Prostor verovatnoće

(преусмерено са Probability space)

U teoriji verovatnoće, prostor verovatnoće ili triplet verovatnoće je matematička konstrukcija kojom se modeluju procesi stvarnog sveta (ili „eksperimenti”) koji se sastoje od stanja koja se randomno javljaju. Prostor verovatnoće je konstruisan sa određenom vrstom situacije ili eksperimenta na umu. Smatra se da svaki put kada se pojavi takva vrsta, skup mogućih ishoda je isti i da su verovatnoće iste.

Prostor verovatnoće sastoji se od tri dela:[1][2]

  1. Prostor uzoraka, , koji je skup svih mogućih ishoda.
  2. Skup događaja , gde je svaki događaj skup koji sadrži nula ili više ishoda.
  3. Dodela verovatnoća događajima; to jest, funkcija od događaja do verovatnoće.

Ishod je rezultat pojedinačnog izvršenja modela. Budući da pojedinačni ishodi mogu biti od malo praktične koristi, primenjuju se složeniji događaji za karakterizaciju grupa ishoda. Kolekcija svih takvih događaja je σ-algebra . Na kraju, postoji potreba da se precizira verovatnoća da se svaki događaj dogodi. To se vrši pomoću funkcije mere verovatnoće, .

Nakon što se utvrdi prostor verovatnoće, pretpostavlja se da „priroda” odabira pojedinačan ishod, , iz prostora uzorka . Za sve događaje u koji sadrže odabrani ishod (treba imati u vidu da je svaki događaj podskup od ) se kaže da su se „dogodili”. Selekcija koju vrši priroda odvija se na takav način da ako bi se eksperiment ponavljao beskonačno mnogo puta, relativne učestalosti pojavljivanja svakog od događaja bi se poklopile sa verovatnoćama koje je propisala funkcija .

Ruski matematičar Andrej Kolmogorov je uveo pojam prostora verovatnoće, zajedno sa drugim aksiomima verovatnoće, tokom 1930-ih. Danas postoje alternativni pristupi za aksiomatizaciju teorije verovatnoće, npr. algebra slučajnih promenljivih.

Ovaj se članak bavi matematikom manipulisanja verovatnoćama. U članku „interpretacije verovatnoće” opisano je nekoliko alternativnih pogleda na to šta „verovatnoća” znači i kako to treba tumačiti. Pored toga, bilo je pokušaja da se konstruišu teorije za količine koje su notaciono slične verovatnoći, ali ne poštuju sva njena pravila; videti, na primer, slobodnu verovatnoću, rasplinutu logiku, teoriju mogućnosti, negativnu verovatnoću i kvantnu verovatnoću.

DefinicijaУреди

Ukratko, prostor verovatnoće je prostor mere tako da je mera celog prostora jednaka jedinici.

Proširena definicija je sledeće: prostor verovatnoće je triplet   koji se sastoji od:

  • prostor uzorka   - proizvoljni neprazni skup,
  • σ-algebra   (koja se takođe naziva σ-polje) - skup podskupova od  , koji se nazivaju događaji, tako da:
    •   sadrži prostor uzoraka:  ,
    •   je zatvoren pod komplementima: ako je  , onda je takođe  ,
    •   je zatvoren pod prebrojivim unijama: ako je   za  , tada je isto tako  
      • Zaključak iz prethodna dva svojstva i De Morganovih zakona je da je   takođe zatvoren pod prebrojivim presecima: ako je   za  , onda je takođe  
  • mera verovatnoće   — funkcija na   takva da:
    • P je prebrojivo aditivna (takođe zvana σ-aditivna): ako   je prebrojiva kolekcija uparenih nepresecajućih skupova, onda je  
    • mera celokupnog prostora uzoraka je jednaka jedan:  .

ReferenceУреди

  1. ^ Loève, Michel. Probability Theory, Vol 1. New York: D. Van Nostrand Company, 1955.
  2. ^ Stroock, D. W. (1999). Probability theory: an analytic view. Cambridge University Press.

LiteraturaУреди

  • Pierre Simon de Laplace (1812) Analytical Theory of Probability
  • Andrei Nikolajevich Kolmogorov (1950) Foundations of the Theory of Probability
  • Harold Jeffreys (1939) The Theory of Probability
  • Edward Nelson (1987) Radically Elementary Probability Theory
  • Patrick Billingsley: Probability and Measure, John Wiley and Sons, New York, Toronto, London, 1979.
  • Henk Tijms (2004) Understanding Probability
  • David Williams (1991) Probability with martingales
  • Gut, Allan (2005). Probability: A Graduate Course. Springer. ISBN 0-387-22833-0. 
  • Rokhlin, V. A. (1952), On the fundamental ideas of measure theory (PDF), Translations, 71, American Mathematical Society, стр. 1–54, Архивирано из оригинала (PDF) на датум 04. 03. 2016, Приступљено 02. 03. 2020 . Translated from Russian: Рохлин, В. А. (1949), „Об основных понятиях теории меры”, Математический Сборник (Новая Серия), 25 (67): 107–150 
  • von Neumann, J. (1932), „Einige Sätze über messbare Abbildungen”, Annals of Mathematics, Second Series, 33: 574–586, doi:10.2307/1968536 
  • Halmos, P. R.; von Neumann, J. (1942), „Operator methods in classical mechanics, II”, Annals of Mathematics, Second Series, Annals of Mathematics, 43 (2): 332–350, JSTOR 1968872, doi:10.2307/1968872 
  • Haezendonck, J. (1973), „Abstract Lebesgue–Rohlin spaces”, Bulletin de la Societe Mathematique de Belgique, 25: 243–258 
  • de la Rue, T. (1993), „Espaces de Lebesgue”, Séminaire de Probabilités XXVII, Lecture Notes in Mathematics, 1557, Springer, Berlin, стр. 15–21 
  • Petersen, K. (1983), Ergodic theory, Cambridge Univ. Press 
  • Itô, K. (1984), Introduction to probability theory, Cambridge Univ. Press 
  • Rudolph, D. J. (1990), Fundamentals of measurable dynamics: Ergodic theory on Lebesgue spaces, Oxford: Clarendon Press 
  • Sinai, Ya. G. (1994), Topics in ergodic theory, Princeton Univ. Press 
  • Kechris, A. S. (1995), Classical descriptive set theory, Springer 
  • Durrett, R. (1996), Probability: theory and examples (Second изд.) 
  • Wiener, N. (1958), Nonlinear problems in random theory, M.I.T. Press 

Spoljašnje vezeУреди