Парономазија
Парономазија (grč. παρονομασία — називање по звучној сличности) је стилска фигура понављања речи које слично звуче а различито значе. Речи се разликују у једном до два гласа, она која су у саставу њиховог корена, па њихова звуковна сличност наглашава значењску различитост.[1] Не треба је мешати са парегменоном који се заснива на паронимима, тј. на речима које имају исти корен.[2] Парономазија је блиска игри речима, јер обе фигуре користе слично звучање речи, али игра речима не извире из природе језика као парономазија.[3] Неки парономазију сматрају подврстом игре речима,[1] неки мисле да је игра речима њена подврста,[3] а неки ове две фигуре изједначавају. Припада фигурама дикције.
Историјат појма уреди
У античкој реторици овај термин се односио на све игре звуковима речи.[4] Еустатије и Диомед су изједначавали парегменон и парономазију.[2]
Употреба уреди
Парономазија је основа риме, махом удружена са алитерацијом и асонанцом. У поезији за децу она је наглашена. У брзалицама она је творбени принцип где је испреплетана са хомеоарктоном, хомеоптотоном и/или хомеотелеутоном. Заједно са игром речима постаје средство духовитости.[3] Користи се у афоризмима, пословицама, рекламним слоганима, те поезији и прози. Може послужити и вежбању говора код деце када треба да науче разлику између слова попут Ч и Ћ, Ђ и Џ (нпр. Мали ђак носи велики џак.).[1]
Примери уреди
| „ | А се сут греси моји: |
” |
| — Исповедна молитва, непознати аутор, друга половина 14. века | ||
| „ | Сврака свраку прескакала, свака сврака скака на два крака. |
” |
| — српске народне брзалице | ||
| „ | Ондола, |
” |
| — разбрајалица | ||
| „ | То се чудо чак до цара чуло, |
” |
| — Сунчева сестра и цар, српска народна песма | ||
| „ | И цврчи, цврчи цврчак на чвору црне смрче (...) |
” |
| — Цврчак, Владимир Назор | ||
| „ | Кажем ја увијек: ниси ти Растислав него Распислав. Ни име ти, болан, на добро не слути. |
” |
| — Проклета авлија, Иво Андрић | ||
| „ | Иза прве горе |
” |
| — Иза првог угла, Љубивоје Ршумовић | ||
Сличне стилске фигуре уреди
- Алитерација
- Аноминација
- Антанаклаза
- Асонанца
- Игра речима
- Каламбур
- Метатеза
- Парегменон
- Хомеоарктон (хомојарктон)
- Хомеоптотон (хомојоптотон)
- Хомеотелеутон (хомојотелеутон)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 239—241. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 20. 3. 2019.
- ^ а б Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 287—288. ISBN 978-86-343-0277-6.
- ^ а б в Živković, Dragiša, ур. (2001). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 279, 571.
- ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms. стр. 185. ISBN 978-0-19-860883-7.
Литература уреди
- Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms. стр. 185. ISBN 978-0-19-860883-7.
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 287—288. ISBN 978-86-343-0277-6.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 239—241. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 20. 3. 2019.
- Dupriez, Bernard Marie. A Dictionary of Literary Devices: Gradus, A-Z. стр. 328. Приступљено 20. 3. 2019.
- Popović, Tanja ur. Rečnik književnih termina. Beograd : Logos Art : Edicija. 2010. ISBN 978-86-7360-064-2.
