Pygopodidae је фамилија гуштера сродних геконима, са редукованим екстремитетима, или у потпуности без њих. [2] Фамилија обухвата најмање 35 врста сврстаних у осам родова. Имају необично дугачка и витка тела, што им наочиглед даје сличност змијама. Попут змија и већине гекона, не поседују очне капке, али за разлику од змија, имају отворе у спољашњим ушима и нерачвасти језик. [3] Насељавају Аустралију и Нову Гвинеју.

Pygopodidae
Pygopus lepidopodus.jpg
Pygopus lepidopodus
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Reptilia
Ред: Squamata
Инфраред: Gekkota
Породица: Pygopodidae
Boulenger, 1884[1]
потфамилије

видети текст чланка

Припадници ове фамилије уопште немају предње екстремитете, али имају остатке задњих есктремитета у облику малих, спљоштених поклопаца. [3] Они могу имати специфичну улогу у удварању и одбрамбеном понашању, а могу чак и помоћи у кретању кроз вегетацију. Неке врсте живе закопавајући се у тло и хранећи се инсектима, док су друге су прилагођене кретању кроз густу травнату вегетацију. Као и гекони, припадници ове фамилије полажу по два јаја и гнезде се заједнички. У појединим гнездима је проналажено и до 30 јаја.

Pygopodidae карактерише специјализовано чуло слуха - могу чути више тонове у односу на друге гмизавце. Врста Delma pax може реаговати на звук јачине 60 децибела и фреквенције од 11.100 Hz. [4]

КласификацијаУреди


  • потфамилија Lialisinae
    • трибус Lialisini
      • род Lialis
  • потфамилија Pygopodinae
    • род Delma
    • род Paradelma (монотипски)
    • род Pygopus
    • трибус Aprasiaini
      • подтрибус Aprasiaina
      • подтрибус Pletholaxina
        • род Pletholax (монотипски)

РеференцеУреди

  1. ^ "Pygopodidae". Dahms Tierleben. www.dahmstierleben.de/systematik/Reptilien/Squamata/Gekkota/Pygopodidae.
  2. ^ Gamble T, Greenbaum E, Jackman TR, Russell AP, Bauer AM. (2012). Repeated Origin and Loss of Adhesive Toepads in Geckos. PLoS ONE 7 (6): e39429.
  3. 3,0 3,1 Bauer, Aaron M. (1998). Cogger HG, Zweifel RG, ур. Encyclopedia of Reptiles and Amphibians. San Diego: Academic Press. стр. 150—152. ISBN 0-12-178560-2. 
  4. ^ „Exceptional high-frequency hearing and matched vocalizations in Australian pygopod geckos” (PDF). The Journal of Experimental Biology. 213: 1876—1885. 2010. PMID 20472775. doi:10.1242/jeb.040196.