlastite reči za privatnost. Umesto toga se za opis izraza koriste složeni izrazi (kao što ruski kombinuje уединение - usamljenost, секретность - tajnovitost i частная жизнь - privatni život) ili jendostavno posuđuje engleski izraz privacy (indonežanski privasi ili italijanski la privacy).[10]

Vrste privatnostiУреди

  • fizička privatnost (skrivanje intimnih delova tela ili određenih intimnih radnji od drugih osoba; skrivanje sadržaja vlastitih predmeta, stana ili vozila od drugih osoba)
  • informacijska privatnost, odnosno privatnost podataka vezanih uz zdravstveno stanje, financijsko stanje, političku aktivnost, boravište ili porodično stanje nekog pojedinca; uz to je blizak pojam privatnosti na Internetu.[11][12][13]

Definisanje i koncepti privatnostiУреди

Privatnost se prosto definiše kao sloboda od neovlašćenog upada, uznemiravanja i mogućnost da se posebno lične stvari zadrže za sebe.

U članku sa pregledom zakona iz 1960. godine, Vilijam Proser (William Prosser) je izneo četiri široke kategorije običajnog prava koje su u osnovi delikata narušavanja privatnosti:

  1. Upad u nečiju osamu,
  2. Otkrivanje privatnih podataka,
  3. Objavljivanje informacija koje neopravdano predstavljaju u lažnom svetlu, i
  4. Prisvajanje tuđeg identiteta ili imena.
Upad u nečiju osamu
Podrazumeva vrednost posedovanja sopstvenog privatnog prostora i ogradu od onih koji bi želeli da ga naruše. Prisluškivanje i uhođenje su dva primera aktivnosti koje se smatraju upadom u nečiju privatnost.
Otkrivanje privatnih podataka
Podrazumeva da objavljivanje određenih privatnih činjenica može naneti štetu pojedincu. Na primer, otkrivanje nečijeg zdravstvenog statusa, finansijskih evidencija, lične prepiske i drugih vrsta osetljivih ličnih podataka može prouzrokovati štetu ako se objavi.
Objavljivanje informacija koje neopravdano predstavljaju u lažnom svetlu
Slično kleveti, ali može biti suptilnije.
Prisvajanje tuđeg identiteta ili imena
Podrazumeva korišćenje identiteta ili imena drugog pojedinca u neovlašćene svrhe. Recimo lažno predstavljanje pod tuđim imenom; objavljivanje vlastitih stavova korišćenjem imena drugog pojedinca koji se s njima možda i ne slaže, odnosno ni u kom slučaju nije odobrio da se njegovo ime koristi.

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Kumar, Vikas; Svensson, Jakob, ур. (2015). Promoting Social Change and Democracy Through Information Technology. IGI Global. стр. 75. ISBN 9781466685031. 
  2. ^ Dempsey, John S. (2008). Introduction to private security. Belmont, CA: Thomson Wadsworth. стр. 78. ISBN 9780534558734. 
  3. ^ Jonathan Herring, Medical Law and Ethics, Oxford University Press, 2016, p. 483.
  4. ^ The Limits of Bodily Integrity Ruth Austin Miller – 2007
  5. ^ Communication Technology And Social Change Carolyn A. Lin, David J. Atkin – 2007
  6. ^ Civil Liberties and Human Rights Helen Fenwick, Kevin Kerrigan – 2011
  7. ^ Xenotransplantation: Ethical, Legal, Economic, Social, Cultural Brigitte E.s. Jansen, Jürgen W. Simon, Ruth Chadwick, Hermann Nys, Ursula Weisenfeld – 2008
  8. ^ Personal Autonomy, the Private Sphere and Criminal Law Peter Alldridge, Chrisje H. Brants - 2001, retrieved 29 May 2012
  9. ^ Privacy law in Australia Carolyn Doyle, Mirko Bagaric – 2005
  10. ^ а б Translation Today
  11. ^ Board, The Editorial (29. 03. 2017). „Republicans Attack Internet Privacy”. New York Times. Приступљено 29. 03. 2017. 
  12. ^ Wheeler, Tom (29. 03. 2017). „How the Republicans Sold Your Privacy to Internet Providers”. New York Times. Приступљено 29. 03. 2017. 
  13. ^ David, R. M.; Fano (1965). „Some Thoughts About the Social Implications of Accessible Computing. Proceedings 1965 Fall Joint Computer Conference”. Приступљено 07. 06. 2012. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди