Простјејов
Просћејов, Простијејов или Простјејов (чеш. Prostějov, нем. Proßnitz) град је у Чешкој Републици, у области Моравске. Преров је трећи по величини град самоуправне јединице Оломоуцки крај, а седиште је истоименог управног округа Простјејов.
Простјејов чеш. Prostějov | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Чешка |
Крај | Оломоуцки крај |
Становништво | |
Становништво | |
— | 46.278 |
— густина | 1.185,4 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 28′ 20″ С; 17° 06′ 38″ И / 49.472222° С; 17.110556° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 223 m |
Површина | 39,04 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Јан Тесар |
Веб-сајт | |
www.mestopv.cz |
Простјејов је највеће насеље у Чешкој Републици које нема права статутарног града.
Географија уреди
Простјејов се налази у источном делу Чешке републике. Град је удаљен од 260 км источно од главног града Прага, а од првог већег града, Брна, 64 км североисточно.
Рељеф уреди
Простјејов се налази у средишњем делу историјске чешке земље Моравске. Град се налази у северном делу Средњоморавске котлине, на приближно 220 м надморске висине. Терен у граду и околини је заталасан. Западно од града издиже се Драханско горје.
Клима уреди
Клима области Простјејова је умерено континентална.
Воде уреди
Град Простјејов се налази на пар потока, који се низводно уливају у реку Мораву.
Историја уреди
Подручје Простјејова било је насељено још у доба праисторије. Насеље под данашњим називом први пут се у писаним документима спомиње у 1141. године као словенско насеље, а насеље је у 1390. добило градска права.
1919. године Простјејов је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован. После осамостаљења Чешке дошло је до опадања активности тешке индустрије и до проблема са преструктурирањем привреде.
Становништво уреди
Простјејов данас има око 46.000 становника и последњих година број становника у граду опада. Поред Чеха у граду живе и Словаци и Роми.
Галерија уреди
-
Градска већница
-
Црква светих Петра и Павла
-
Градско позориште
-
Соколски дом